Грјешна душа 0001    Крајем иде Једина Госпођа, 0002    Крајем иде, а Богу се моли: 0003    “Дај ми, Боже и Недељо млада, 0004    Да ја нађем кључе од паклова, 0005    Од паклова и божи рајева, 0006    Да отворим од паклова врата 0007    Да ја видим шта ми душе раде!” 0008    Што ј’ молила, Бога умолила, 0009    Она нађе кључе од паклова 0010    Те отвори на паклима врата, 0011    Те видела шта ју душе раде; 0012    Све су душе на миру стојале, 0013    Само пишти Мара удовица, 0014    Она пишти, до Бога се чује. 0015    Њу ми пита Једина Госпођа: 0016    “О, Бога ти, грешна божа душо, 0017    Шта си тако Богу сагрешила, 0018    Те ти пиштиш до Бога се чује?” 0019    Ал’ јој вели Мара удовица: 0020    “О Бога ми, Једина Госпођа, 0021    Ја сам тешко Богу сагрешила; 0022    Трипут сам се млада удавала, 0023    На троје сам пасторчиће била; 0024    Једно вели: ,Ој, леле, мајко, 0025    Јао, мајко, дај ми леба бела!’ 0026    Ја му не дам она леба бела, 0027    Већ ја узе оне земље црне: 0028    ,Нај ти земље, земља те покрила!’ 0029    Друго вели: ,Јао, куку, мале, 0030    Јао, мале, дај ми воде ладне!’ 0031    Ја му дајем оне воде ладне: 0032    ,Нај ти воде, вода те однела!’ 0033    Треће вели: ,Јао, леле, мале, 0034    Јао, мале, режи ми кошуљу!’ 0035    А ја узе бијелога платна, 0036    Па не мерим на њега кошуљу, 0037    Но ја мерим на камен студени, 0038    Не би ли га камен притискао.” 0039    Тад ју рече Једина Госпођа: 0040    “Ту ти пишти, Маро удовице, 0041    Ти си млого Богу сагрешила, 0042    Пишти љуто до суда божега, 0043    А кад буде о суду божему 0044    Још ћеш гори допаднути мука!” 0045    Па отиде на девето небо, 0046    Те казује Богу истиноме 0047    Шта је вид’ла у паклу огњену.