Лов Марка Краљевића с Турцима 0001    У лов рани до триста Турака, 0002    У лов рани у Пролог планину, 0003    У планину к зеленом језеру, 0004    Да увате утву златокрилу; 0005    Ал не рани Краљевићу Марко. 0006    Међу се се спомињали Турци: 0007    ”Мили Боже, што би ово било, 0008    Шта га Марко с нами у лов не ће?” 0009    Па питају Краљевића Марка: 0010    ”Вај Бога ти, Краљевићу Марко! 0011    Штоп ти с нами у лов да идеш не ћеш? 0012    Али си се, Марко, расрдио, 0013    Али си се на нас наљутио?” 0014    Вели њима Краљевићу Марко: 0015    ”Нијесам се, Турци, расрдио, 0016    Нити сам се на ког наљутио, 0017    Ја не смијем ићи през цестира, 0018    През цестира Мурата везира.” 0019    Питаш’ Турци Мурата везира. 0020    Ал говори Мурате везире: 0021    ”Цестир Марку, колико му драго!” 0022    Узе Марко шарца, коња свога, 0023    И узимље сивога сокола, 0024    Па он иде у Пролог планину, 0025    У планину к зеленом језеру. 0026    Кад су додшли к језеру зеленом, 0027    Сваки пушти сокола сивога: 0028    Марков стоји на десници руци, 0029    Свога Марко ни да пушти не ће. 0030    Ал говоре Турцијањичари: 0031    ”Вај Бога ти, Краљевићу Марко! 0032    Што не пуштиш сокола сивога?” 0033    Вели њима Краљевићу Марко: 0034    ”Ја не смијем пуштати сокола 0035    През цестира Мурата везира.” 0036    Питаш’ Турци Мурата везира. 0037    Говори им Мурате везире: 0038    ”Цестир Марку, колико му драго! 0039    Пушти Марко сокола сивога. 0040    Соко не иде на јелу зелену, 0041    Већ он иде надно од језера, 0042    Па увати утву златокрилу. 0043    Не даје је Мурату везиру, 0044    Већ је даје Краљевићу Марку. 0045    Наљути се Мурате везире, 0046    Па он узе сокола Маркова, 0047    Њим удари о јелу зелену. 0048    Соко кликти, а у Марка гледи. 0049    Ал говори Краљевићу Марко: 0050    ”О соколе, сива тица моја! 0051    Ево ти је тврда вјерамоја, 0052    Да ја хоћу тебе осветити.” 0053    Згледаше се, маом одоше Турци, 0054    За њ’ма иде назорице Марко. 0055    Кад изишли из горе на поље, 0056    Поћера их Краљевићу Марко, 0057    Па пристигну Мурата везира; 0058    Трже сабљу, одс’јече му главу. 0059    Сви му туже Краљевића Марка. 0060    У то доба долазио Марко. 0061    Пита царе Краљевића Марка: 0062    ”Вај Бога ти, Краљевићу Марко! 0063    Зашт’ погуби Мурата везира?” 0064    Вели њему Краљевићу Марко: 0065    ”Да си мени, царе, урадио, 0066    Што уради Мурате везире, 0067    Ја б’ и твоју одсјекао главу.” 0068    Цар с’ измиче, а Марко примиче. 0069    А кад цару понестало клупе, 0070    Он се вати руком у џепове, 0071    Па извади тридесет дуката 0072    И даде их Краљевићу Марку: 0073    ”Ето, Марко, тридесет дуката, 0074    Па се напиј на механи вина. 0075    Нек ј’ од тебе моја главам мирна, 0076    А ти ради, што је теби драго!”