Живко и Никола 0001    Мајка рани два сина сирака 0002    О десници и куђељи туђој, 0003    Једно бјеше лудаија Живко, 0004    Друго је лудени Никола. 0005    Кад је баба ђецу подранила, 0006    Арач диже турски харачлија 0007    Да покупи сплате и хараче; 0008    Свака кућа по тридес’ цекина, 0009    Баба нема ни камена станца, 0010    Но се бјеше ђеци препанула: 0011    Живка даде цару честитоме, 0012    А Николу краљу богатоме. 0013    Стаде доба за седам година, 0014    Завади се царе и краље, 0015    Јер се клаше три године дана. 0016    Но испаде краље’ меданџија 0017    На границу међу два тамбора, 0018    Ал’ му нико изићи не смије. 0019    Но цар зове своју слугу Живка: 0020    ”Хајде отиди влаху на медану; 0021    Ако би ти Бог и срећа дала 0022    Да добијеш влаха на медан, 0023    Даћу ти блага без хесапа!” 0024    Ондолен се Живко подигнуо 0025    И отиде јунаку на медану. 0026    Кад му се близу примакнуо, 0027    Најприје се димно упиташе. 0028    Говори краље’ меданџија: 0029    ”Тако ти, царева делијо, 0030    Кажи право, тако био здраво, 0031    Колико си добио меданах?” 0032    А Живко му ријеч говорио: 0033    ”Казаћу ти, да ти се не фалим, 0034    Нијесам га ни оком видио, 0035    А некмоли на мегдан добио. 0036    Од јада сам доша на медану – 0037    Имао сам брата јединога. 0038    Николу краљу у војску, 0039    Па сам чуо да је погинуо!” 0040    Ал’ је оно дијете Никола, 0041    Па га бијеху сузе пропануле: 0042    ”О ти ли си, моја жељо, Живко!” 0043    Руке шире, у лица се љубе, 0044    А за мило здравље упитују, 0045    Па пију вина и ракију. 0046    Ондолен се браћа подигоше 0047    И одоше на своје дворове. 0048    Кад се двору близу примакоше, 0049    Али пусти двори разурени, 0050    Обрасла их дугачка купина, 0051    А поред них једна појатица, 0052    У појату сједи бака остарала, 0053    Црну мачку држи преко крила, 0054    Те се шњоме баба разговара. 0055    Дођоше до два господичића: 0056    ”Божа помоћ, у појату баке, 0057    Можемо ли овђе нојцу преноћити?” 0058    Но им баба ријеч говорила: 0059    ”Ви можете, синко, на конаку.” 0060    Но да рече лудаија Живко: 0061    ”За Бога, баба остарала, 0062    Јеси ли имала од срца икога?” 0063    Све им што је и како је каже: 0064    Како срећу поклони другоме 0065    Све од турске силе и зулума. 0066    Но јој Живко ријеч проговара: 0067    ”Би ли, баба, Живка познавала?” – 0068    ”Ја бих мога познавала Живка: 0069    Он је био млађи од Николе, 0070    Жива га ватра уграбила, 0071    На рамо му рану учињела, 0072    Ка’ да бјеше рана од травника.” 0073    Тад је Живко рукав загрнуо, 0074    Тад је баба ђецу познавала, 0075    И шњима се жива загрлила, 0076    А шњима се мртва одгрлила. 0077    Димно ђеца мајку укопала 0078    И красно је бјеху ожалила.