Смрт краља Симеуна 0001    Од запада огријало сунце; 0002    То не бјеше огријало сунце, 0003    Но пошао краљу Симеуне 0004    Да он иде Славној Светој Гори, 0005    И са њиме двије вјерне слуге, 0006    Раваило пак и Мијаило. 0007    Кад су били на конаку првом, 0008    Мало краља забољела глава; 0009    Кад су били на другом конаку, 0010    Забоље га и срце и глава. 0011    Виђе краље ђе ће да премине, 0012    Он дозивље своје вјерне слуге: 0013    ”Чусте л’ мене, моје вјерне слуге, 0014    Веће хоћу свијет да мијењам! 0015    Отидите горе у планину, 0016    Ос’јеците тисова носила, 0017    Турите ми кости на носила, 0018    Па носите славној Гори Светој! 0019    Кад будете кроз земљу шокачку, 0020    Из костију мирис удариће, 0021    Излазиће Грци шокадија, 0022    Износиће на товаре благо 0023    И за благо кости куповаће – 0024    Не’ те, слуге, ако Бога знате, 0025    Ви за благо кости продавати, 0026    Има доста блага и мојега, 0027    Биће доста и остануће ви!” 0028    То изусти, а душу испусти. 0029    Добро су га слуге послушале, 0030    Отидоше горе у планину, 0031    Осјекоше тисова носила, 0032    Турише му кости на носила, 0033    Однијеше славној Гори Светој. 0034    Кад су били кроз земљу шокачку, 0035    Из костију мирис ударио, 0036    Изиђоше Грци шокадија, 0037    Они дају товарима благо 0038    И стадоше кости куповати – 0039    Не хтјеше им слуге продавати, 0040    Нит’ погазит’ света аманета, 0041    Већ ходоше Светој Гори славној. 0042    Кад су били на помолац цркви, 0043    Врата им се отворише сама, 0044    А св’јеће се саме запалише, 0045    Крстови се сами преклонише, 0046    Јеванђеље само се прочита, 0047    Из икона сузе покапаше. 0048    Али од њих нико не виђаше, 0049    Само једно самоуче ђаче, 0050    Па отиде проигуман-Сави 0051    И овако њему бесјеђаше: 0052    ”Да ви’ш, оче, проигуман-Саво, 0053    Црква наша отвори се сама, 0054    И служба се сама учинила, 0055    Свијеће се попалише саме, 0056    Крстови се сами преклонише, 0057    Јеванђеље само се прочита, 0058    Из икона сузе покапаше!” 0059    Онда рече проигуман Саво: 0060    ”Хвала Богу на његовом дару, 0061    Сад смо, ђаче, задобили царство – 0062    То нам дође краље Симеуне!” 0063    Сазва Саво младе калуђере, 0064    Опојаше краља Симеуна 0065    И онђе га л’јепо саранише.