Мустај бег лички ожени Кумалић Нухана(Травник) 0001    Двоје с’ мило заашиковало, 0002    У прољеће у најљепша доба, 0003    Кадно цвати јавор и јабука, 0004    А трава им расте на завојке, 0005    Кано дојке у дилбер дјевојке. 0006    Боже мио ко б’ обоје било? 0007    Лако јесте момка погодити, 0008    Од Радуча Кумалић Нухане, 0009    А дјевојка Плочанин Алаге. 0010    Ашикују три пуне године; 0011    Кад настаде четврта година, 0012    Једну ноћцу Нухан подранио. 0013    Па опреми себе и зеленка, 0014    Па окрену на Плочу камену, 0015    Б’јелој кули Плочанин Алаге. 0016    Дође кули Плочанин Алаге, 0017    Па под кулом одјаха зеленка. 0018    Мрачна ноћца, јер мјесеца нема, 0019    Па прислони стублу уза кулу, 0020    Па се хвати до џамли-пенџера! 0021    У одаји гори видјелица, 0022    Код ње Злата Плочанин Алаге, 0023    Пред собом је ђерђеф посадила, 0024    По ђерђефу платно разавила, 0025    Иглом боде а провлачи злато, 0026    А спомиње Кумалић Нухана: 0027    „Гдје с’ Нухане, по св’јету гледање, 0028    Што те нема кули од камена? 0029    Ил’ је тебе глава забољела 0030    Ил’ је тебе уставила мајка? 0031    А све слуша Нухан на пенџеру, 0032    Па се Нухан на пенџеру јави. 0033    Кад је цура момка угледала, 0034    Полетјела, пенџер отворила; 0035    Што јој рече Кумалић Нухане: 0036    „Л’јепа Злато Плочанин Алаге, 0037    Три године ми ашикујемо 0038    Нит’ ја рекох, да ћу те узети, 0039    Ни ти рече, да ћеш поћи за ме, 0040    Ван излази да ми полазимо; 0041    Ако ноћас полазити не ћеш, 0042    Онда теби муштерија н’јесам.” — 0043    Што му рече кићена дјевојка: 0044    „О Нухане, по св’јету гледање, 0045    Причекај ме до у понедјељак, 0046    Па дорени под кулу ђогата, 0047    Сама ћу ти из куле изићи, ” — 0048    Кад је чуо Кумалић Нухане, 0049    Њојзи даде сахат из њедара, 0050    Њему Злата ђердан од дуката. 0051    Три су низа, триста маџарија. 0052    Момак сиђе са џамли-пенџера, 0053    Па ће доћи у оч’ понедјељка. 0054    Они мисле да нико не чује, 0055    Ал’ то чује Грдан Мустафага. 0056    Кад је било у оч’ понедјељка, 0057    Вакат момку на Плочу камену, 0058    Ал’ небахта Кумалић Нухана! 0059    Одвећ га је глава забољела, 0060    Не мож’ сићи момак по дјевојку, 0061    Већ остави другом понедјељку. — 0062    А кад види Грдан Мустафага, 0063    Он опреми себе и ђогата, 0064    Па он оде на Плочу камену 0065    Б’јелој кули Плочанин Алаге, 0066    Па под кулом осједе ђогата, 0067    Па он сиђе кули до пенџера 0068    И говори кићеној дјевојци: 0069    „Хајде Злато да ми полазимо!” 0070    Превари се кићена дјевојка, 0071    Сиђе Злата под камену кулу. 0072    А мрачна се ноћца догодила, 0073    Ага ј’ метну за се на ђогата, 0074    Па окрену са Плоче камене, 0075    Гони ђога, а носи дјевојку. 0076    Ага тежи на Вучјак планину. 0077    Кад изађе на Вучјак планину, 0078    Не окрену Радучу б’јеломе, 0079    Вен окрену ђога низ Бреговац, 0080    Крај долине Сима Радовича. 0081    Што му рече кићена дјевојка: 0082    „О Нухане по св’јету гледање, 0083    Н’јесу ово пути до Радуча; 0084    Ал’ си плахо ти претјеро вином, 0085    Па си своју памет изгубио.” 0086    Говори јој Грдан Мустафага: 0087    „Ово није Кумалић Нухане, 0088    Вен је главом Грдан Мустафага.” 0089    Кад је чула кићена дјевојка, 0090    Она цикну као љута гуја, 0091    А спомиње Кумалић Нухана: 0092    „О Нухане по св’јету гледање, 0093    Да ти сада у Радучу знадеш, 0094    Да ти иде Злата низ пољане!” 0095    Па окрену Грдан Мустафага 0096    Низ пољане Митровића лугу, 0097    Изби ага низ доње котаре, 0098    На чајиру Јанковић Стојана. 0099    Већ се туде сабах прикучио, 0100    Па он Злату скиде са ђогата, 0101    Остави је у зелену чај’ру ; 0102    Па побјеже натраг на Удбину, 0103    А дјевојка оста у чајиру. 0104    Магловито с’ јутро догодило, 0105    Уродила трава дјетелина, 0106    А дјевојка по чајру хода. — 0107    Јанковићу рано подранио, 0108    Појахао дебела путаља, 0109    Лов ловити Митровића лугу. 0110    Вижлови су цуру набасали, 0111    Па насрћу вижлад на дјевојку. 0112    Кад угледа Јанковић Стојане, 0113    Па он паде по путаљу своме, 0114    До дјевојке коња дотјерао, 0115    Па се хвата кратка џефердара, 0116    А дјевојци тихо проговара: 0117    „Ал си вила, ал си утворица? 0118    Кажи ми се јутрос у чајиру.” 0119    Онда цура подигнула главу: 0120    „Ој по Богу брате, момче младо, 0121    Нит’ сам вила, нит’ сам утворица, 0122    Вен сам Злата Плочанин Алаге.” 0123    Када чуо Јанковић Стојане, 0124    Он говори лијепој дјевојци: 0125    „Ја отклен ти овдје у чајиру?” 0126    Њему цура по истини каже: 0127    „Донио ме Грдан Мустафага, 0128    Остави ме јутрос н чајиру.” 0129    Онда Стојан њојзи говорио: 0130    „Мореш знати што је од њег било?” — 0131    ,Побјего је натраг на Удбину.” 0132    Стојан цури онда говорио: 0133    „Пружи цуро своју десну руку.” 0134    Па је за се метну на путаља, 0135    И окрене својој б’јелој кули, 0136    Када дође кули у авлију, 0137    Испод куле сестру Анђу виче, 0138    Анђа сиђе под камену кулу, 0139    Говори јој Јанковић Стојане: 0140    „Скини сестру са путаља мога!” 0141    Анђа скиде Злату са путаља, 0142    Уведе је у камену кулу, 0143    Што јој рече Јанковић Стојане: 0144    „И то нам је сестра у оџаку.” — 0145    Како Стојан пази Анђелију, 0146    Тако пази Туркињу дјевојку, 0147    Какво рухо купи сестри Анђи, 0148    Љепше купи својој посестрими, — 0149    Да видимо Кумалић Нухана! 0149    [ * * * ] 0150    Кад је било другом понедјељку, 0151    Нухан појаха свога зеленка, 0152    Па кад био на Плочу камену, 0153    Нухан дође кули Алагиној, 0154    Он прислони стублу јаворову; 0155    У одаји гори видјелица, 0156    Код ње сјеђи остарјела мајка 0157    А спомиње Злату јединицу: 0158    „Шћери моја из очију виду, 0159    Да зна јадна остарјела мајка 0160    Куд си мени шћери окренула!” 0161    А све Нухан слуша на пенџеру, 0162    Он говори остарјелој мајци: 0163    „Гдје ли ти је Златка у оџаку?” 0164    А зацвиље остарјела мајка: 0165    „Ој Нухане д’јете Кумалића, 0166    Зар ми није Злата у Радучу, 0167    Нестало је у оч’ понедељка.” 0168    А кад чуо Кумалић Нухане, 0169    Одмах њему зло на уми било. 0170    Он силази са џамли-пенџера, 0171    Па појаха ђога у авлији, 0172    Оде момак са камене куле, 0173    Дертли момак по Удбини хода, 0174    Пиво пије а јечми ђогата. 0175    Сву обиђе Лику и Удбину 0176    И врхове до Херцеговине, 0177    Тражи Злату Плочанин Алаге, 0178    Нигдје за њу гласа ни хабера. 0179    Он окрену до Радуча б’јелог; 0180    Када дође кули и авлији, 0181    Он је себе тебдил учинио 0182    Па појаха ђога у авлији, 0183    Оде момак низ ћесаровину. 0184    Нигдје града ни паланке нема, 0185    Одје он ђога није догонио, 0186    Пиво пио, гледо дјевојака, 0187    А јечмио дебелог ђогата, 0188    Тражи Злату своју јауклију, 0189    Ал дјевојку није потпазио. 0190    Оде момак до Радуча свога, 0191    И он кули и оџаку сиђе, 0192    Наврши се три пуне године, 0193    Сад одмара себе и ђогата. — 0194    Кад настаде четврта година, 0195    Једно јутро Стојан уранио 0196    У одаји у високој кули, 0197    Па преда се трмпез поставио. 0198    Ја ко двори Јанковић Стојана? 0199    Об’је сестре Јанковић Стојана. 0200    Кад се Стојан понапио вина, 0201    Онда сестри говорио Злати: 0202    ,.Сестро Злато у каменој кули, 0203    Ево данас три пуне године 0204    Како сам те нашо у чајиру, 0205    И четврта настала година; 0206    Брат је теби рухо сакупио, 0207    Мени казуј, за кога ћеш поћи.” — 0208    Дјевојка се у раменим сљеже. 0209    Опет Стојан цури говорио, 0210    А дјевојка њему геворила: 0211    Ак’ ме нећеш бити ни карати, 0212    Мене подај Кумалић Нухану, 0213    Јер сам њему тврду вјеру дала, 0214    Бити њему љуба код кољена.” — 0215    Кад је чуо Јанковић Стојане, 0216    Он заиска перо и ћагета. 0217    Дадоше му перо и ћагета, 0218    Б’јелу књигу на кољену пише, 0219    А на име Кумалић Алаге: 0220    „Ето писмо Кумалић Алага, 0221    Јеси л’ рада пријатељству моме, 0222    Ја имадем Богом посестриму 0223    Л’јепу Злату Плочанин Алаге; — 0224    Имаш брата Кумалић Нухана, 0225    Ако б’ радо брата оженити, 0226    Купи свате хајде по дјевојку, 0227    Ашићаре сиђи низ котаре, 0228    Кадар сам ти свате дочекати; 0229    А поведи личког Мустај бега, 0230    И поведи од боја јунака, 0231    Кој’ се баца камена с рамена, 0232    Који скаче скока јуначкога; 0233    Па поведи од боја јунака, 0234    Кој’ се баца од ока нишана; 0235    Поведи ми коња обдуљаша, 0236    Који могу пољем полетјети. 0237    Проводићу свакако весеље, 0238    Замећати игру свакојаку. 0239    Кад поведеш киту и сватове, 0240    Шест јендија сватовим’ нек пође 0241    Овде ћемо окнивати Злату.” 0242    Кад направи књигу на кољену, 0243    Он је посла аги Кумалићу. 0244    Алага је рано подранио 0245    У Радучу у високој кули, 0246    Виш њог стоји млади брат Нухане, 0247    А Алага оком погледао, 0248    На капију момак доходио, 0249    Хити кули Кумалић Алаге, 0250    А Алага брату говорио: 0251    „Спани брате под камену кулу, 0252    Јер ето вам Иван бајрактара 0253    Са котара Јанковић Стојана.” 0254    Нухан спаде под камену кулу, 0255    У том Влашче наскака хајвана, 0256    Шину темре прихвати хајвана, 0257    И Нухану божје јутро викну; 0258    „Је ли кула Кумалић Алаге, 0259    Је ли ага у каменој кули?” 0260    Па окрену уз кулу камену, 0261    Па он аги у одају уђе 0262    И Алаги божју помоћ викну, 0263    Па извади књигу из њедара, 0264    Па је пружи Кумалић Алаги. 0265    Кад је ага књигу угледао, 0266    Узе књигу, па је отворио. 0267    Када видје што му књига каже, 0268    Он подвикну Иван бајрактара, 0269    Код себе му мјесто начинио, 0270    Он отишће под илику руку, 0271    Извади му стотину дуката, 0272    Па их даде Иван бајрактару, 0273    А говори Кумалић Алага: 0274    „Поздравићеш пријатеља мога, 0275    Пријатеља Јанковић Стојана; 0276    Ја ћу свести свате на котаре.” 0277    Оде Иван низ камену кулу, 0278    Па појаха дебела дората; 0279    Иван оде право на котаре, 0280    А Алага брату говорио: 0281    „О Нухане брате од матере, 0282    Хајд’ ми спреми дебела алата, 0283    Да ја бегу на Удбину сиђем, 0284    Ваља књигу на Удбину сн’јети, 0285    Нек је види лички Мустај беже, 0286    Питаћемо хоџа по Удбини, 0287    Да ли фетва повести јенђије.” 0288    Оде Нухан опреми алата, 0289    Алага се у Оџаку спрема. 0290    Кад се ага у оџаку спреми, 0291    Он посједе дебела алата 0292    Па он оде бегу на Удбину. 0293    Када бегу на Удбину сиђе, 0294    Добро га је беже дочекао; 0295    Кад рекоше да су здраво били, 0296    Алага му књигу извадио. 0297    До њег сједи Шувал ефендија, 0298    Па до њега Глумац Осман ага, 0299    А до њега Панџа Мехмед ага, 0300    Даље сједе оба Велагића, 0301    Код њих сио Чејван ага с’једи, 0302    Па до њега Козлић Хурем ага. 0303    Узе књигу беже Мустај беже, 0304    Па је беже књигу отворио. 0305    Књигу гледа беже у беглуку; 0306    Кад је беже књигу прегледао, 0307    Говори му Шувал ефендија: 0308    „Казуј књигу лички Мустај беже.” 0309    А Мустајбег поче казивати: 0310    Ево књига са котара равна, 0311    А од нашег Јанковић Стојана, 0312    Шта је Стојан у њој направио? 0313    Ишће Стојан свате на котаре, 0314    Да водимо кићену дјевојку 0315    Л’јепу Злату Плочанин Алаге.” 0316    Па подвикну, на Алагу викну: 0317    „Хајд’ Алага до Радуча свога 0318    Па ти чекај у Радучу наске.” 0319    А говори Кумалић Алага: 0320    „Стојан ишће још до шест јенђија, 0321    Да ли фетва повести јенђије,” — 0322    А говори Шувал ефендија: 0323    „Имаш фетву повести јенђије, 0324    Вас је седам браће Кумалића, 0325    У шест има сваког вјерна љуба, 0326    Сваки своју нек поведе љубу, 0327    Шест јендија, све шест јетрвица.” 0328    Отлен ага на ноге скочио, 0329    Оде ага до Радуча свога, 0330    А Мустај бег из свег грла виче, 0331    Он подвикну Нухан бајрактара: 0332    „Донеси ми дивит и ћагета.” 0333    Донесе му дивит и ћагета, 0334    Беже књигу на кољену пише, 0335    А на име Книну каменоме, 0336    На кољено паши Атлагићу: 0337    „Ето књига, паша Атлагићу, 0338    Јеси л’ чуо, па хабер узео, 0339    Да ми ваља на котаре сићи, 0340    Порад Златке Плочанин Алаге, 0341    Да оженим д’јете Кумалића; 0342    Вен купи ми киту и сватове, 0343    Јер нам ваља, паша Атлагићу, 0344    Ашићаре сићи низ котаре. 0345    Не остављај аге Мехмед аге 0346    Са Погрда, изнад Книна б’јелог; 0347    Поведи ми Срнчић Алију, 0348    Нека меће мршу у колане” — 0349    Па је књигу паши оправио, 0350    Ту отправи другу направио 0351    До Гламоча паши Радослићу: 0352    „Ето књига паша Радослићу, 0353    Купи мени киту и сватове; 0354    Не остављај Јакирлића Ибра, 0355    Нека вранца метне у колане 0356    Јер аш’ћаре ваља на котаре.” — 0357    Ту отправи, трећу направио, 0358    До крајине Бишћу бијеломе 0359    На кољено Попрженовићу: 0360    „Ето књига Попржен Мујага, 0361    Купи мени киту и сватове, 0362    Јер аш’ћаре ваља на Котаре; 0363    Не остављај седам побратима: 0364    Од Прибића два Шејтановића, 0365    Два Мусића испод Перушића, 0366    Од Мутника Сала Самарџића, 0367    Са Турије Мусић бајрактара 0368    И побра ми од Новог Алију.” 0369    Ту направи а другу отправи 0370    До Новога Зенковић Алаги: 0371    „Ето књига Зенковић Алага, 0372    Купи мени киту и сватове, 0373    Јер аш’ћаре ваља на котаре; 0374    Не остављај Блажевић Омера, 0375    Од Новога Боснић Мехмед агу, 0376    А од Крупе агу Баљевића.” — 0377    Ту направи, још једну отправи 0378    На Кладушу буљук-баши Мују: 0379    „Ето књига, буљук-баша Мујо, 0380    Купи мени киту и сватове, 0381    Јер аш’ћаре ваља на котаре; 0382    Поведи ми свог брата Халила, 0383    И његова Богом побратима, 0384    Испод Гаја Огрешевић Ала, 0385    А од Пећи Мумин бајрактара, 0386    Од Подзвизда оба Хамдагића, 0387    Од Острошца Топал Мустај бега, 0388    А од Ст’јена Шабан агу Краку, 0389    И побра ми Зукан бајрактара.” 0390    Кад је беже књиге отправио, 0391    Онда викну Врсић Ибрахима 0392    „Ви изнесте бајрак на капију, 0393    Нека виде наши Удбињани, 0394    Нек’ драчају ћорде по потоцим’, 0395    Нека коњ’ма потков промијене.” — 0396    Па пошаље по малог Радоју, 0397    Да он пење беглук чадорове. 0398    Изнесоше бајрак на капију, 0399    А пењу се беглук чадорови, 0400    Бег се спреми на оџаку своме, 0401    Па он чека киту и сватове. 0402    Све дан по дан пуних петн’ест дана, 0403    Никог бегу на Удбину нема. 0404    Кад униђе у трећу недјељу, 0405    Једно јутро рано подранио, 0406    Ситан му се огрош оборио, 0407    Па се бегу алај помолио, 0408    Пред алајом дедо на ђогату, 0409    На ђогату као на лабуду 0410    То је главом паша Атлагићу 0411    И за њима кита и сватови; 0412    Бајрак носи Црничић Алија, 0413    А јамак му ага Мехмед ага, 0414    А води се у једеку доро; — 0415    И тај алај на Удбину сађе 0416    Мало вр’јеме за дуго не било, 0417    А други се алај помолио; 0418    Пред алајом Хаџе на дорату, 0419    У руци му темре убодица, 0420    На темрету од злата јабука, 0421    То је главом паша Радослија; 0422    Бајрак носи Ибро Јакирлићу, 0423    А води се гавран у једеку; 0424    Паша бегу на Удбину сиђе. 0425    Ноћ ноћили, рано подранили, 0426    Кад се жарко помолило сунце, 0427    Ситан се је огрош оборио 0428    Од Госпића града бијелога, 0429    Б’јеле куле ајан Реџеп аге. 0430    Иза тог се алај помолио, 0431    Јера дође Попржен Мујага 0432    И за њиме кита и сватови. 0433    Кад Мујага на Рудине сађе, 0434    Мало вр’јерне за дуго не било, 0435    По пољу се огрош оборио, 0436    За огрошом алај искочио. 0437    Пред алајом Зенковић Алага, 0438    Барјак носи Блажевић Омере, 0439    А јамак му Боснић Мехмед ага. 0440    Кад сидоше бегу на Удбину, 0441    Ноћ ноћише, рано подранише. 0442    Кад је сунце на кушлуку било, 0443    Удбини се отворише врата, 0444    Искочише до два ихтијара, 0445    Па за њима седам бајрактара, 0446    И за њима лички Мустај беже, 0447    А за бегом све седам једека, 0448    Покрај бега давулхана тресе, 0449    Искочише личке набодице 0450    Када беже на Рудине сађе, 0451    Добро га је друштво дочекало 0452    Сваком беже хош-ђелдију виче, 0453    Кад рекоше, да су здраво били, 0454    Беже свога осједе голуба, 0455    Па подвикну ускок Радојицу: 0456    „Јесу ли се свати искупили?”— 0457    „Још се свати искупили н’јесу.” — 0458    Искочио момак на ђогату, 0459    За њиме се свати помолили; 0460    Ја што јаче нап’јед на ђогату, 0461    Сјају му се токе кроз бркове, 0462    Кано мјесец кроз јелове гране, 0463    То је главом буљук-баша Мујо; 0464    За њим иде момак на зеленку, 0465    А зелен га барјак поклопио, 0466    Сав му сачак од сухога злата, 0467    На бајраку од злата јабука; 0468    Бајрак носи нејачак Халиле, 0469    А јамак му Огрешевић Але; — 0470    То су свати буљук-баше Муја. 0471    Када бегу на Удбину дође, 0472    Добро га је беже дочекао. — 0473    Кад рекоше, да се искупише, 0474    Онда беже из свег грла викну: 0475    „Хазур ола, кита и сватови.” 0476    Када чули кићени сватови, 0477    Закуцаше јасни давулбази. 0478    Дигоше се зелени барјаци, 0479    Свак се коњу појагмио своме; 0480    Па се диже кита и сватови, 0481    Окренуше до Радуча б’јелог, 0482    Б’јелој кули Кумалић Алаге; 0483    Кад су б’јелој саходили кули, 0484    Добро их је ага дочекао. 0485    Ноћ ноћили, рано подранили, 0486    Дигоше се свати од Радуча, 0487    Шест јенђија иде са сватовим’, 0488    Шест невјеста Кумалић Нухана. 0489    Иду свати право на котаре, 0490    На Вучјаку конак учинили, 0491    Па отален рано подранили, 0492    Низ Беговац свати ударили, 0493    Под Дреновцем конак учинили, 0494    Па отален рано подранили, 0495    Отидоше свати уз Дреновац, 0496    Изидоше на Гробнице равне. 0497    На големо чудо ударише, 0498    Више куле обор капетана, 0499    Јер изишо Јанковић Стојане, 0500    С њиме сишли котарски сердари. 0501    Добро Стојан свате дочекао, 0502    Учинио велико весеље, 0503    Бубњи бију, а тремпета туку, 0504    Разви Стојан крстали бајраке, 0505    Кад се Стојан свима поздравио, 0506    Окренуше право низ котаре, 0507    Б’јелој кули Јанковић Стојана. 0508    Добро Стојан свате дочекао, 0509    Котарани свате појагмише, 0510    По петину и по десетину. 0511    Водају се вранци по сокацим’, 0512    Вијају се зелени барјаци 0513    Испод куле Јанковић Стојана. — 0514    Туј су свати конак учинили. 0515    Кад с’ у јутру рано подранили, 0516    А говори лички Мустај беже: 0517    „Пријатељу, Јанковић Стојане, 0518    Је л’ готова кићена дјевојка?” 0519    Говорио Јанковић Стојане: 0520    „Јутрос, беже, полазити не ћеш, 0521    Још смо овдје пуну хефту дана, 0522    Играћемо игру свакојаку.” 0523    Мустај бег је томе кајил био. 0524    Свати леже пуну хефту дана, 0525    Заметаше игру свакојаку. 0526    Кад је седмо јутро освануло, 0527    А говори Јанковић Стојане: 0528    „Данас вакат крну поставити.” 0529    Све су сишле котарске госпоје, 0530    Па гледају Злату Алагину, 0531    Како книју руке у дјевојке. 0532    Што говоре котарске госпоје: 0533    „Ово лијеп адет у Турака, 0534    Што шарају руке у дјевојке.” 0535    Туј су они окрнали Злату, 0536    Ноћ ноћише, рано подранише, 0537    Лички беже из свег грла викну: 0538    „Подиж’те се дјецо бајрактари!” 0539    Иду свати кули Јанковића, 0540    А дјевојка дарове им д’јели, 0541    Бајрактарим’ бошчалуке даје, 0542    На бубњеве сачмали пешкире, 0543    Давулбазе прекрили јаглуци. — 0544    Отлен беже свате подигнуо, 0545    И поведе кићену дјевојку, 0546    Пред њима је Јанковић Стојане, 0547    А уз њега котарски сердари. 0548    Све изишло мало и големо, 0549    Да испрате кићене сватове. 0550    Свати здраво на Гробницу сишли, 0551    Ондје Стојан свате уставио, 0552    Па се Стојан с њима изгрлио: 0553    „С Богом Турци моји пријатељи!” — 0554    Оде беже сентом до Радуча, 0555    А Стојан се кули повратио. 0556    Здраво беже до Радуча сиђе 0557    И доведе кићену дјевојку, 0558    Па ожени Кумалић Нухана.