Јозо Бронзић и Турци 0001    Кад времена бјеху љетна прошла, 0002    Славна јесен бјеше к нама дошла, 0003    Љетне тице гором жубераху, 0004    Каваљера Бронзића буђаху: 0005    „Устани се, Бронца капетане, 0006    Јере ти се вр’јеме устанути, 0007    Е Даница своје лице направља, 0008    Клети Турчин к теби бој приправља!” 0009    Каде Јозо бјеше разумио, 0010    Дружини је својој бесједио: 0011    „О, дружино, моја браћо мила, 0012    Да сте данас справни војевати 0013    За пролити нашу крв јуначку, 0014    А баш чује она Госпа мала, 0015    Којано је Бечу у помоћ била, 0016    И нама ће, браћо, ако Бог да!” 0017    У те речи у коју збораху, 0018    У то приспје седам турски фушта, 0019    За њима су три шамбека пуста, 0020    Измеђ’ њи је војска изм’јешана — 0021    Трипулини и млади Тунежини. 0022    Виком виче та турска делија: 0023    „Што ту чиниш, зли Пераштанину, 0024    Предаји се, Јозо капетане!” 0025    Понизно им Јозо одговара: 0026    „Муч’, не вичи, ти турска галијо, 0027    Не срамоти од себе бољега!” 0028    У томе се та’ бој заметнуо — 0029    Бог помога младу Јозу Бронци, 0030    Разбио је Тунежине Турке, 0031    Разбио их, с ничим оставио, 0032    И то што је мало остануло 0033    Срамотно је натраг одбјегнуло!