Стјепан Неманић и баница Урица 0001    Разбоље се Неманић Стјепане; 0002    Не болује од тешке болести, 0003    Већ од туге, јада и жалости. 0004    Питају га славенска господа: 0005    ”Шта је теби, св’јетла круно наша – 0006    Али ти је синак погинуо 0007    Бојак бијућ’ у земљи Мађарској, 0008    Али те је глава забољела 0009    Од грознице, бола великога, 0010    Али су ти одбјегнули бани?” 0011    Одговара Неманићу Стјепане: 0012    ”Прођ’ те ме се, славенска господо – 0013    Нити ми је синак погинуо 0014    Бојак бијућ’ у земљи Мађарској, 0015    Нити ме је глава забољела 0016    Од грознице, бола великога, 0017    Нити су ми одбјегнули бани, 0018    Веће ми је за невољу боловати, 0019    По три краља удараше скупа на ме, 0020    Удараше, ал’ ме не добише 0021    И са мном се опет помирише, 0022    Они мени даре принесоше, 0023    Али неће од Ср’јема баница, 0024    Она неће са мном помирити се 0025    Нити мени дара принијети, 0026    Веће она ситну књигу пише, 0027    У књизи ме на мејдан позивље; 0028    То су, бани, грдне ране моје, 0029    Од који ја пребољети нећу – 0030    Онда би ји јунак преболио 0031    Када би је живу уфатио!” 0032    Ал’ говоре словенска господа: 0033    ”Бре, не бој се, св’јетла круно наша, 0034    Силну ћемо нашу сакупити војску – 0035    Какви имаш у војсци делија, 0036    Да би била из горице вила 0037    Али змија из приморски ст’јена, 0038    Они би је уфатили, 0039    Камол’ не би од Ср’јема банице, 0040    Баш банице, удовице младе!” 0041    Кад то чуо Неманић Стјепане 0042    Што му веле славенска господа, 0043    Брже војску сакупио био, 0044    Пак се диже у Ср’јемску банију. 0045    Кад дођоше у Банију равну, 0046    Дочека ји од Ср’јема баница, 0047    Дочека ји насред поља равна – 0048    Коња јаше кано и делија, 0049    Сабљу паше кано пашајлија. 0050    Гледао је Неманић Стјепане, 0051    Гледао је, тихо бесједио: 0052    ”Мили Боже и данашњи дане, 0053    Откако ме ј’ породила мајка 0054    И на бедру припасао ћорду, 0055    Ја не виђо бољега јунака 0056    Ни у војсци љепшега војника 0057    Од банице, младе удовице!” 0058    Пак говори Неманић Стјепане: 0059    ”Ви солдати, дружинице моја, 0060    Погледајте – не би л’ кога огрејало сунце 0061    Да уфати од Ср’јема баницу, 0062    Даћу њему Сријемску банију 0063    И даћу му ћерцу моју за љубовцу!” 0064    Кад солдати разумјеше краља, 0065    Темишкиње потегоше ћорде, 0066    Бојна копља земљи положише; 0067    Ту се двије силне ударише војске, 0068    Ту се бише од вечера до дана, 0069    Ал’ се не зна чиј’ је мејдан био. 0070    Кад ујутро јутро освануло, 0071    На Стјепану мејдан остануо 0072    И његова предобила војска, 0073    Баници је тешко изгинула. 0074    Кад то виђе од Ср’јема баница 0075    Да је њена војска изгинула, 0076    Она бјежи преко поља равна; 0077    За њом трчу цареве делије, 0078    Ал’ је не би достигнула вила, 0079    Камол’ да би цареве делије! 0080    На воду је с коњем ударила, 0081    На срцу је шарцу испливала, 0082    И утече преко Унгарије, 0083    И утече, поштена јој мајка!