Турци харају манастир 0001    Вино пију оци калуђери 0002    Под ораом више намастира, 0003    Над њи се је облак навукао, 0004    Из облака ситна књига паде. 0005    Страх увати оце калуђере, 0006    С страхом сташе књигу отворати; 0007    Сви се оци редом обредише, 0008    Ал’ не могли књиге отворити, 0009    Већ дозваше ђаче самоуче 0010    Не би л’ оно књигу отворило. 0011    А кад дошло ђаче самоуче, 0012    Сама му се књига отворила; 0013    Књигу учи, а сузе пролива. 0014    Питају га оци калуђери: 0015    ”Тако т’ Бога, ђаче самоуче, 0016    Која ти је голема невоља 0017    Те ти лијеш сузе од очију?” 0018    Беседи им ђаче самоуче: 0019    ”Ој Бога ми, оци калуђери, 0020    Да ви знате шта вам књига каже, 0021    И ви бисте сузе проливали! 0022    Књига каже, ето иду Турци, 0023    Све вас они оће заробити, 0024    Беле књиге на ватри спалити, 0025    Камилавке низ воду пустити, 0026    Мантијама ате покривати!” 0027    Тек што они у речи бијау, 0028    Ал’ ето ти Турци јањичари, 0029    Поараше бела намастира, 0030    Поараше, ватром попалише, 0031    Беле књиге на ватри спалише, 0032    Поробише оце калуђере, 0033    Камилавке низ воду пустише, 0034    Мантијама ате покриваше.