Надомир и Никола 0001    Мајка рани сина јединога 0002    О десници о куђељи туђој, 0003    А пошто га бјеше подранила, 0004    Купила му коња и оружје. 0005    Стаде пити по механе вино, 0006    А кад се почне ладно пити вино, 0007    Хоће у вино да се куне криво – 0008    Нема брата да се куне шњиме, 0009    Но се куне коњем и оружјем. 0010    Па је старој мајци бесједио: 0011    ”Моја мајко, дуго јадна била, 0012    Како нема јошт једнога сина 0013    Да је мене у брацку заклетву, 0014    Но ме зову људи кукавица, 0015    Свачио сам, мајко, престалица.” 0016    Но му мајка ријеч говорила: 0017    ”Престани, дијете Никола, 0018    Немо’ моје срце повређиват’! 0019    Имала сам јошт једнога сина, 0020    А кад Турци Грчку похараше, 0021    Надомира мога поробише, 0022    Само луда од осам годинах, 0023    Сад га кажу Корави планини, 0024    Буљумбашу пред тридес’ хајдука.” 0025    Кад то зачу дијете Никола, 0026    Он узе коња и оружје, 0027    А отиде зеленом планином, 0028    Застрани Коравом планином. 0029    Вика момче друмом зеленијем: 0030    ”Јес’ ли у гору, брате Надомире? 0031    Ако си ђегођ у планину, 0032    Изљези насред друма пута 0033    Да се брацки браћа загрлимо!” 0034    Но ђетету лохша срећа била, 0035    Бјеше заспа хајдук Надомире, 0036    Чују га тридесет хајдука. 0037    Но хајдуци будише Надомира: 0038    ”Ну устани, наша буљумбаша, 0039    Кличе момче друмом зеленијем 0040    И поменује брата Надомира!” 0041    Но је хајдук санан говорио: 0042    ”Пројите се, тридесет хајдука, 0043    Ја немам брата ниједнога, 0044    Но кад су ме поробили Турци, 0045    Остаде ми отац и мајка 0046    Саморани без нигђе никога! 0047    Скочите, тридес’ хајдуках, 0048    Запаните насред друма пута, 0049    Те дијете уфатите живо, 0050    Довед’те га к мене у планину!” 0051    Скочише тридес’ хајдуках, 0052    Западоше насред друма пута, 0053    Западоше, убила их муња, 0054    И Николу напуште близу. 0055    Упалише тридес’ стријелах, 0056    Никола их у штит дочекује; 0057    А момче је сабљу извадило, 0058    А у хајдуке уриш учинило, 0059    Посијече дванаест хајдуках. 0060    Један хајдук од дружине вика: 0061    ”Хај, ђе си ни, наша буљумбаша, 0062    Погуби не на коња дијете!” 0063    Скочи хајдук од земље на ноге 0064    И момчету испријека дође, 0065    Од шес’ перах стријелу опалио 0066    И Николи живо срце понио. 0067    Паде момче на зелену траву, 0068    Момче паде, а хајдук припаде 0069    И Николу жива застануо, 0070    Уза себе момче исправио, 0071    Па је њему ријеч бесједио: 0072    ”О, тако ти, непознан делијо, 0073    Од које си земље ал’ крајине, 0074    Имаш ли од рода икога?” 0075    И Никола таде говорио: 0076    ”Ја немам од рода никога, 0077    Но сам има брата јединога, 0078    Давно су га поробили Турци, 0079    Ево двадес’ и седам годинах, 0080    По имену хајдук Надомире, 0081    Буљумбашу пред тридес’ хајдука, 0082    Казаше га Корави планини, 0083    Па ја кренух да ако се нађемо! 0084    Не даше ми до њега допријет’ – 0085    Да ми га би очима виђети, 0086    Ја не оћах жалит’ умријети, 0087    С том жељом у земницу пођох! 0088    Но, хајдуче, аманат ти дајем, 0089    Ако видиш хајдук-Надомира, 0090    Лијепо му у планину кажи 0091    Е Никола погинуо овђе, 0092    Не би ли се брату дожалило, 0093    Да ми кости у земницу бачи, 0094    Да не остају насред друма пута, 0095    Да их мичу тице и звјериње!” 0096    Оно рече, испаде му душа. 0097    Кад то виђе хајдук Надомире, 0098    Паде врх Николе мртва, 0099    Е он пољубио брата мртва, 0100    Па стријелу запе за тетиво, 0101    И своје је срце прекосио, 0102    Мртав паде један до другога. 0103    Па дођоше петнаес’ хајдуках, 0104    Те им једну кућу направише, 0105    У њу браћу мртве загрлише. 0106    То је било кад се чинило.