Турци и напојница Марка Краљевића 0001    Рано рани Краљевићу Марко, 0002    Пак дозивље стару мајку своју: 0003    ”Устани се, стара мајко моја! 0004    Кувај мени ситну брашеницу, 0005    Ја ћу поћи граду Љубушкому.” 0006    Старица га послушала мајка, 0007    Кувала му ситну брашеницу, 0008    Ходе Марко граду Љубушкоме. 0009    Одмах Марко иђе у Механу 0010    И налази тридесет Турака, 0011    Пак је њима Марко бесидио: 0012    ”Саламалећ, Турци Љубушчани!” 0013    ” ”Да си здраво, Краљевићу Марко!” ” 0014    А вели им Краљевићу Марко: 0015    ”Плат’те вино, Турци крајишници!” 0016    А веле му Турци крајишници: 0017    ”Крчмарице, додај Марку вина!” 0018    Пије вино Краљевићу Марко, 0019    Не пије га чашом ни букаром, 0020    Већ бигунцем од тридесет ока: 0021    Један попи, ни брка не стопи, 0022    Други попи, једва брка стопи, 0023    Трећи попи, једва се понапи. 0024    Турци муче, не говоре ништа, 0025    Већ погледа један на другога. 0026    Пак је њима Марко бесидио: 0027    ”Дајте, Турци, напун’те ми лулу!” 0028    Кад то виде Турци Љубушћани, 0029    Сви по реду кесе повадише, 0030    Једва Марку лулу напунише. 0031    А када је прстом притиснуо, 0032    Не бијаше луле половица. 0033    А вели им краљевићу Марко: 0034    ”Рђашине, Турци Љубушчани! 0035    Напун’те ми ту лулу духана.” 0036    А вели му мали буљумбаша: 0037    ”Не би ли те ђавли напунили, 0038    Камо ли би тридесет Турака! 0039    Штогод има у цара духана, 0040    Попушио би за недиљу дана.” 0041    То је Марку мало жао било, 0042    Удари га женском заушницом. 0043    Како га је лако ударио, 0044    Црном га је земљом саставио.