Јанковић Стојан и Корић бајрактар 0001    Турско момче рано подранило, 0002    Ујтру рано, кад се сунце рађа, 0003    Момак хода Хливну по чаршији, 0004    Момак хода, дели-дору вода, 0005    Куне било Хливно од камена: 0006    „Нека т’, Хливно, сам те Бог убио, 0007    Кад у теби дивојака нема, 0008    Дивојака та раз миловања, 0009    Удовица раз ашиковања!“ 0010    Момак хода, било Хливну куне, 0011    Доведе дору хливну до чаршије, 0012    Наведе га испод једне куле, 0013    Висока је од седам бојева. 0014    Око њег се дорат заиграва, 0015    А све моамк било куне Хливно: 0016    „Нека т’, Хливно, ватром изгорило, 0017    Ја те била куга поморила, 0018    Кад у теби дивојака нема, 0019    Дивојака та раз миловања, 0020    Удовица раз ашиковања!“ 0021    Њег дивојка викну са пенџера: 0022    „Јабанџија код коња дората! 0023    Ти не куни Хливна од камена, 0024    Кад ти Хливно ништа није криво! 0025    Није Хливна куга поморила, 0026    Хливно није ватром изгорило, 0027    Још у Хливну има дивојака, 0028    Нег је Хливно Стојан попалио, 0029    На нашу се кулу навратио, 0030    Стојан нашу кулу поробио. 0031    Ја се код ње догодила нисам, 0032    Нег у Дувну код дајиџе свога, 0033    Код свог даје Крилић-Реџепаге; 0034    А ја куле не би ни жалила, 0035    Него ми је бабу погубио, 0036    Ја ни бабе не би пожалила, 0037    Мушко био, па је погинуо, 0038    Него ми је брата уфатио, 0039    Омерицу од три годинице, 0040    Сестру Ханку од осам година; 0041    Ја Омера не би ни жалила: 0042    Мушка глава, приличан тавници, 0043    Већ ја жалим своју сестру Ханку: 0044    Женска глава у шаках душманских 0045    Ниј’ прилична за невољу липа.“ 0046    Јадна дикла цвили на пенџеру: 0047    „Давор Ханко, рано до еџела, 0048    Омере брате, велика жалости!“ 0049    Кад чу момак код коња дората: 0050    „Та дивојко на срчи пенџеру! 0051    Чија ј’ кула, чија је авлија, 0052    Чија ли си ти липа дивојка?“ 0053    А дивојка цикну на пенџеру: 0054    „Јабанџија код коња дората! 0055    Ал ти Хливну саходио ниси, 0056    Ал си, болан, памет изгубио, 0057    Ово ј’ кула диздар-Хасанаге, 0058    А ја Златка диздар-Хасанаге.“ 0059    А кад момак те разабра ричи: 0060    „Та дивојко на срчи пенџеру! 0061    Отвориде срчали пенџера, 0062    Промол’де ми чело и обрву, 0063    Да ти лишце видим дивојачко, 0064    Би л’ ти лишце за менека било; 0065    А ето ти моја вира тврда, 0066    Ја ћу брата избавити твога 0067    И сестрицу од осам година.“ 0068    Кад то чула кићена дивојка, 0069    Она момка викну са пенџера: 0070    „Јабанџија, код коња дората! 0071    Стани мало, док се натраг вратим.“ 0072    Јер се плачна згодила дивојка, 0073    Па се липа трже од пенџера, 0074    Воде узе и ракли сафуна, 0075    Па умива лишце у одаји. 0076    Кад умила лишце у одаји, 0077    Онда липа сандук отворила, 0078    Чудну на се меће ђеисију: 0079    Гунгул-гаће куном поставите, 0080    Мати јој радна, бурунџук-кошуљу, 0081    До паса је златом искаљата, 0082    На се дибу меће и кадифу, 0083    Сва јој диба златом искаљата, 0084    По кадифи драги каменови. 0085    А како се опреми дивојка! 0086    Једна глава, седам истифана, 0087    Уши једне, четвере менђуше, 0088    Један вратак, а седам гердана, 0089    Два јој јесу од била бисера, 0090    То јој врата чува и подвољка, 0091    А два су јој од инђир-корина, 0092    Од шта липа мириши дивојка, 0093    А три су јој од жутих дуката. 0094    Па на ноге натури пашмаке, 0095    Па се прикри од злата ћаткијом. 0096    Кад дивојка до пенџера дође, 0097    Отворила срчу на пенџеру, 0098    Сијну лишце баш ко сунце жарко, 0099    Подвољчина баш ко мјесечина, 0100    А пголеда момак од дората. 0101    Кад дивојку види на пенџеру, 0102    Врло му се липа учинила, 0103    Викну момак код коња дората: 0104    „Та дивојко на топлу пенџеру! 0105    Реци, драга, да ћеш за ме поћи, 0106    А ево ти вира од менека, 0107    Ја ћу брата твога избавити 0108    И сестрицу од осам година.“ 0109    Кад то чула прилипа дивојка, 0110    Јадна цикну на срчи пенџеру: 0111    „Јабанџија код коња дората! 0112    Да м’ избавиш брата рођенога, 0113    Сестру Ханку од осам година 0114    Боља т’ ћаба не би трибовала, 0115    Ти б’ џенету отворио врата, 0116    Нашем цару био у гајрету. 0117    А ево ти моја вира тврда, 0118    Беил тебе не би приварила, 0119    Већ би теби вирна љуба била.“ 0120    Кад чу момак код коња дората, 0121    Што дивојка вели на пенџеру, 0122    Та да момка приварити не ће, 0123    Тад подвикну момак код дората, 0124    Па он фрци у седло дорату, 0125    А под њим се дорат покупио, 0126    Он окрену Хливну на чаршију. 0127    Кад дивојка виђа са пенџера, 0128    У себи је јадна помислила: 0129    „Вид’дер мене будаласте главе! 0130    Гдје ја момку тврду виру дадох, 0131    Момак мени, да ће ме узети, 0132    Избавити брата и сестру, 0133    Ја не питах, ко је па оклен је, 0134    Како с’ момак зове по имену, 0135    По имену па племену своме.“ 0136    Ал се липа трже од пенџера, 0137    Па отвори сандук у одаји, 0138    Из сандука извади махраму, 0139    Замота у њу шездесет цекина, 0140    Па потече срчали пенџеру, 0141    Јер се момак обзире с дората 0142    Вавик кули диздар-Хасанаге, 0143    Да дивојку гледа на пенџеру. 0144    А кад момак угледа дивојку, 0145    Гдје на њега десном руком маше 0146    И у руци срмали махрамом, 0147    На кајасу поврати дората. 0148    Кад допаде кули диздаревој, 0149    А подвикну са ата дивојку: 0150    „Та дивојко на срчи пенџеру! 0151    Што ти мене враћаш и дората?“ 0152    Дивојка је њему бесидила: 0153    „Јабанџија на коњу дорату! 0154    Већ сам теби тврду виру дала, 0155    Јабанџија, да ћу за те поћи, 0156    А ти мени, да ћеш ме узети, 0157    Избвити и брата и сестру. 0158    Већ тако ти турске вире липе, 0159    Сад се мени по истини кажи: 0160    Оклен јеси, од сента којег си, 0161    Ти како се зовеш по имену 0162    По имену и племену своме? 0163    Ето теби срмали махрама, 0164    У махрами шездесет цекина!“ 0165    Уфати је момак на дорату, 0166    Па је липој Златки бесидио. 0167    „Липа Златко диздар-Хасанаге! 0168    Што ме за род и за племе питаш, 0169    Вира је, бабе утувио нисам, 0170    Нисам бабе, нисам старе мајке. 0171    Него што ти знадем казивати: 0172    Кад Мустајбег појде војевати, 0173    Ја прид бегом зелен бајрак носам: 0174    Ово ј’ главом Корић-бајрактару, 0175    Свак ме Корић зове бајрактаром.“ 0176    А кад липа чула дивичица, 0177    Она цикну на срчи пенџеру, 0178    Па подвикну Корић-бајрактара: 0179    „Ти л’ си, бајро, иза горе сунце! 0180    Одјаш’ дору, па ходи у кулу!“ 0181    Кад чу Корић на коњу дорату, 0182    Он погледа кули и пенџеру: 0183    „Та дивојко на топлу пенџеру! 0184    Јеси липа, ал паметна ниси; 0185    Сад да свога одјашем дората, 0186    Ја да теби у одају ујдем, 0187    А сви гледе из чаршије Турци, 0188    Свак би реко у Хливну камену, 0189    Да сам твоје лишце обљубио, 0190    Вире ми, доре одјахати не ћу.“ 0191    То јој рече, поврати дората, 0192    Па окрену Хливну на чаршију. 0193    Игра с’ дорат Корић-бајрактара, 0194    Све хливањске гледају дивојке, 0195    Нико бајре не зна ни дората. 0196    Он дотира црногривца дору 0197    До Бистрице воде на обалу, 0198    Удари га казан-узенђијом, 0199    Под њим дорат у Бистрицу фрци, 0200    Кад Бистрицу воду прегазио, 0201    Игра с’ дорат Корић-бајрактара, 0202    Бајрактара главом заклонио, 0203    Прко бајре пињу отискује, 0204    Све на сапих златну хашу каља, 0205    Бајро млиде, нико га не гледа, 0206    Ал гледају дви паше цареве 0207    Та камену Хливну са табије, 0208    Мио Боже, ко би паше биле! 0209    Оби је паше лако погодити, 0210    Јер је једно паша Радослија 0211    Од бијела Хливна каменога, 0212    А друго је Фазлипаша царски, 0213    Што хливањску мухафезу чува. 0214    Око њих су дица посидала, 0215    А сва дица од Хливна камена, 0216    Паша дици тихо говорио: 0217    „Драга моја дицо око мене! 0218    Виђате ли момка и дората, 0219    Би л’ га ико мого познавати?“ 0220    Тад му веле сви од Хливна Турци: 0221    „Радослија од Хливна камена! 0222    Ми нит момка знамо ни дората.“ 0223    Онда паша тихо говорио: 0224    „Давор драга дицо око мене! 0225    Скоро сам га очима видио, 0226    Ево нема нег пуна година: 0227    Бег Мустајбег силну скупи војску, 0228    Да он Задру низ Ведрице трче. 0229    И мени је књигу оправио, 0230    И ја бегу под Удбину сидох. 0231    Кад се беже диже војевати, 0232    И ја с бегом на ђогату своме, 0233    Ми дигосмо са Удвине војску, 0234    Приведесмо на хунку цареву. 0235    Ми по ноћи на Котар сиђосмо, 0236    Потфатисмо обадва Котара, 0237    Натфатисмо изнад Шибеника, 0238    Спушћасмо се Задру низ Ведрице, 0239    Испод Задра села поробисмо, 0240    Поробисмо, добро задобисмо, 0241    Пофаћасмо и робљ аи плина, 0242    А на Задру пукоше топови, 0243    Отпукоше а на Шибенику, 0244    На Котару и доње и горњем, 0245    Сва се крањска земља упалила, 0246    По градових пуцају топови, 0247    По кулама пламте можарови, 0248    П чардацих ситни земберици, 0249    Ми бижимо уз Ведрице Задру, 0250    За нами се подигла потира, 0251    Крањца има ко на гори листа. 0252    Кад испасмо испод Шибеника, 0253    Још се већа тушта учинила, 0254    Шибенички крањци полетише, 0255    Потире се више састануло, 0256    А ситан се огањ приломио, 0257    Конда бутум у абез окрену. 0258    Кад ми, драга дицо, погледасмо, 0259    Искочи онај момак на дорату, 0260    А у момка бајрак у десници, 0261    Прекрио је њега и дората, 0262    За момком се засобица били, 0263    Засобица, китли маџарица, 0264    Бижи момак к нами и ордији. 0265    Кад од тешка зора доратова 0266    Фрци момку плоча доратова, 0267    Он на дизгун застави дората, 0268    Баци бајрак у зелену траву, 0269    Момак скочи са коња дората, 0270    На ату му сиди дивичица, 0271    Па потеже алат из хегбета, 0272    Он подиже ногу доратову. 0273    Док дорату клинце притврдио, 0274    Око њег се крањци састанули, 0275    Још се већи огањ приломио, 0276    Ми већ момку рахмет остависмо, 0277    Ми рекосмо, да је погинуо; 0278    Кад се, драга дицо, окренусмо, 0279    Угледасмо момка и дората, 0280    На њем паре ђеисије нејма, 0281    Олово му однило одило, 0282    Ни крпе му од бајрака нејма, 0283    Сав му бајрак однило олово, 0284    Само темре носи у десници, 0285    За њиме се засобица били. 0286    Кад допаде нами и ордији, 0287    Момак нами турски селам викну, 0288    Свак је њему селам отпримио, 0289    Мустајбег му хожђелдију викну: 0290    „Јеси л’ здраво, Корић-бајрактару?!“ 0291    „ „Јесам, беже, драгом Богу фала!“ “ 0292    Ту сам виђо Корић-бајрактара, 0293    Оно ј’ Корић, бегов бајрактару, 0294    Туде сам га очима видио. 0295    Виђали сте момка и дората 0296    Сад код куле диздар-Хасанаге, 0297    Гдје се с’ липом Златком приговара. 0298    Ван гледајте, драга дицо моја, 0299    Куд ће сада момак окренути, 0300    Ал ће момак под Пролог проклети, 0301    Ал ће момак под Грахово клето. 0302    Ако крене у Пролог прокелти, 0303    То ће момак бегу и Удвини; 0304    Ако крене под Грахово дору, 0305    То ће момак у Принциповину 0306    Потражити дице Хасанаге.“ 0307    Не кће момак на Пролог проклети, 0308    Не кће момак бегу ни Удвини, 0309    Већ окрену под Грахово дору. 0310    Дору јаше Корић-бајрактару 0311    Уз Грахово па уз Буковицу 0312    Све до хунке царске и ћесарске, 0313    Туде бајро са дората фрци, 0314    Хегбе сними са коња дората, 0315    Из хегбета вади ђеисију, 0316    Извадио шпањурско одило, 0317    Што га носе крањци по Котарих, 0318    А на дору рахта шпањурскога. 0319    Док се бајро тевдил учинио, 0320    Учинио себе и дората, 0321    Па посиде црногривца свога, 0322    Оде му жарко за заставу сунце. 0323    Сву ноћ јаше Корић на дорату 0324    Низ Зечево, па низ Чекићево. 0325    Када бајро до Котара сиде, 0326    Сав је Котар огријало сунце, 0327    По црквама звона ударају. 0328    Под Корићем дорат маман скаче, 0329    Управи га Корић-бајрактару 0330    На Биљане кули Стојановој, 0331    Он дотира до авлије дору. 0332    На велико чудо нагазио, 0333    Јер Јанковић сиди у авлији, 0334    На авлији у јалдуз-скемлији, 0335    Брат му Вучан стоји подвиш руке 0336    И Стојану пуне чаше лива, 0337    Стојан пије конда га пролива. 0338    Пкрљку сними Корић-бајрактару, 0339    Па Стојану добро јутро викну, 0340    Стојан њем Бога отпримио. 0341    А бајрактар фрци са дората, 0342    Бајро дору вода по авлији, 0343    Не би л’ доро воду одбацио. 0344    А на Задру пукоше топови, 0345    А Јанковић на скемлији викну: 0346    „Вучане брате, брже ми путаља! 0347    Сад на Задар ударише Турци!“ 0348    Њему Вучан тихо говорио: 0349    „Наш Стојане, брате од матере! 0350    Оно Турци ударили нису. 0351    Јесу л’ јуче пуцали топови, 0352    Јер је дужду под Задар изашо, 0353    Прико мора протиро ђемију 0354    Под наш Задар украј сињег мора. 0355    Је л’ ти јуче књигу оправио, 0356    Јутрос да ће дужду на Котаре, 0357    Нашој, брате, кули на Биљане, 0358    Да купује сужње по Котару, 0359    Турске сужње по наших тавницах, 0360    Оно с’ дужду сад од Задра крену, 0361    Сад га ето нашој кули билој, 0362    Је л’ у тебе књига у џепових?“ 0363    Кад то чуо Јанковић-Стојане, 0364    Он отишће руку у џепове, 0365    Извади књигу дужда млетачкога, 0366    Па пригледа књигу на скемлији, 0367    Низ њу гледа, на брата се смије: 0368    „Мој Вучане, брате од матере! 0369    Никад ми књига ни на уми није 0370    Од нашега дужда млетачкога, 0371    Да ће дужде утрос на Биљане.“ 0372    Намах Стојан на солдате викну: 0373    „Дедер мет’те по нашој авлији, 0374    А редајте од злата столице, 0375    По столицах чаше позлаћене, 0376    А у чаше вина наливајте!“ 0377    Намах крањци лете по авлији, 0378    Све редају столе позлаћене, 0379    Наливају чаше позлаћене. 0380    Корић хода, дели-дору вода, 0381    Па погледа низ Котаре равне. 0382    Када му се дужду помолио, 0383    Уз дужда се тушта помолила, 0384    Мање није нег триста катана. 0385    Гони троје кочије цекина, 0386    Да купује сужње по Котарих, 0387    По Котару и доњем и горњем. 0388    Када дужда Стојан угледао, 0389    Тад иш ета Јанковић-Стојане 0390    Свитлој дуки Малтежлије краља, 0391    Њега Стојан добро дочекао: 0392    „Јеси л’ здраво, дужду господине!“ 0393    „ „Јесам, драга дуко ћесарова, 0394    Прва дуко Бечанин-ћесара!“ “ 0395    Намах дужде из кочија скочи, 0396    Оби с’ дуке по руке узеле. 0397    Кад се оба поздравише туде, 0398    А рекоше, да су здраво били, 0399    Дужд с Стојаном сиде за трмпезу. 0400    Остали му крањци допадоше, 0401    Допадоше, ате разјахаше, 0402    Па све силе дуке за трмпезу, 0403    А катане редом по авлији, 0404    За готово пиће засидоше, 0405    Окренуше чашом наоколо, 0406    Поздрављају, златном чашом пију 0407    Све у здравље Јанковић-Стојана. 0408    Дужд с Стојаном за једном трмпезом. 0409    Кад се оби дуке понапише, 0410    Па им винце удрило у лишце, 0411    А ракија оком заиграла, 0412    Дужд млетачки пита Јанковића: 0413    „Свитла дуко Бечанин-ћесара! 0414    Имаш кога сужња у тавници?“ 0415    А Јанковић дужду говорио: 0416    „Имам, дужду, колико ти драго! 0417    Ево имам дванаест сужања, 0418    Удвињана, полак Крбављана, 0419    А пред њима Балобан-ћехају.“ 0420    Кад се за те сужње наредили, 0421    Прода Стојан дванаест сужања, 0422    Дужд изброји мекахне цекине. 0423    Узе Стојан мекахне цекине, 0424    Дужд млетачки пита Јанковића: 0425    „Јанковићу, крило принципово! 0426    Имаш кога сужња у тавници?“ 0427    А Јанковић дужду бесидио: 0428    „Има, дужду, колико ти драго! 0429    Ево седам имам Цетињана, 0430    Са Цетине испод Сњеготине, 0431    А пред њима Омер-бајрактара.“ 0432    Кад с’ и за те сужње наредише, 0433    Дужд изброји мекахне цекине, 0434    Узе Стојан мекахне цекине. 0435    Дужд млетачки пита Јанковића: 0436    „Јанковићу, крило принципово! 0437    Имаш кога сужња у тавници?“ 0438    „ „Имам, дужду, колико ти драго! 0439    Петерицу имам од Госпића, 0440    Ја пред њиам Осман-бајрактара.“ “ 0441    Кад с’ и за те сужње наредише, 0442    Узе Стојан мекахне дукате. 0443    Корић хода, а дората вода, 0444    А све гледа Корић-бајрактару 0445    Са авлије Јанковић-Стојана, 0446    Гдје продаје сужње невољнике, 0447    А све броји Корић-бајрактару, 0448    Шта продаде Јанковић-Стојане: 0449    Таман триста сужња и четири, 0450    Све продаде за готово благо. 0451    Кад намири триста и четири, 0452    Дужд млетачки пита Јанковића: 0453    „Јанковићу, крило принципово! 0454    Имаш јоште којег невољника, 0455    Да га продаш за готово благо?“ 0456    Њему вели Јанковић-Стојане: 0457    „Господине дужду од Млетака! 0458    Јоште имам два сужња невољна, 0459    Што их скоро код Хливна задобих, 0460    Двоје деце диздар-Хасанаге, 0461    Омерицу и сестру му Ханку.“ 0462    Кад се за те сужње наредише, 0463    Дужд изброји мекахне цекине. 0464    Када Стојан примио цекине, 0465    Онда Стојан сестру Ружу викну: 0466    „Поведи ми два сужња из куле, 0467    Омерицу и сестру му Ханку!“ 0468    Кад чу Ружа, сестра Стојанова, 0469    Госпојица тихо бесидила: 0470    „Липа Ханко диздар-Хасанаге! 0471    Носи брата од три годинице 0472    За мном, липа, низ ћемерли кулу, 0473    Ено ми брата, од Бога у тешко! 0474    Он је продо сужње невољнике, 0475    Продо триста сужња и четири 0476    А нашему дужду млетачкоме, 0477    Па сад даде тебе и Омера.“ 0478    Кад те Ханка ричи разабрала, 0479    Она цикну ка и змија љута, 0480    С Омером се братом приговара: 0481    „Мој Омере од три годинице! 0482    Ми одосмо мору на ђемију, 0483    На ђемији а на сиње море, 0484    Ми одосмо у млетке проклете, 0485    Оклен с’ скоро сужњи не враћају, 0486    Јер су Млеци Малтежлије краља; 0487    Хајде, брате, да ми походимо!“ 0488    Па Омера узе у нарамак, 0489    Омер цикну баш ко змија љута, 0490    А дивојка цикну у одаји: 0491    „Та Омере брате принејаки! 0492    Куд сам јадна с тобом пристанула 0493    Тишећ тебе мору на ђемији!“ 0494    Ту с’ Ружица врло ражалила, 0495    Па пред Ханком на авлију сиђе 0496    До трмпезе Јанковић-Стојана, 0497    Доведе Ружа Ханку и Омера, 0498    Викну брата Јанковић-Стојана: 0499    „А мој брате, Јанковић-Стојане! 0500    Продо с’ триста сужња и четири, 0501    Брате слатки, за готово благо. 0502    Што продајеш два сужња нејака 0503    Та од Хливња хливањског диздара? 0504    Ти с’ им бабу главом раставио, 0505    Стару мајку коњем пригазио, 0506    Бојиш ли се есиклуку своме, 0507    Да се не ће на теби свршити?“ 0508    А све Корић хода бајрактару, 0509    Томе бајро ни мукает није. 0510    А кад чуо Јанковић-Стојане, 0511    Што му Ружа рече на авлији, 0512    То Стојану врло мучно било, 0513    Па се фати перали канџије. 0514    Како удари своју сестру Ружу, 0515    Од Ружице црна штрцну крвца, 0516    Ружа цикну, уз кулу побиже. 0517    Куне брата Јанковић-Стојана: 0518    „Нека те, брате Јанковић-Стојане! 0519    На теби се у ред извршило!“ 0520    А све гледа Корић-бајрактару, 0521    Оде Ружа уз ћемерли кулу. 0522    Да гледамо дужда и Стојана! 0523    Дужд млетачки пита Јанковића: 0524    „Јанковићу, крило ћесарово! 0525    Имаш сужња јоште у тавници?“ 0526    Њему Стојан тихо бесидио: 0527    „Прва дуко Малтежлије краља! 0528    Доста сам ти ја продо сужања, 0529    Јесам сада триста и четири 0530    И јиош к тому два сужња нејака.“ 0531    „ „Истина је, господине драги! 0532    Турског града нема ни паланке 0533    По свој Лици, па серхат-Крајини, 0534    Окле мени сужња продо ниси; 0535    Ал ти сужња од Гламоча немаш. 0536    Што ти сужња од Гламоча немаш? 0537    Ал си с’, Столе, с Турци побратио, 0538    Ал си с њима достлук уфатио, 0539    Ал си с Турци свезто пријатељство?“ 0540    А Јанковић дужду бесидио: 0541    „Господине, дужду од Млетака! 0542    Ја се с Струци побратио нисам, 0543    Нисам с Турци достлук уфатио, 0544    Нити с Турци свезо пријатељство, 0545    Нег ти знадеш, дужду од Млетака, 0546    Ја сам два пут код Гламоч сходио, 0547    Саводио силовиту војску. 0548    А дугачко поље под Гламочем, 0549    Пукло поље шест пуних сахата. 0550    Сад какви су Турци Гламочани! 0551    Све под њима ати мрковати, 0552    Добри ати, на њима јунаци; 0553    Кол’ко годиц ја изведем војске, 0554    Вавик млади позобаше Турци. 0555    Два пута сам друштво погубио, 0556    Утећ нико из поља не море 0557    Осим мене и путаља мога, 0558    Већ ја не смим под Гламоч цареви, 0559    С отог сужња од Гламоча нејмам.“ 0560    Кад то дужде чуо од Млетака: 0561    „Јанковићу, крило ћесарово! 0562    Ја већ немам мекахних цекина, 0563    Да купујем сужње по Котарих, 0564    Већ ја идем под Задар ђемији.“ 0565    Па дужд сужње меће по кочијах, 0566    У кочије Ханку и Омера, 0567    Уз њег пође за триста катана, 0568    Што чувају дужда млетачкога 0569    И код дужда све триста сужања. 0570    Испрати га Јанковић-Стојане, 0571    Па се Стојан кули повратио. 0572    Корић хода, све дората вода, 0573    Па све гледа Корић-бајрактару. 0574    Кад погледа под ћемерли кулу, 0575    Од куле се канат отворио, 0576    Испадоше дви дилбер-дивојке, 0577    Оне дите носе у нарамку, 0578    То је дите од годину дана, 0579    Син Михајло Јанковић-Стојана. 0580    Дите се је плахо расплакало, 0581    Њега редом тише дивичице, 0582    Липе тише, ал им фајде нема, 0583    Врло цвили дите у нарамку. 0584    Кад то виђа Корић-бајрактару, 0585    Он дорату дизгун забацио, 0586    Бајро фрци у седло дорату. 0587    Под бајром се дорат покупио, 0588    Прићера га баш до дивојака. 0589    Он за појас отиснуо руку, 0590    Извадио од злата јабуку, 0591    Па влашчићу пружи са дората. 0592    Виђа влашче од злата јабуку, 0593    Дите му се грохотом насмија, 0594    Бајрактару оби пружи руке, 0595    Бајро му даде од злата јабуку, 0596    Уз едите за обидве руке, 0597    Па прида се метну на дората, 0598    А потеже тканицу од ћорде, 0599    Утеже га око себе бајро, 0600    Да га дорат с њиме не растави 0601    Па подвикну са дората свога 0602    Та у кулу Јанковић-Стојана: 0603    „Јанковићу, крило принципово! 0604    Ево теби Корић-бајрактара 0605    Та са Лике личког Мустајбега, 0606    Однесох ти Михајила сина! 0607    Немој рећи, да сам приварио, 0608    Јер је турск авира ашићаре, 0609    Однесох га Хливну каменоме 0610    А до куле диздар-Хасанаге.“ 0611    А Јанковић са пенџера викну 0612    На авлији тридесет солдата: 0613    „О солдати, не шал’те се главом, 0614    Ви притвор’те од авлије врата!“ 0615    Кад солдати притворише врата, 0616    Опет Стојан са пенџера викну: 0617    „Не удрите Корић-бајрактара, 0618    Већ под бајром црногривца дору, 0619    Јер би убили Михајила мога.“ 0620    Кад то Корић чуо бајрактару, 0621    Куцну дору казан-узенђијом, 0622    Под њим се је дорат покупио, 0623    Њему дорат по авлији фрци, 0624    На њега се огањ отиснуо, 0625    А од њега гола сабља сијну, 0626    Шестерицу главом раставио. 0627    Допаде дорат зиду и авлији, 0628    Бајро дору шину узенђијом, 0629    Од колана црна штрцну крвца, 0630    Дорат цикну, па се покупио, 0631    Из авлије дорат искочио, 0632    Још је авлија од боја инсанског. 0633    Тог се бајро да остан ене ће, 0634    Вавик игра дору испод куле, 0635    Вавик виче Јанковић-Стојана: 0636    „Е Стојане, једна Котаркињо! 0637    Зар ти не смиш прид авлију сићи, 0638    Гдје ти љуба гледа са пенџера?“ 0639    Кад чу Стојан кули на пенџеру, 0640    Стојан знаде Корић-бајрактара, 0641    Да га бјешњег у свој Лици нејма, 0642    Не сми Стојан на авлију сићи, 0643    Већ он узе церова угарка, 0644    Па потече кули на таване, 0645    Он опали два танка можара. 0646    Кад на кули пукли можарови, 0647    А котарски пукоше топови 0648    На Котару и доњем и горњем, 0649    И на Задру, па на Шибенику, 0650    Сва се крањска земља запалила, 0651    По градових пуцају топови, 0652    По кулама пламте можарови, 0653    По чардацих ситни земберици, 0654    За бајром се подигла потира, 0655    Он побиже низ камен-Котаре, 0656    Све се дори мота по перчину, 0657    Од зора с’ ату грива подигнула 0658    Бајрактару с’ с брком измишала. 0659    Да га седам тира Далмација, 0660    Бајре стигле не би ни дората. 0661    Све слушају дви паше на Хливну, 0662    Гдје пуцају ћесарски топови, 0663    По кулама пламте пожарови 0664    По чардацих ситни земберици. 0665    Радослија из све главе викну: 0666    „Фазлипаша цара честитога! 0667    Оно ј’ Корић кавгу заметнуо. 0668    Гледајдерте, дицо, под Грахово, 0669    Хоће ли се Корић помолити.“ 0670    Погледаше сви од Хливна Турци 0671    Под Грахово испод Малована. 0672    Док се жарко већ спушћало сунце, 0673    Угледаше дви паше цареве, 0674    Гдје искочи коњик на дорату, 0675    Од дората ђогу начинио, 0676    Ату с’ пиња низ кичицу слива, 0677    То је Корић, бегов бајрактару, 0678    То пашама врло мило било. 0679    Он окрену Хливну и Бистрици, 0680    Већ пријаха дору на Бистрици, 0681    Управи га Хливну кроз чашрију 0682    Управ кули диздар-Хасанаге, 0683    На авлију дотира дората, 0684    На авлији фрци са дората, 0685    Михајила у траву посади. 0686    Па потече црногривцу своме, 0687    Отпушћа му четири колана, 0688    А четири забаци кајаса, 0689    Сам му с’ дорат по авлији вода. 0690    Бајро кули уз мостове појде 0691    У одају, гдје сиди дивојка, 0692    А дивојка сиди на шиљтету, 0693    Њојзи Корић турски селам викну, 0694    Она прими, на ноге скочила, 0695    Па Корићу хожђелдију викну: 0696    „Јеси л’ здраво, Корић-бајрактару, 0697    Јеси л’ брата избавио мога, 0698    Сестру Ханку од осам година?“ 0699    „ „Јесам, Златка, драгом Богу фала! 0700    Већ ено ти брата на авлији, 0701    Испанидер кули низ мостове, 0702    Дица су ти врло огладнила 0703    Јашућ за мном на коњу дорату, 0704    Унесидер дицу у одају, 0705    Нахрани их меда и шећера!“ “ 0706    Кад то чула кукавна дивојка, 0707    Она цикну баш ко змија љута, 0708    Па полети кули низ мостове. 0709    Кад испаде липа прид авлију, 0710    Сам се дорат по авлији вода. 0711    Кад погледа Златка дивичица, 0712    Виђа влашче у трави мераји, 0713    Кикаво влашче зелених очију, 0714    Од њега се припаде дивојка, 0715    Па побиже уз ћемерли кулу, 0716    Бајрактару тихо говорила: 0717    „Та Корићу, иза горе сунце! 0718    Каква с’ врага снио на авлију?“ 0719    Ал јој Корић тихо говорио: 0720    „Липа Златка диздар-Хасанаге! 0721    Нисам врага снио на авлију, 0722    Већ Михајла сина Стојанова, 0723    Оно ј’ дите Јанковић-Стојана, 0724    Син Михајло, весео му ћајо, 0725    Ал му море бити и жалостан! 0726    Дед’ унеси влашче у одају, 0727    Посади га на мехку миндеру, 0728    Па му подај меда и шећера, 0729    Јер нам влашчић море трибовати.“ 0730    Тад дивојка спаде на авлију, 0731    Па са траве дите ујагмила, 0732    Унесе га липа у одају, 0733    Посади га на мехку миндеру, 0734    Па га пита медом и шећером, 0735    Све се на њег из грохота смије: 0736    „Та Михајло, дите Стојаново, 0737    Весела ти на Котару маја! 0738    Хоћу л’ за те брата избавити 0739    И сестрицу од осам година?“ 0740    Све се Корић из грохота смије, 0741    С дивојком се бајро приговара. 0742    Ал викнуше пашине делије 0743    Из авлије диздар-Хасанаге 0744    Та у кулу Корић-бајрактара: 0745    „Та Корићу, бегов бајрактару! 0746    Селам су ти дви паше цареве, 0747    Да им сидеш на нову чаршију, 0748    Ено оби сиде на ћефенку.“ 0749    Корић кули спде низ мостове, 0750    Па окрену у нову чаршију, 0751    А за бајром обидве делије. 0752    Када Корић дојде до ћефенка, 0753    Он пашама турски селам викну, 0754    Дви му паше селам отпримише. 0755    Он пашама скуту полетио, 0756    Не дају му ни скута ни руке, 0757    Ван га оби паше прегрлише, 0758    Међу очи вране пољубише, 0759    Оби с’ паше с њиме поздравише: 0760    „Јеси л’ бегов здраво бајрактару!“ 0761    „ „Јесам, паше, драгом Богу фала!“ “ 0762    Намах паше пашалије вичу: 0763    „Понесите црну мећрушину!“ 0764    Донесоше оби пашалије, 0765    Бајрактару кахву наливају, 0766    Бајро црну пије мећрушину, 0767    А код њега дви паше цареве. 0768    Већ им мрак и икиндија била, 0769    А погледа Корић-бајрактару, 0770    Плахо лепор низ калдрму трче, 0771    Врана бије са обидве стране, 0772    Од вранчића ђогу намистио, 0773    Подвикује влашчић са вранчића: 0774    „Бога вами Турци базрђани! 0775    Које ј’ кула диздар-Хасанаге? 0776    Је ли онде Корић-бајрактару, 0777    Ал је отишо бегу и Удвини?“ 0778    Тад му веле млади базрђани: 0779    „Та влашчићу, влашки књигоноша! 0780    Није отишо Корић на Удвину, 0781    Ено бајре, сиди на ћефенку 0782    У тевдилу, вашој ђеисији, 0783    Код нејга су дви паше цареве.“ 0784    Кад чу влашче, гледа са вранчића, 0785    Све он гледа по ћефенцих Турке. 0786    А кад виђа Корић-бајрактара 0787    У тевдилу, шпањурском одилу, 0788    Код њег сиде дви паше цареве, 0789    Влах дотира врана до ћефенка, 0790    До ћефенка и до бајрактара, 0791    С врана фрци, шкрљку-капу сними, 0792    Влашко момче паде на колина, 0793    Исприд бајре све калдрму љуби, 0794    А пашама ни мукает није, 0795    Већ бајрину он пољуби руку, 0796    Седам му се поклонио пута, 0797    Остави му књигу на колину. 0798    Узе бајро билу писаницу, 0799    Ал је бајро не зна прогледати, 0800    Ван је паши пружи Радослији: 0801    „Радослија, ја ти руку љубим! 0802    Виђај књигу, па ми право кажи, 0803    Та каква је и од кога ли је ?“ 0804    А кад паша књигу ујагмио, 0805    Размота је, па низ њу погледа, 0806    Паша је гледа, па се на њу смије, 0807    А у бајру очима погледа: 0808    „Та Корићу, моје дите драго 0809    Ево је књига Јанковић-Стојана. 0810    Што је теби у књизи правио: 0811    „ „Та Корићу, бегов бајрактару! 0812    Ти си мога ујагмио сина, 0813    Мог једињка, Михајила сина, 0814    Ишћи благо, које теби драго, 0815    Поврати ми Михајила мога! 0816    Знаш, Корићу, бегов бајрактару, 0817    Да већ сина нејмам ни какова.“ “ 0818    Паши вели Корић-бајрактару: 0819    „,Радослија, ја ти руку љубим, 0820    Узмидере дивит и калема, 0821    Све ’ш Стојану у књизи правити, 0822    Ти ’ш правити, ја ћу казивати.“ 0823    Намах паша књиге дофатио, 0824    Калем узе паша Радослија, 0825    Књигу пише Јанковић-Стојану: 0826    „Јанковићу, дуко ћесарова! 0827    Ето ти Корић ишће бајрактару 0828    За Михајла сина јединога: 0829    Да начиниш наргишли кочије, 0830    Све кочије од била биљура, 0831    У њих метнеш Ханку и Омера, 0832    А код дице три товара блага. 0833    Још да друге намистип кочије, 0834    У те метнеш своју сестру Ружу, 0835    А код Руже три товара блага, 0836    Још нек Стојан даде дуговање: 0837    Ето триста сужња и четири, 0838    Што је продо дужду млетачкоме 0839    За готове мекахне цекине, 0840    Сваком сужњу косу обријати, 0841    Сваком сужњу нокте одризати, 0842    Покројити добру ђеисију, 0843    Још задити пушке око паса, 0844    Сваком сужњу коња подметнути, 0845    Вратити ће Михајила сина.“ 0846    Кад то чуше дви паше цареве, 0847    Оби паше сузама пролиле. 0848    Кад му паша књигу направио, 0849    Паша је пружи Корић-бајрактару, 0850    А бајрактар влаху књигоноши, 0851    Па отишће у џепове руку, 0852    У њега се више не догоди 0853    До ли оно шездесет цекина, 0854    Што му је дикла са пенџера дала, 0855    Све шездесет бајро извадио, 0856    Па влашчићу пружи на калдрми: 0857    „Ето ти, влашче, сад се напиј пића! 0858    Напиј пића, а поткуј вранчића 0859    И промини накајиш опанке!“ 0860    Узе влашче, бајри зафаљује: 0861    „Нека тебе, Корић-бајрактару! 0862    Свуд ходио, дому доходио, 0863    Душманин ти био под ногама, 0864    Баш ко чавли у дората твога!“ 0865    То рекоше, виш се растадоше, 0866    Јер оде му влашчић на Котаре, 0867    Вранца бије са обидве стране, 0868    Све с’ од вранца пиња одваљује, 0869    Мамну с’ вранцу низ кичицу слива. 0870    Кад допаде влашчић на Биљане 0871    А до куле Јанковић-Стојана, 0872    Даде књигу господину своме. 0873    Стојан гледа, грохотом се смије, 0874    Сам говори, а сам одговара: 0875    „Нови зете, Корић-бајрактару! 0876    Каку с’ тицу био уфатио, 0877    Ал је знао перутати ниси. 0878    Што ми за дите ишћеш дуговања: 0879    Кад ми се је нашо Михајило, 0880    За то чуле Котаркиње младе, 0881    Што за дите ишћеш дуговања, 0882    Котаркиње на бабине снише, 0883    Ја ћу теби дати дуговање.“ 0884    Намах Стојан билу књигу пише, 0885    Што ће Стојан у њој направити: 0886    „Давор дужду, господине драги! 0887    Ево јада и жалости тешке, 0888    Привари ме Корић-бајрактару 0889    Са Удбине личког Мустајбега, 0890    Ујагми ми Михајила сина, 0891    Однесе га у Хливно бијело, 0892    Па за њега ишће дуговање, 0893    Да му шаљем сужње невољнике, 0894    Што но сам их теби продавао. 0895    Ја те молим и руку ти љубим, 0896    Све ми сужње врати невољнике, 0897    Врати мени Ханку и Омера, 0898    Ја ћу теби мекахне цекине, 0899    Да искупим свог једињка сина.“ 0900    Намах Стојан књигу оправио. 0901    Кад му књига билу Задру сиде, 0902    Дужд је узе, па је прогледао, 0903    Намах дужду из све главе викну: 0904    „Јанковићу, дуко ћесарова, 0905    Све ћу теби сужње повратити 0906    За Михајла, твог једињка сина.“ 0907    Дужд извади сужње из ђемије, 0908    Па их шаље пријатељу своме, 0909    Ханки даде и Омеру малом, 0910    Њима даде наргишли кочије, 0911    Њих обоје меће у кочије. 0912    Кад Стојану сви сужњи дојдоше, 0913    Стојан дужду поврати цекине. 0914    Намах Стојан билу књигу пише 0915    А на руке Корић-бајрактару, 0916    Кад Корићу била књига стиже, 0917    Он је паши носи Радослији, 0918    Паша гледа, а на њу се смије: 0919    „Та Корићу, бегов бајрактару! 0920    Ово ј’ књига Јанковић-Стојана, 0921    Што је теби Стојан направио: 0922    „ „Нови зете, Корић-бајрактару, 0923    Храни ми сина, тако ти курана! 0924    Богу фала и данашњем дану, 0925    Када таког данас зета стекох! 0926    Пошаљи ми сина јединога 0927    Сад у ову прву недиљицу, 0928    Ја ћу теби сужње невољнике, 0929    Та на хунку царску и ћесарску, 0930    Послат ћу ти обоје кочије, 0931    У једних је Ханка са Омером, 0932    Код дице су три товара блага, 0933    А у других моја сестра Ружа, 0934    И код ње су три товара блага, 0935    Онда ћемо сужње минтовати.“ “ 0936    Дви му паше покупиле војску, 0937    Корић себе и дората спреми, 0938    Посиде га на халват-авлији, 0939    Златка му снесе дите Стојаново, 0940    Прид Корића у седло посади, 0941    Корић чува сина Стојанова, 0942    Под бајром се дорат помамио, 0943    Шишка дору, с њим се приговара: 0944    „Дур, дорате, моје десно крило! 0945    Раставит ћеш са мном Михајила, 0946    Михајло је јеидни у мајке, 0947    Могла б’ на ме зацвилити госпе.“ 0948    Тихо паше на хунку изашле, 0949    Ту изашо Јанковић-Стојане, 0950    Истиро је обоје кочије, 0951    А извео сужње невољнике, 0952    Корић виче са дората свога: 0953    „Шуријаче, Јанковић-Стојане, 0954    Ево снесох Михајила твога!“ 0955    На то се је Стојан насмијао: 0956    „Ето ти, зете, сужњи невољници! 0957    Ту су триста и сужња четири. 0958    Како с’ реко, ја сам направио: 0959    Ето, зете, обоје кочије, 0960    У једних је моја сестра Ружа, 0961    А код Руже три товара блага, 0962    У других је Ханка са Омером, 0963    Хем код дице три товара блага.“ 0964    Здраво туде сужње минтоваше. 0965    Узе Стојан сина јединога, 0966    Понесе га кули и Котару, 0967    Пође шенли бајро и весело 0968    И поведе Ружу Стојанову, 0969    А поведе Ханку и Омера, 0970    Уз њих триста сужња и четири. 0971    Готови свати, готова дивојка, 0972    То су свати Корић-бајрактара. 0973    Развише се зелени бајраци, 0974    Ударише бубњи и свирале, 0975    Запиваше дица бајрактари, 0976    А ситан се огањ приломио, 0977    Игра с’ дорат Корић-бајрактара. 0978    Здраво паше билу Хливну сишле, 0979    Корић бајро кули диздаревој, 0980    Угледа га Златка са пенџера, 0981    Па дивојка спаде на авлију. 0982    Кад угледа нејака Омера, 0983    Гдје га Ханка носи из кочија, 0984    А закука Златка на авлији 0985    Од драгости брата гледајући, 0986    Јер већ брата нејма ни једнога, 0987    Брата љуби, не зна да одступи, 0988    Сестру Ханку љуби на авлији. 0989    Када Ружу виђа у кочијах, 0990    Потече Ружи, сестри Стојановој, 0991    Па Ружицу вади из кочија: 0992    „Јеси л’ здраво, сестро Стојанова?“ 0993    „ „Златка, јесам, драгом Богу фала!“ “ 0994    Оби с’ липе по руке узеле, 0995    Једна носи нејака Омера, 0996    Друга Ханку од осам година. 0997    То је драго Корић-бајрактару, 0998    Намах снима шпањурско одило, 0999    На се турску меће ђеисију, 1000    Па бајрактар у чаршију сиде, 1001    Он доведе хоџу и кадију, 1002    Хоџа му је Ружу потурчио, 1003    Кадија оби нићах учинио, 1004    Бајрактар се с њима оженио, 1005    Па код куле проводи весеље, 1006    Већ му и пир и весеље пројде. 1007    Омер не би нег пуну годину, 1008    Па је дите свијет проминило, 1009    Оста бајри бутум достајање, 1010    У диздара стотину димова. 1011    До тад био бегов бајрактару, 1012    Од тада је Корић-Османага. 1013    До тад била кула диздарева, 1014    Од тад кула Корић-Османаге, 1015    И сада је насред Хливна била; 1016    Ко би сишо Хливну каменоме, 1017    Виђо б’ кулу Корић-Османаге.