Јованова мајка 0001    Цар је слуге своје оправио 0002    Да отиду српском земном равном, 0003    Да покупе триста ђеце луде, 0004    Све ђетиће од седам година, 0005    Да се цару помлађује војска. 0006    И одоше слуге по свијету, 0007    По Србији ђецу покупише, 0008    Узимају силом на срамоту, 0009    Од мајках ђецу одвојише, 0010    Окупише триста ђеце лудо. 0011    Докле их је конак нагонио 0012    У једне бабе остарале, 0013    Која има сина јединога, 0014    Јована од десет годинах, 0015    Има баба девет ђевојака. 0016    Кад сјутра дан и зора дође, 0017    Ево рано Турци подранише 0018    И јадној баби Јована узеше. 0019    Е их баба Богом кумијаше: 0020    ”Остав’те ми луда Јована, 0021    А узмите девет ђевојаках 0022    Да су цару девет посленица, 0023    Е нема мајка до Јована луда!” 0024    А на Бога Турци не гледаше, 0025    Те узеше луда Јована. 0026    За њим се мајка подигнула, 0027    Ђегођ луда ђеца починула, 0028    Јованова куми Турке мајка, 0029    Кренула је цару на сарају 0030    Да цара за Јована куми. 0031    А Турци је таде уфатише, 0032    Сломише јо’ ноге и руке, 0033    На муке јо’ живот удараху. 0034    Но Јовану мајка говорила: 0035    ”Хајде збогом, дијете Јоване, 0036    Е ти проста моја мука била, 0037    Ласна ти рана испадала, 0038    Ко те ћера брзо му утека, 0039    Кога ћераш стигну га брзо!” 0040    Па ондолен Турци отидоше, 0041    Дођоше цару на дивану 0042    И доведоше триста ђеце лудо. 0043    Цар ђеци облазницу даје, 0044    Он им даје вино и ракију. 0045    Луда ђеца игру заметнула, 0046    Но не хоће луди Јоване, 0047    Ни се игра, нити пије вино, 0048    Но све рони сузе од образа, 0049    А двори цара честитога. 0050    Кад га царе оком погледао, 0051    Па га десном руком дофатио, 0052    Па га сједе царе уз кољено, 0053    Па упита своје вјерне слуге: 0054    ”Што је, слуге, лудоме Јовану, 0055    Који сте му зулум учинили?” 0056    Но му слуге ријеч говориле: 0057    ”Зулум му је, драги господару, 0058    Зулум му је и невоља је љута – 0059    Луда га је оженила мајка, 0060    За њим бјеше лијепа влахиња, 0061    Не знаде јо’ руке ни јабуке!” 0062    Таде скочи дијете Јоване, 0063    Све му што је и како је каза. 0064    А кад царе чуо и видио, 0065    Погледа оком на џелата 0066    И цареве посјекоше слуге, 0067    А Јовану пратиоца даје 0068    И даде му хиљаду цекинах. 0069    Ондолен се Јован подигнуо, 0070    Те укопа остаралу мајку, 0071    Па отиде двору бијеломе. 0072    Али стоји цика у дворове, 0073    Стоји цика девет ђевојака. 0074    Међу њима Јован долазио, 0075    Те је своје сестре веселио: 0076    ”Не бојте се, моје миле секе, 0077    Мене је царе дома оправио!”