Маћеха у паклу 0001 Свети Антун у рају пјеваше, 0002 Удовица у паклу плакаше, 0003 Из раја је Антун зовијаше: 0004 „Што је теби, удовице млада, 0005 Те ти плачеш у паклу велику? 0006 Какав јеси гријех учинила?“ 0007 Удовица њему говораше: 0008 „Немој мене, из раја Антуне! 0009 Ја имала троје пасторчади: 0010 Једно ми се било разбољело, 0011 Па маћеји мени говорило: 0012 „ „Дај ти мени мало хљеба, мајко!“ “ 0013 А ја њему јесам говорила: 0014 „Колико ти и ја мајка била, 0015 Толико ти и ја хљеба дала! 0016 Колико ти и ја хљеба дала, 0017 Толико ми и ти живо било!“ 0018 Па пасторче уморила гладом. 0019 Друго ми се разбољело било, 0020 Па маћеји мени говорило, 0021 Не вели ми: моја маћејице, 0022 Вет ме зове: мила материце! 0023 „ „Дај ти мени мало воде, мајко!“ “ 0024 А ја њему јесам говорила: 0025 „Колико ти и ја мајка била, 0026 Толико ти и ја воде дала! 0027 Колико ти и ја воде дала, 0028 Толико ми и ти живо било!“ 0029 Па пасторче уморила жеђом. 0030 Треће ми се разбољело било, 0031 Па то зими у невакат било, 0032 А маћеји мени говорило: 0033 Не вели ми: моја маћејице! 0034 Вет ме зове: мила материце! 0035 „ „А прикри ме билим рунцем, мајко!“ “ 0036 А ја њему јесам говорила: 0037 „Колико ти и ја мајка била, 0038 Толико ти и прикрила руном! 0039 Колико те ја прикрила руном, 0040 Толико ми и ти живо било!“ 0041 Па пасторче ледом уморила, 0042 Па сам своју душу утопила.“ |