Бог ником дужан не остаје 0001    Два су брата у милошти расла, 0002    Од милошти један калпак носе, 0003    И међ’ њима сестра Анђелија; 0004    Што су откуд браћа доносила 0005    Све су Анђи на дар остаљала, 0006    Понајпосле сребрне ножеве. 0007    Ал’ беседи млада Павловица: 0008    ”Ђурђевице, моја јетрвице, 0009    Не знадеш ли од омразе биља, 0010    Да омразим двама браћи сестру?” 0011    Њој беседи млада Ђурђевица: 0012    ”Павловице, моја јетрвице, 0013    Да би знала, не би казивала – 0014    И мене су браћа миловала, 0015    Јер сам и ја међу браћом расла 0016    Као наша заовица Анђа; 0017    Што су откуд браћа доносила 0018    Све су мени у дар остаљали, 0019    Понајпосле сребрне ножеве 0020    Као нашој заовици Анђи; 0021    Од милошти на пазар водили 0022    Као нашу заовицу Анђу!” 0023    Ал’ кад било вече о вечери, 0024    Зарано је Павловица млада, 0025    Зарано је заовици Анђи, 0026    Зарано је дала вечерати 0027    И раније у ложницу лећи, 0028    Па украла од Анђе ножеве, 0029    Те заклала коња на пајвану. 0030    Ни зорице ни бијела данка, 0031    Ал’ повика млада Павловица: 0032    ”Зао т’ санак, господару Павле, 0033    Зао т’ санак, а гори ти био – 0034    Заклан ти је коњиц на пајвану!” 0035    Ђипи Павле на ноге јуначке, 0036    Па дозива слуге и слушкиње, 0037    Па све редом огледао ноже, 0038    Понајпосле сестри Анђелији, 0039    Ал’ у Анђе крвави ножеви. 0040    Љуто куне сестра Анђелија: 0041    ”Нисам, браћо, оба жива била!” 0042    Ал’ беседи господару Павле: 0043    ”Нека коље наша сестра Анђа, 0044    Нека коље, нек’ се браћи мази!” 0045    Ал’ кад друго вече о вечери, 0046    Још раније Павловица млада, 0047    Још раније заовици Анђи, 0048    Још раније дала вечерати 0049    И раније у ложницу лећи, 0050    Па украла од Анђе ножеве, 0051    Те заклала хрта под литаром. 0052    Ни зорице ни бијела данка, 0053    Ал’ повика млада Павловица: 0054    ”Зао т’ санак, господару Павле, 0055    Зао т’ санак и гори ти био – 0056    Заклан ти је хртиц под литаром!” 0057    Ђипи Павле канда се помами, 0058    Па дозива слуге и слушкиње, 0059    Па све редом ноже огледао, 0060    Понајпосле сестри Анђелији, 0061    Ал’ у Анђе крвави ножеви. 0062    Љуто куне сестра Анђелија: 0063    ”Нисам, браћо, оба жива била, 0064    И тако ми цркве и ’ванђеља!” 0065    Ал’ беседи господару Павле: 0066    ”Нека коље наша сестра Анђа, 0067    Нека коље, нек’ се браћи мази!” 0068    А кад треће вече о вечери, 0069    Још раније млада Павловица, 0070    Још раније заовици Анђи, 0071    Још раније дала вечерати 0072    И раније у ложницу лећи, 0073    Па украде од Анђе ножеве, 0074    Те заклала чедо у колевки. 0075    Ни зорице ни бијела данка, 0076    Ал’ повика млада Павловица: 0077    ”Зао т’ санак, господару Павле, 0078    Зао т’ санак и гори ти био – 0079    Заклано ти чедо у колевки!” 0080    Ђипи Павле канда се помами, 0081    Па дозива слуге и слушкиње, 0082    Свима редом огледао ноже, 0083    Понајпосле сестри Анђелији, 0084    Ал’ у Анђе крвави ножеви. 0085    Љуто куне сестра Анђелија: 0086    ”Нисам, браћо, оба жива била, 0087    И тако ми црвке и ’ванђеља 0088    И седмори у години поста! 0089    Ако мени том не верујете, 0090    Извед’те ме на то поље равно, 0091    Пак ме веж’те за добре коњице, 0092    Нек’ ме добри коњи растрзају!” 0093    Ал’ беседи млада Павловица: 0094    ”Ето вама сестре миловати!” 0095    Расрди се господару Павле, 0096    Па он уста на ноге јуначке 0097    И узеде сестру Анђелију, 0098    Узеде је за бијелу руку, 0099    Одведе је на то поље равно, 0100    Па је веза за добре коњице, 0101    Те је добри коњи растргоше. 0102    Ди је Анђи капца крви пала, 0103    Онде су се свеће ужижале; 0104    Ди је Анђа сама собом пала, 0105    Онде се је саградила црква, 0106    Саградила црква Анђелија, 0107    Исприд цркве река вода тече 0108    И у води сребрна колевка, 0109    У колевки мушко чедо глава, 0110    Под грлом му рука материна, 0111    А у руци теткини ножеви. 0112    Мало време затим постојало, 0113    Разболе се млада Павловица, 0114    Боловала девет годиница, 0115    Па дозива младу Ђурђевицу, 0116    Ђурђевицу, своју јетрвицу: 0117    ”Ђурђевице, моја јетрвице, 0118    По закону кано и сестрице, 0119    Меси мени белу летурдију, 0120    Да ја идем цркви Анђелији, 0121    Не би л’ мени што помогла црква!” 0122    Онда уста млада Ђурђевица, 0123    Па јој меси белу летурдију; 0124    Она оде цркви Анђелији, 0125    Она цркви, црква од ње даље, 0126    Из олтара Анђа проговара: 0127    ”Врат’ се натраг, божја отровнице, 0128    Боловала још девет година, 0129    Док ти трава проз кости не никне 0130    И зубача из бијели зуба!”