Кумовање Грчића Манојла 0001    Двије куме окумиле кума, 0002    Окумиле Грчића Манојла, 0003    Једна кума бијела Латинка, 0004    Друга кума танана Влаиња; 0005    У Влаиње мушко чедо глава, 0006    У Латинке женско чедо било. 0007    Кума куми бијела Латинка, 0008    Па је њему тијо беседила: 0009    ”Богом куме и светим Јованом, 0010    Би л’ ти мене послушао, куме, 0011    Што би тебе замолила млада – 0012    Промени ми чедо на крштењу, 0013    Ево теби царево уздарје, 0014    За уздарје везена кошуља, 0015    Више злата него платна пуста!” 0016    То је Грче куму послушало, 0017    Превари се, уједе га змија, 0018    И промену чедо на крштењу. 0019    Кад су дошли двору бијеломе, 0020    У Влаиње женско чедо глава, 0021    У Латинке мушко чедо глава. 0022    Врисну, цикну танана Влаиња: 0023    ”Јао мени до Бога мојега, 0024    Пре би мушка, а женска глава!” 0025    Па беседи Грчићу Манојло: 0026    ”Ао куме, жалосна ти кума, 0027    Гријота ми у те погледати, 0028    А камоли с тобом беседити, 0029    Нужда ми је, беседити морам – 0030    Зашт’ промени чедо на крштењу? 0031    Бог т’ убио, Грчићу Манојло, 0032    О што си се болан преварио, 0033    Да би о што, не би ни жалила, 0034    Већ о једну везену кошуљу!” 0035    Њој се куме куне и преклиње: 0036    ”Нисам, кумо, чедо променио, 0037    Нисам, кумо, а тако ми кумства, 0038    И над нама Бога великога, 0039    И онога в’јенца Христовога 0040    И по кумству крститеља божја! 0041    Ако ли ми и тим не верујеш, 0042    Ја имадем мог јединца Јову – 0043    Печена га ја изео млада 0044    Кано јагње о Ђурђеву данку!” 0045    Пак се баца на врана коњица 0046    И отиде двору бијеломе. 0047    Кад је био на крај горе чарне, 0048    За њим бјели малено јагњешце; 0049    Сјаши с коња Грчићу Манојло, 0050    Те увати малено јагњешце 0051    И меће га себи на коњица. 0052    Кад је дош’о до прве мејане, 0053    Онде Грчић јагњешце заклао, 0054    Заклао га и испек’о младо, 0055    По јагњета поједе Манојло, 0056    Другу полу љуби је понео. 0057    Кад је јунак у пољани био, 0058    Од куће га угледала љуба 0059    И пред њега ишетала тужна, 0060    Те је војни плачем беседила: 0061    ”Господару Грчићу Манојло, 0062    Данас нам се помамио Јово, 0063    И створио у јагњешце младо 0064    И отиш’о у гору зелену!” 0065    Тад се сети Грчићу Манојло, 0066    Сетио се шта је урадио, 0067    Па се туче шаком по прсима: 0068    ”Авај мени до Бога једина, 0069    Ја сам данас њега уватио, 0070    У меани испекао млада, 0071    Полу пој’о, полу теби дон’о! 0072    Авај мени и до Бога мога, 0073    О што сам се данас преварио, 0074    Да би о што, не би ни жалио, 0075    Већ о једну везену кошуљу – 0076    Ја промену чедо на крштењу 0077    И учини велику заклетву, 0078    Правдајућ’ се криво, а пред кумом! 0079    ’Вако било свакоме јунаку 0080    Који божи закон преступио 0081    И крштено погазио кумство!” 0082    То говори Грчићу Манојло, 0083    То говори а боља га мори, 0084    Доле паде и душу издаде, 0085    Љуба оста над њим кукајући.