Лички Мустај бег и Орлановић Мујо (Загорје) 0001    Копчић Ахмед с’ мајком вечераше 0002    У бијелу на Крајини Дувну. 0003    Бегија им суде дохваташе, 0004    А Копчићу говорила мајка: 0005    „Јазук теби мој Ахмед бег сине. 0006    Јазук теби и твојему наму, 0007    Што ти сестра оста удовица, 0008    Љуба вјерна личког Мустај бега. 0009    Ево има седам годин дана, 0010    Откако се беже осужњио, 0011    Ти га кадар избавити н’јеси, 0012    Ја л’ за благо ја ли за јунаштво! 0013    Ти да си се осужњио сине, 0014    Бег би тебе избавио давно.” — 0015    А вели јој Копчић Ахмед беже: 0016    „Бе не лудуј остарјела нено, 0017    Није бега ласно избавити, 0018    Ни за благо, нити за јунаштво. 0019    Није беже гдјено њега кажу, 0020    Дуго су га Н’јемци препродали 0021    Мимо тридес’т и четири града, 0022    И четр’ест и двије паланке, 0023    До Аршана града бијелога. 0024    Ено бега у Аршану граду, 0025    У зиндану од Аршана бана. 0026    Цар за бега у Стамболу знаде, 0027    И он га је хтио избавити, 0028    За њег даво три бијела града, 0029    А Дубицу и с њом Костајницу, 0030    И Семендру на тиху Дунаву, 0031    Ал бан на то ни да гледа не ће, 0032    Већ му ишће Босну каловиту. 0033    Цар соргуча укинути не ће, 0034    Нит’ му дати Босне каловите, 0035    Да би бега нигда не видио.” 0036    Све то слуша Бегија дјевојка, 0037    А Бегија Копчићева сека, 0038    Ондар брату говорила своме: 0039    „Е мој брате Копчић Ахмед беже, 0040    Кад не мореш бега избавити, 0041    Дај ти мени мираз бабовину, 0042    Бабовину мекијех дуката, 0043    Ја ћу ићи низ нашу Крајину, 0044    Па ћу себи кахримана тражит, 0045    Који ће се мене прихватити, 0046    И који ће бега избавити.” 0047    А вели јој Копчић Ахмед беже: 0048    „О Бегијо, једна несретнице, 0049    Што ти ишћеш да ти секо дадем 0050    Бабовине жутијех дуката?” — 0051    „Ишћем брате хиљаду дуката, 0052    И нашега роба Дилавера, 0053    И два коња из топла подрума, 0054    А алата и ђогата с њиме.” 0055    А вели јој Копчић Ахмед беже: 0056    „Чекај мене до у јутру секо, 0057    Даћу теби хиљаду дуката 0058    И два коња из топла подрума, 0059    И да ћу ти роба Дилавера 0060    Хајде с њима, куд је теби драго!” 0061    Кад свануло и грануло сунце, 0062    Копчић своју довикао секу, 0063    Па јој даде хиљаду дуката 0064    И два коња из топла подрума, 0065    И даде јој роба Дилавера. 0066    Кад Бегија прихвати дукате, 0067    Завила их у свилено платно, 0068    Па на њихе печат ударила, 0069    А на платну потпис учинила: 0070    „Овдје има хиљада дуката, 0071    Ко се хоће курбан учинити 0072    И личкога бега избавити 0073    Из зиндана од Аршана бана, 0074    Нек прихвати жуте маџарије, 0075    И уз њихе моје б’јело лице.” 0076    Па довика роба Дилавера: 0077    „Дилавере, вјерна моја слуго, 0078    Де се свуци, па се преобуци, 0079    Удри на се ђузел ђејисију, 0080    Па ти сиђи у топле подруме, 0081    Спреми нама два коња витеза, 0082    Мени ђогу а себи алата; 0083    Ваља нама путовати слуго 0084    Низ Крајину и Унђуровину.” 0085    У млађега поговора нема, 0086    Он се свуче тер се преобуче, 0087    Удри на се ђузел ђејисију, 0088    Ондар сиђе у подруме мрачне, 0089    Часком спреми два коња витеза, 0090    Изведе их на мермер авлију. 0091    У та доба и Бегија сиђе 0092    На авлију низ бијелу кулу, 0093    Она снесе сахтијан хегбета, 0094    Па их даде слуги Дилаверу. 0095    Дилавер их меће на алата, 0096    Хегбе метну, кабаницу свеза. 0097    Ал с’ Бегија бјеше опремила, 0098    Припе печу, обукла фереџу, 0099    Чемберима замотала лице, 0100    Пригрнула бијелу хавлију, 0101    На ногам’ јој бјеху чизме жуте. 0102    За њом стара пристанула мајка, 0103    Беги шћери својој говорила: 0104    „Пођи шћери у сто добрих часа! 0105    Еда Бог да, — који свашта даје, — 0106    Да ти себи муштерију нађеш, 0107    Који ће се тебе прихватити, 0108    А и свака твога избавити!” 0109    Бега мајку пољуби у руку, 0110    Дилавер јој подметну ђогина, 0111    Јаше млада, кајно мушка глава. 0112    Док Дилавер узјаха алата, 0113    Из авлије коње истјераше, 0114    Дувањскијем пољем отјераше. 0115    Све путују од града до града, 0116    А од б’јеле куле па до куле. 0117    Гдје гођ знаше момка нежењена 0118    И у њега коња за мејдана, 0119    Низ Крајину и Унђуровину — 0120    Свагдје јесу коње догонили, 0121    Показујућ платно и дукате, 0122    И на платну потпис Беге младе 0123    Ал’ не могу да јунака нађу, 0124    Који ће се цуре прихватити, 0125    Замучити, бега потражити, 0126    Путујући, конаке чинећи, 0127    Облазећи куле и јунаке, 0128    Сиђе Бега до Будима б’јела. 0129    Кад су сишли бијелу Будиму, 0130    Тудјер конак јесу ухватили 0131    На тенхану у једноме хану. 0132    Кад у јутру био дан свануо, 0133    Пошето се робе Дилавере 0134    По Будиму граду бијеломе. 0135    Он облази кахве и мејхане, 0136    И прегледа младе Крајишнике. 0137    Намјера га намјерила била 0138    Крај Дунава на зелену башчу, 0139    Гдјено кахва Шестокриловића, 0140    Гдје се аге купе Будимљани 0141    Туј уљезе робе Дилавере, 0142    Селам даде, сједе у буџаку; 0143    А аге му селам прихватиле, 0144    Дилаверу хош-ђелдије дају, 0145    Јера виде да је јабанџија. 0146    Слуша слуга, шта аге бесједе, 0147    Ал’ то хабер пао од Будима, 0148    Да је дошла лијепа дјевојка 0149    А од Дувна града бијелога, 0150    Мила сека Копчић Ахмед бега, 0151    А балдуза личког Мустај бега, 0152    И да себи муштерију тражи, 0153    Који ће се цуре прихватити 0154    И личкога бега избавити 0155    Из Аршана каурскога града. 0156    Док од ага један говорио: 0157    „Има у нас Ђула племенита 0158    Виш’ Будима ниже Варадина, 0159    У њој кула Орлановић Муја, 0160    Он се јоште није оженио, 0161    А добар је јунак на мејдану. 0162    Тај је момак књиге научио, 0163    Знаде зборит до седам језика, 0164    Знаде читат ситну рожуљицу, 0165    Он би мого бега избавити.” — 0166    Све то робе слуша Дилавере, 0167    Па он кахву кахвеџији плати, 0168    А полако изађе на врата, 0169    Иде право на тенхану к хану, 0170    Све Бегији по истини каже, 0171    Што је чуо, што говоре људи. 0172    Тад му вели лијепа Бегија: 0173    „Брже слуго, робе Дилавере, 0174    Спреми себе и наше парипе, 0175    Док се и ја на одаји спремим, 0176    И ханџији за конаке платим, 0177    Да идемо Ђули племенитој, 0178    Да тражимо Орлановић Муја.” 0179    У млађега поговора нема; 0180    Часком себе и парипе спреми. 0181    У то доба и Бега се спреми, 0182    И ханџије за конаке плати, 0183    Па изиђе на мермер авлију, 0184    На готова посједе ђогина, 0185    А Дилавер претила алата. 0186    Ударише ситнијем сокаком 0187    Низ чаршију Будимскога града; 0188    Кад изишли у поље зелено, 0189    Туј су нашли пута чавленика, 0190    Равним пољем крај воде Дунава, 0191    Ударише путем чавлеником. 0192    Куд год ишли, Ђули сиходили, 0193    Ниже Ђуле у поље зелено. 0194    Туј сретоше једног коњаника, 0195    Дилавер му турски селам викну, 0196    Коњаник му селам прихватио, 0197    Њега пита робе Дилавере: 0198    „Коњаниче, незнани путниче, 0199    Је ли ово Ђула племенита?” 0200    Њему вели путник са гаврана: 0201    „Баш је ово Ђула племенита.” 0202    Опет робе вели Дилавере: 0203    „Кад је ово Ђула племенита, 0204    Које ј’ кула Орлановић Муја?” 0205    А момак му са гаврана каже: 0206    „Хајде мало још напријед пођи, 0207    Ти ћеш видјет седамнаест кула, 0208    Једна кула по на јандан сама, 0209    Понајвиша а и најљепша је, 0210    Из ње ћошци са четири стране, 0211    Прекривена лимом бијелијем, 0212    А сачаци тенећетом жутим, 0213    И на кули од злата челенка, 0214    У челенци драги каменови, 0215    Из њих бију мави пламенови, 0216    С жаркијем се завадили сунцем. 0217    Око куле камена авлија, 0218    На авлији гвоздена капија: 0219    То је кула Орлановић Муја.” — 0220    А кад зачу робе Дилавере, 0221    Крај путника пројури алата, 0222    А за њиме Бега племенита. 0223    Часком прошли седамнаест кула, 0224    Угледаше Орланову кулу, 0225    Угледаше, па је познадоше, 0226    Како им је серхатлија казо. 0227    Пред авлију коње дотјераше, 0228    А авлинска отворена врата, 0229    На авлији ст’јена валовита, 0230    У стијени халка од челика, 0231    За њу свезат ђогат од ме јдана, 0232    Покрај њега Орлановић Мујо. 0233    Скин’о чуле са ђогата свога, 0234    Па тимари претила ђогата, 0235    Стоји звека кашагије сјајне. 0236    Ја какав је Орлановић Мујо! 0237    Штрк на ноге, широк у плећима, 0238    Лица б’јела а широка чела, 0239    Очи црне кајно у сокола, 0240    Баш је љепши од сваке дјевојке. 0241    Загрнуо уз руке рукаве, 0242    Дебела му у мишици рука, 0243    Кол’ко рђав јунак у појасу. 0244    Кад га видје лијепа Бегија, 0245    Са срца је прихватила стрепња, 0246    А у себи помислила млада: 0247    „Подај Боже, који свашто дајеш, 0248    Да ја Мују будем вјерна љуба, 0249    Па бег макар осто у зиндану, 0250    У Аршану каурскоме граду!” 0251    У то слуга натјера алата 0252    На капију у мермер авлију, 0253    Како паде, турски селам даде, 0254    А Орлан му селам прихватио: 0255    „Алећ селам, незнан јабанџија!” 0256    Ондар вели робе Дилавере: 0257    „Серхатлија крај коња ђогина, 0258    Је ли ово Орланова кула, 0259    Је л’ код куле Орлановић Мујо!” 0260    А Мујо му вели лакрдију: 0261    „Баш је ово Орланова кула, 0262    Ево Муја с тобом на авлији, 0263    Јабанџија, бели другог нејма!” 0264    Кад то зачу робе Дилавере, 0265    Из хегбета платно извадио 0266    И у платну маџарије жуте, 0267    Па их даде Орлановић Мују. 0268    А кад платно прихватио Мујо, 0269    И Бегијин потпис опазио, 0270    Опазио па га преломио 0271    И видио, шта дјевојка пише, 0272    Окрену се, па дјевојци каже: 0273    „О дјевојко, Копчићева секо, 0274    Куда си се замучила млада, 0275    Дјевојачко т’јело покрутила! 0276    Ласно те се није прихватити, 0277    Из зиндана бега извадити, 0278    Није лако до Аршана сићи, 0279    Нит’ занијет кости низ Њемачку! 0280    Ал’ Бегијо, лијепа дјевојко, 0281    Дигни печу одгрни фереџу, 0282    Да ја видим твоје б’јело лице, 0283    Имадем ли за што путовати 0284    Низ Каурску, низ земљу пространу, 0285    И са својом главом ризикати.” — 0286    А вели му лијепа дјевојка : 0287    „О Орлане лахак бајрактаре, 0288    Стид је мене и гледати у те, 0289    Камо л’ овдје своје открит’ лице. 0290    Ја ћу свога одјахат зеленка, 0291    Ти ме води у бијелу кулу, 0292    Развиј мене у својој одаји, 0293    Па ме види колико ти драго.” 0294    А вели јој Орлановић Мујо : 0295    „Аја богме, лијепа дјевојко, 0296    Ја те не ћу водити на кулу. 0297    Кад бих тебе одвео на кулу, 0298    А не бих се тебе прихватио, 0299    У Аршану бега потражио, 0300    Би ми рекла сва бутун крајина: 0301    Вид’ хорјата, Орлановић Муја, 0302    Гдје обљуби Копчићеву Бегу, 0303    Па је натраг баш до Дувна врати, 0304    А не шће се цуре прихватити, 0305    Ни личкога бега потражити.” 0306    Кад то зачу племенита Бега, 0307    Диже печу, одгрне фереџу, 0308    Сину лице, кајно жарко сунце, 0309    А гр’оце кајно мјесечина, 0310    Јер је л’јепа Бега племенита; 0311    Чело јој је алтун хамајлија, 0312    Обрвице с мора пијавице, 0313    Трепавице крила ластавице, 0314    А два ока два врела студена, 0315    Два образа два ђула румена, 0316    Б’јели зуби малена јој уста, 0317    Уста су јој кутија шећера, 0318    Ситни зуби дизија бисера, 0319    Дв’је јој дојке, два голуба б’јела. 0320    Кад је видје Орлановић Мујо, 0321    Кол’ко год је јунак на мејдану, 0322    Под њиме се ноге уздрхташе 0323    Прољетна га ухвати грозница, 0324    Своме срцу одољет не може, 0325    Већ прилетје цури и ђогину, 0326    Пољуби је неколико пута, 0327    У грло јој заровио зубе, 0328    Испод браде отвори јој крвцу, 0329    Крвца тече низ прса дјевојке, 0330    Крвца тече, а Бега се смије, 0331    Јера види, да намами Муја, 0332    Да се хоће Мујо прихватити, 0333    За њу својом главом ризикати, 0334    У Аршану бега потражити, 0335    Ондар вели Орлановић Мујо: 0336    „О дјевојко, Копчићева секо, 0337    Носи рану на гр’оцу б’јелу 0338    До вашега Дувна бијелога, 0339    А селам ћеш брату Ахмед бегу, 0340    Нек’ одбаци јуначко оружје, 0341    А за женску прихватити преслицу, 0342    Мени гаће и кошуљу преде, 0343    Кад се није смио замучити, 0344    Мустај бега личког потражити; 0345    Него тебе младу замучио, 0346    Да ти вадиш бега из зиндана, 0347    А на своје лице и гр’оце. 0348    Ако Бог да и срећа од Бога, 0349    Ако здраво дођем из Аршана, 0350    И избавим бега из зиндана, 0351    Ја ћу онда покупит’ сватове, 0352    Доћи с њима до бијела Дувна, 0353    Тебе свести Ђули племенитој, 0354    Узети те за вјерену љубу.” 0355    Још јој врати хиљаду дуката: 0356    „Носи, Бего, жуте маџарије, 0357    За њих купи рухо дјевојачко, 0358    Ја имадем мала брез хесаба; 0359    Нијесам се на њих преварио, 0360    Нег’ на твоје лице и гр’оце.” 0361    Кад то зачу Бега племенита, 0362    Из џепа је јаглук извадила, 0363    На јаглуку све од злата гране, 0364    Међу њима грана бејрутана, 0365    А на грани птица дилкушица, 0366    У кљуну јој зрно амберово, 0367    Она пита птице дилкушице. 0368    Уз грану се обмотала гуја, 0369    Да поједе птиће дилкушиће, 0370    А сиви је соко долетио, 0371    Па панџама гују прихватио; — 0372    Јаглук даде Орлановић Мују. 0373    А кад Мујо јаглук прихватио, 0374    Па видио, што је цура везла, 0375    Још му срцу боље омиљела. 0376    Отален се Бега повратила, 0377    Путовати Дувну бијеломе, 0378    Оста Орлан тимарећ ђогина. 0379    Кад ђогата тимар учинио, 0380    Па га хладном водом напојио, 0381    У струници зопцу натакнуо, — 0382    Оде Мујо уз бијелу кулу, 0383    Мало сио и отпочинуо, 0384    Док му ђогат зопцу потрошио, 0385    Па се натраг на авлију врати, 0386    Одмах седло ђуховничко нађе, 0387    Изнесе га, на ђогата баци, 0388    Духовнички сигура ђогина, 0389    Па се врати уз бијелу кулу. 0390    Туј се свуче, па се преобуче, 0391    Духовничко обуче од’јело, 0392    Ко што носе млади духовници, 0393    Духовници по земљи каурској. 0394    Још рашчешља туру од перчина, 0395    Па га пушта низ плећа јуначка, 0396    А на главу црну капу тура, 0397    И припаса чемерлију криву. 0398    Још прихвати торбу струњавицу, 0399    У њу тежак инџил увалио, 0400    Ако њему до невоље дође, 0401    До невоље у земљи каурској, 0402    Да се каже, да је духовниче. 0403    Још пригрну мрку харванију, 0404    У хегбета метну брашљеницу, 0405    Сира, хљеба и дебела меса, 0406    И у мјешки црвенога вина. 0407    Удри Мујо низ бијелу кулу, 0408    Све за собом врата притвораше, 0409    А све купи у наручје кључе. 0410    Док он сиђе на мермер авлију, 0411    У буђжаку плочу подигнуо, 0412    А под плочу кључе сакривао. 0413    На ђогата хегбе навалио, 0414    Хегбе диже, кабаницу веже, 0415    Свом ђогату колане потеже, 0416    Заложи га ђемом од челика. 0417    Приведе га бињекташ камену, 0418    Са камена ђогу на рамена, 0419    Из авлије истјера ђогина, 0420    Обазр’је се, па он кули каже: 0421    „Давор моја од камена куло, 0422    Хоћу ли се теби повратити, 0423    Ал’ ћеш мени пуста останути, 0424    Пашалије тебе населити, 0425    Остат’ њима, куло, од мираза. 0426    Ако Бог да те се здраво вратим 0427    Од Аршана града бијелога, 0428    И избавим личког Мустај бега, 0429    Бели ћу те населити куло, 0430    Ох дувањском лијепом дјевојком, 0431    Милом секом Копчић Ахмед бега.” 0432    Па низ поље отисну ђогина, 0433    Здраво прође пет стотина села 0434    И тридесет и четири града, 0435    И четр’ест и двије паланке. 0436    Доклен дође до Аршана б’јела, 0437    На големо чудо ударио: 0438    Нов хан нађе граду пред капијом, 0439    Штоно га је начинио бане, 0440    Када се је бега добавио; 0441    Те оклен год јабанџија дође, 0442    Не дају му граду на капију, 0443    Него наћа у новоме хану, 0444    Бан се боји хиле од Турака. — 0445    Орлан паде у новоме хану, 0446    Туј сједио десет, петн’ест дана. 0447    Чудан адет бјеше поставио: 0448    Кад год сунце сори ићиндији, 0449    Он из хана изводи ђогина, 0450    Па га своди до воде бунара, 0451    Напоји га из бунара хладна; 0452    Код бунара узјаши ђогина, 0453    Потјерај га до новога хана, 0454    А укажи коњу марифете: 0455    Добар ђого, на колаче скаче, 0456    Што гођ сретне, све ђого прескаче. 0457    Ал с’ банова наднијела кула 0458    Виш капије и новога хана, 0459    И у бана подрасла дјевојка, 0460    А на име племенита Ана. 0461    Видла цура ђога и Орлана, 0462    Једну вечер казивала бабу, 0463    — Њезин бабо од Аршана бане: — 0464    „Ево има десет петн’ест дана, 0465    Да је дошо један духовниче, 0466    У Аршану конак ухватио 0467    Пред капијом, у новоме хану, 0468    Он имаде претила ђогата. 0469    Кад год сори сунце ићиндији, 0470    Он из хана изведе хајвана, 0471    Па га води до воде бунара, 0472    Из бунара напоји ђогина; 0473    Кад се врати од воде бунара, 0474    Он узјаше претила ђогина, 0475    И покаже коњу марифете; 0476    Добар ђогат на колаче скаче, 0477    Што год срете све добар прескаче. 0478    Онакога видјела нијесам, 0479    Нит’ у Аршан ’наки долазио, 0480    Откако сам ја прирасла бабо. 0481    Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0482    Кад на талум изведеш солдате, 0483    Да поставиш десет дван’ест лига, 0484    Свију би их ђогат прескочио, 0485    Да ни једног не би дохватио.” 0486    А вели јој од Аршана бане: 0487    „Муч’, не лудуј, моја кћери млада, 0488    Ти си луда, ти ништа не знадеш, 0489    Па се теби тако учинило.” — 0490    „Није бабо, очињег ми вида, 0491    Ти ако се мени не вјерујеш, 0492    Кад нам сјутра био дан осване, 0493    И кад близу буде ићиндије, 0494    Ти почекај код пенџера свога, 0495    Гледај пред град до новога хана, 0496    Па ћеш видјет ђака и ђогата.” 0497    Кад у јутру јутро освануло, 0498    Освануло и сунце грануло, 0499    И кад близу ићиндији било, 0500    Не шће чекат код пенџера бане. 0501    Код пенжера на бијелој кули, 0502    Него слугам’ емер учинио, 0503    Да му носе од злата столицу 0504    Пред капију града бијелога. 0505    Иду слуге и носе столицу, 0506    А за њима ишетао бане 0507    Пред капијом сједе у столицу, 0508    А дворе га слуге и војводе, 0509    Капетани и млади сердари, 0510    А највише млади бајрактари. 0511    Док испаде попе духовниче, 0512    Из новога бијелога хана, 0513    И он води претила ђогина, 0514    Доведе га до воде бунара, 0515    Напоји га водом из бунара, 0516    Па окрену, да узјаше шћаше. 0517    Црне му се очи измакоше, 0518    Видје бана граду на капији, 0519    Гдје он сједи у златној столици, 0520    Око њега слуге и војводе, 0521    И банови лаки бајрактари. 0522    Тад на срцу помислио своме: 0523    „Боже мио, што ћу од живота, 0524    Да ја саде узјашем ђогата, 0525    Да га мушки дотјерам до хана, 0526    Познаће ме од Аршана бане, 0527    По ђогату и јахању моме. 0528    Да га женски дотјерам до хана, 0529    Рећи ће ми бл’једа Њемадија, 0530    Да се јесам препануо бана. 0531    Да никако не јашем ђогата, 0532    Да га водим до бијела хана, 0533    Не свратим се на капију бану, 0534    Рећи ће ми, да сам кукавица. 0535    Да се свратим на капију бану, 0536    И са собом доведем ђогина, 0537    Рећи ће ми, да сам удворица.” — 0538    Све мислио, на једно смислио: 0539    „Баш ћу ићи на капију бану, 0540    И за собом повести ђогина, 0541    Па што мени Бог и срећа даде!” — 0542    Орлан с’ пјеше од бунара врати, 0543    Води ђога за оба дизгина 0544    Ал му с’ ђого љуто помамио, 0545    Пропиње се, крај Орлана скаче, 0546    Зубим’ хвата за мишицу бајра. 0547    Тако Орлан на капију сиђе, 0548    Па он бану Бога нахвалио, 0549    Примаче се, пољуби му руку, 0550    А бане му здрављем прихватио, 0551    Одмах пита Орлановић Муја: 0552    „Духовниче, млади свештениче, 0553    Оклен јеси, од земље које си, 0554    Отклен таког имадеш ђогина, 0555    Што л’ си дошо до Аршана мога?” 0556    Орлановић поклони се бану, 0557    Ниско стаде, погледа преда се, 0558    А овако вели лакрдију: 0559    „Господаре од Аршана бане, 0560    Незнам јесам, из далека н’јесам; 0561    Ја сам, бане, од земље Талије, 0562    Ја сам био четири године 0563    Млад духовник од Талије бана. 0564    Скоро с’ бане расрдио на ме, 0565    Па од себе мене отјерао. 0566    Севеп то је, мили господаре, 0567    Чета наша у Крајини била, 0568    Чета била добро задобила, 0569    У планини убила Турчина, 0570    А некака Орлановић Муја, 0571    Главу снесе до тврдих Мљетака, 0572    Главу снесе, доведе ђогина, 0573    Даде ђога одмах на телала. 0574    Ја се бијах додесио близу, 0575    Одмах купи претила ђогата 0576    За хиљаду жутијех дуката 0577    За то дозна од Мљетака бане, 0578    Па од мене поиска ђогина. 0579    Он поиска, ја не дадох богме, 0580    Ја вољедох Мљетак оставити, 0581    Нег с добрим се ђогом растанути 0582    Па сам чуо за твоје господство, 0583    Теби дошо од Аршана бане, 0584    Неш ли бане мене прихватити, 0585    Код себе ми мјесто начинити.” 0586    А вели му од Аршана бане: 0587    „Духовниче, млади учениче, 0588    Јеси л’ кол’ко књига проучио, 0589    Кол’ко знадеш зборити језика?” 0590    А вели му Орлановић Мујо: 0591    „Много књига јесам проучио, 0592    Седам знадем зборити језика.” 0593    Том се врло зачудио бане: 0594    „Оклен таки млади духовниче 0595    Знадеш зборит до седам језика? 0596    Толико их ни бане не знаде.” 0597    Брже викну седам терџумана, 0598    Сваки посе испитује Муја, 0599    Сваком добро одговара Мујо. 0600    Веле бану терџумани млади: 0601    „Наша круно од Аршана бане, 0602    Овакога млада духовника, 0603    Духовника вишег ученика 0604    Наше очи још видјеле н’јесу.” 0605    То је бану врло мило било, 0606    Па говори Орлановић Мују: 0607    „Бе аферим, млади духовниче, 0608    Кад си књиге тако научио, 0609    Богме ћу те себи прихватити, 0610    И добар ти ајлук привезати, 0611    Код мене ћеш бели останути. 0612    Него хајде да идемо кули, 0613    И поведи претила ђогина.” 0614    Орлан тада полетио бану, 0615    Да пољуби пребијелу руку. 0616    Бане му се пољубит не даде, 0617    Већ пригрли па пољуби Муја 0618    Међу очи, у чело јуначко, 0619    Баш гдјено се соколови љубе 0620    Ондар вели Орлановић Мујо: 0621    „Доћ’ ћу, круно, твојој б’јелој кули, 0622    Док се вратим до новога хана 0623    И покупим моју одорину, 0624    Инџил књигу, капу духовничку, 0625    Оштру сабљу, харвамију црну, 0626    Црне чизме, торбу ђогатову, 0627    Меко хегбе, бугар кабаницу, 0628    И ханџији за конаке платим.” 0629    На то му се насмијао бане: 0630    „Не труди се, млади духовниче, 0631    Не труди се, не враћај се хану, 0632    Слуге моје хану ће ходити, 0633    Одорину твоју покупити, 0634    И ханџији платит за конаке.” 0635    То изрече, на ноге скочио, 0636    Па пошета плацом и сокаком, 0637    Око њега слуге и војводе, 0638    А и Орлан поведе ђогина. 0639    Кад дођоше до банове куле, 0640    Бан довика питому Аницу: 0641    „Кћери моја, питома Анице, 0642    Кћери моја хајде брже бабу, 0643    Ето теби младог духовника, 0644    Који ће те књизи научити, 0645    И твог брата нејака Николу, 0646    Кад Никола буде за учења.” 0647    То Аница једва дочекала, 0648    На авлију истрка пред баба, 0649    Б’јелу бабу пољубила руку. 0650    Бан млађијем емер учинио, 0651    Прихватише Орланова ђога, 0652    Одведоше у топле подруме. 0653    Ана узе младог духовника, 0654    Духовника за бијелу руку, 0655    Одведе га у своју одају, 0656    На мехко га шиљте посадила, 0657    Из долафа пиво извадила 0658    У боцама од четири руке, 0659    За мезета мехкијех смокава, 0660    И бијеле рибе из Лимана. 0661    Пред Орланом постави трпезу, 0662    Па му поче служит рујно пиво. 0663    Орлан пије, а точи Аница 0664    Орлан другда погледа у Ану, 0665    Ана с њега очи не скидује, 0666    Већ га гледа а хвата је стрепња, 0667    Јер је Орлан прикладна делија, 0668    А женскога лица и обличја, 0669    А јуначког ока и погледа. 0670    Чини с’ Мују, још ни сио није, 0671    А акшам му паде на земљицу, 0672    Б’јел дан прође, тавна ноћца дође. 0673    У то стиже господска вечера, 0674    Сједе с баном и вечера Мујо, 0675    Па с’ Аници у одају врати, 0676    И Аници ’вако говорио: 0677    „Госпођице, питома Анице, 0678    Гдје је моја торба струњавица, 0679    У њој ми је ситна рожуљица.” 0680    Скочи Ана, те му торбу нађе 0681    Из ње ситну књигу извадио, 0682    Па је метну на бијело крило, 0683    Поче читат, Аници казиват: 0684    Како ваља слушат’ старијега, 0685    Како л’ треба гледат’ невољнога. 0686    Добро Мујо чита рожуљицу, 0687    Не би боље од Рима Рим-папа. 0688    Док с’ осмјехну питома Аница, 0689    Па Орлану вели лакрдију: 0690    „Ој Турчине из турске Крајине 0691    Добро л’ ти си књигу научио, 0692    Добро л’ знадеш варати Латине! 0693    Ал’ тако ми крста и закона, 0694    Ти нијеси млади духовниче, 0695    Него н’акав Турчин из Крајине, 0696    Па се јеси тебдил учинио, 0697    До Аршана нашег замучио, 0698    Да потражиш личког Мустај бега, 0699    Не би л’ како њега избавио 0700    Из зиндана стара мога баба.” 0701    Том се Орлан в’ома зачудио, 0702    Што му рече лијепа Аница, 0703    Главу диже па јој ’вако каже: 0704    „Муч’ Анице, зуб те заболио 0705    Што ме турчиш кад ја Турчин н’јесам, 0706    Зар су теби омиљели Турци, 0707    Па и мене да потурчиш хоћеш? 0708    Још јој ’вако говорио Мујо: 0709    „Еј мој бане, једна луда главо, 0710    Ти Аници учитеља тражиш, 0711    А Аници омиљели Турци, 0712    Па не слуша шта јој књига каже, 0713    Нег’ и мене хоће да потурчи.” 0714    Опет вели питома Аница: 0715    „Што се крстиш Туре брез невоље, 0716    Што се крстиш кад невоље нејма? 0717    Моја вјера мене не убила, 0718    Ја те бану проказати не ћу 0719    Каж’ се право, тако био здраво, 0720    Оклен јеси, од града којег си, 0721    Како ли се по имену вичеш 0722    И од ког си рода и племена? 0723    Ако л’ ми се проказати не ћеш, 0724    Ја ћу тебе повидјети бабу, 0725    Бабо ће те метнут у тавницу, 0726    Оклен главе никад изн’јет не ћеш!” 0727    Препаде се Орлановић Мујо, 0728    Па Аници ’вако одговара : 0729    „Је ли вјера лијепа дјевојко, 0730    Је ли вјера што си говорила?” 0731    „Јест ти вјера, очињег ми вида, 0732    Нигда тебе проказати не ћу, 0733    Док ми куца у коталцу душа!” 0734    Онда видје Орлановић Мујо, 0735    Да се крити фајде не имаде, 0736    Па Аници ’вако говорио : 0737    „Госпођице банова Анице, 0738    Мудра ти си, весела ти мајка! 0739    Благо мајци, која те родила, 0740    А јунаку коме будеш љуба! 0741    Него Ано, неломљена грано, 0742    Каж’ ми право, обадва ти св’јета, 0743    По чему си мене познавала, 0744    Ондар ћу се теби казивати.” 0745    Слатко му се Ана насмијала, 0746    Па Орлану ’вако говорила: 0747    „Кад си био у новоме хану, 0748    На бунару појио ђогина. 0749    Јахо ђога, враћао до хана, 0750    На твојој сам јахи познавала, 0751    Да не јашеш претина ђогина, 0752    Ко што наши јашу капетани. 0753    По том сам те овдје познавала: 0754    Не спомињеш латинских светаца, 0755    Ни нашега Христа спаситеља, 0756    Мучки нешта збориш у прсима, 0757    А неш много да ти пијеш вина, 0758    Ко што наши пију духовници. 0759    Кад с’ вечеро са мојијем бабом, 0760    Ти не једеш ко што наши људи, 0761    Три пут ти се омицала рука, 0762    Голом руком за јело си јамљо; 0763    Тад с’ ја бијах препанула млада, 0764    Да те не ће познавати бане. 0765    Ал’ је теби добра срећа била, 0766    Што је бане прихватио вина, 0767    Није знао, шта је вечерао.” 0768    Онда вели Орлановић Мујо: 0769    „Госпођице, банова Анице, 0770    Јеси л’ чула, на турској Крајини 0771    Да имаде Ђула племенита, 0772    И у Ђули Орлановић Мујо? 0773    Ев’ ово је, бели другог нема. 0774    Баш се јесам госпо замучио 0775    До вашега бијела Аршана, 0776    Рад нашега личког Мустај бега, 0777    Не би л’ бега како избавио. 0778    Ево мене, ето тебе Ано, 0779    Ради саде шта је теби драго, 0780    Вољ’ ти тајит, вољ’ ти бану казат, 0781    Вољ’ помоћи Орлановић Мују, 0782    Да избавим бега из зиндана.” 0783    Ондар вели питома Аница: 0784    „Та ти ли си Орлановић Мујо! 0785    За те ми је беже казивао, 0786    Да се теби до Аршана нада, 0787    Да ћеш вашег бега потражити, 0788    И да другог Крајишника нема, 0789    Који смије до Аршана сићи, 0790    Потражити личког Мустај бега.” 0791    Па полетје Орлановић Мују, 0792    Шћилити му око врата руке. 0793    Мујо скочи на ноге лагухне, 0794    А од себе отиште Аницу, 0795    Па јој поче ’вако говорити: 0796    „Госпођице, питома Анице, 0797    Кад сам пошо са наше Крајине, 0798    Јесам Богу јемин учинио, 0799    Да Латинке пољубити не ћу, 0800    Док не видим личког Мустај бега, 0801    Јер напретка у љубљењу нема. 0802    Још Анице, оба ти свијета, 0803    Кад с’ видјела личког Мустај бега, 0804    Кад је теби казивао за ме, 0805    Како ми је бегу у зиндану, 0806    Има л’ беже пива и једива, 0807    Је л’ на њему тврдо гвожђе тешко?” 0808    Ана каже Орлановић Мују: 0809    „Како ј’ беже овдје долазио 0810    И мог баба зиндан населио, 0811    Три пут сам му салазила млада, 0812    Те сносила пива и једива, 0813    Вазда мени казивао за те, 0814    И реко ми тебе поклонити, 0815    Јер да нема љепшег Крајишника, 0816    А у боју бољега јунака, 0817    А од тебе Орлановић Мујо.” — 0818    Ондар Ана у мисли удрила, 0819    Како ћ’ украст од тавнице кључе, 0820    Како л’ свести у тавницу Муја, 0821    Јера стоје од зиндана кључи 0822    У одаји гдје баница спава, 0823    У бешици под дјетињом главом, 0824    Баш под главом Николице малог. 0825    Цура мудра, па се досјетила, 0826    Оде право у одају мајци, 0827    Мајку своју на душеку нађе, 0828    И покрај ње шимширли бешику, 0829    У бешици бановић Никола; 0830    Д’јете плаче, а тјеши га мајка. 0831    До бешике допаде Аница 0832    Поче свога брата миловати, 0833    Миловати а и љуљухати, 0834    А овако брату говорити: 0835    „Расти боље мој брате Никола, 0836    Хвала Богу и нашему бабу, 0837    Каква нам је нашо духовника, 0838    Духовника млада ученика, 0839    Тако м’ Бога и нашега свеца, 0840    Није Аршан ’наког запамтио, 0841    Брже ће нас књигу научити.” 0842    Тако зборећ’, а брата љубећи, 0843    Украде му испод главе кључе, 0844    И успава свог брата Николу. 0845    И баница већ заспала давно, 0846    Лако с’ Ана из одаје врати 0847    У одају, гдје је осто Мујо. 0848    Запалише муме и чираке, 0849    Пошеташе низ бијелу кулу, 0850    Од тавнице капку долазили, 0851    И на капку браву одвртали. 0852    Капак диже Орлановић Мујо, 0853    А Аница мердевине нађе, 0854    Па их спушта у тавницу мрачну, 0855    Низ њих пође а за њоме Мујо, 0856    Док сиђоше на дно у тавницу, 0857    Ал тавница мрачна необична, 0858    По њој трчу миши и гуштери, 0859    Сједи беже у једном буџаку, 0860    А под њиме ни простирке нема 0861    На врату му синџир гвожђе тешко, 0862    Два му краја у камен залита, 0863    Бег не може ни да леже л’јепо, 0864    Камо л’ заспат’ и сан утврдити. 0865    Све у бега поцрњело т’јело, 0866    Одрасла му коса преко паса, 0867    И нокти му кано у крилаша. 0868    Кад га видје Орлановић Мујо, 0869    Срцем јекну, бегу селам викну, 0870    Бег на њега очи исколачи, 0871    А овако поче бесједити: 0872    „Духовниче, свјетски мучениче, 0873    Лако ти се спрдат са селамом, 0874    Јера бега видиш у синџиру, 0875    Гдје сам својим ја клонуо т’јелом. 0876    Тавница је мени додијала, 0877    А и опет примакни се близу. 0878    Не би л’ тебе руком дохватио, 0879    Ноктим’ бих ти гркљан извадио.” 0880    Тад му вели Орлановић Мујо: 0881    „Лички беже, све Крајине главо, 0882    Зар не мореш да познадеш побра, 0883    Свога побра Орлановић Муја?” 0884    Кад то зачу лички Мустај беже, 0885    Он са срца плахо јекну свога, 0886    Кол’ко јекну, сва тавница звекну, 0887    А овако вели лакрдију: 0888    „Побратиме Орлан бајрактаре, 0889    Зар и тебе Н’јемци ухватили? 0890    На злу ти се мјесту састадосмо. 0891    Ја се у те јесам уздо Мујо, 0892    Да ’ш одавде мене извадити, 0893    Ал од наде више нема фајде, 0894    Када и ти паде у тавницу. 0895    Оба ћемо у њој иструхнути.” 0896    На то вели Орлановић Мујо: 0897    „Весели се, а не бој се побро, 0898    Н’јесу мене Н’јемци ухватили, 0899    Ја сам сишо до Аршана б’јела, 0900    У тебдилу поповском од’јелу, 0901    Приступио на капију бану, 0902    Бан је мене себи прихватио, 0903    Да му књизи учим л’јепу Ану. 0904    Л’јепа Ана мене познавала, 0905    У тавницу теби доводила, 0906    Да те видим лички Мустај беже, 0907    Ох како је теби у зиндану!” 0908    Кад то зачу лички Мустај беже 0909    Руке диже, дову чинит поче: 0910    „Рабун Боже, вазди теби хвала, 0911    А ноћас ти понајбоље хвала, 0912    Кад ми Орлан у тавницу дође. 0913    Боже живи питому Аницу, 0914    Која га је свела у тамницу, 0915    С тијем мени срце напунила. 0916    Боље јој је, — очињег ми вида! — 0917    Него да је ћабу походила.” 0918    Тад Аница бегу говорила: 0919    „Лички беже, све Крајине главо, 0920    Ти си три пут мени говорио, 0921    Да с’ Орлану до Аршана надаш, 0922    И да ћеш га мени поклонити. 0923    Ев’ Орлана ноћас у зиндану, 0924    Нек’ ми даде своју вјеру тврду, 0925    Да ћ’ извести мене на Крајину, 0926    Узети ме за вјерну љубу, 0927    Да ме продат пашалијам’ не ће, 0928    Да се млада нећу потукати, 0929    И робиња турска постанути, 0930    Ја ћу помоћ Орлановић Мују, 0931    Лако ћемо побјећ’ на Крајину, 0932    Из зиндана тебе избавити.” 0933    Ондар вели Орлановић Мујо: 0934    „Госпојице, банова Анице, 0935    Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0936    Да те бели преварити не ћу, 0937    Нег’ за љубу тебе узет хоћу! 0938    Само треба, да још знадеш Ано, 0939    За што сам се замучио амо 0940    Рад нашега личког Мустај бега, 0941    Баш за хатор Беге племените, 0942    Секе миле Копчић Ахмед бега, 0943    А од Дувна града бијелога. 0944    И њојзи сам вјеру заложио, 0945    На грлу јој рану начинио, 0946    Ако с’ здраво од Аршана вратим 0947    И избавим личког Мустај бега, 0948    Да ћу ј’ узет за вијерну љубу 0949    Њоме своју населити кулу.” 0950    Ана вели: „Ништа за то Мујо, 0951    Узми мене, па узми и Бегу, 0952    Бега ће ми бити другарица, 0953    Учит’ мене турским адетима.” 0954    Мујо вели: „Хвала госпо Ано, 0955    Бога ми те преварити не ћу, 0956    Ево јамца личког Мустај бега, 0957    И шахита тебе у зиндану!” 0958    Тада вели лички Мустај беже: 0959    „Побратиме, Орлан бајрактаре, 0960    Хајде с’ Аном на бијелу кулу, 0961    Гледај згоду а хватај прилику, 0962    С којом ћете мене избавити, 0963    А ја ћу вам бити доваџија, 0964    Не би ли вам Бог помого јаки: 0965    Што хоћете да и учините, 0966    Из зиндана мене избавите, 0967    Јер је зиндан мени додијао.” 0968    Поврати се Ана из зиндана, 0969    А за њоме Орлановић Мујо. 0970    На тавници капак затворише, 0971    Па уз б’јелу кулу ударише. 0972    Кад дођоше у своју одају, 0973    Ана паде по мехку душеку 0974    Б’јелу пружи руку по јастуку: 0975    „Ходи Мујо на бијелу руку, 0976    Видио си личког Мустај бега, 0977    Смијеш сада мене пољубити.” 0978    Мујо вели: „Аја богме Ано, 0979    Не ћу твоје лице пољубити, 0980    Ако не ћеш мени казивати, 0981    Како ћемо бега избавити.” 0982    Ана вели: „Лако богме Мујо, 0983    Украшћемо мог брата Николу, 0984    Из подрума два коња витеза, 0985    С њим побјећи на турску Крајину, 0986    За Николу бега избавити, 0987    И још блага колико ти драго.” 0988    Ондар вели Орлановић Мујо: 0989    „Није лако украсти Николу, 0990    Јер га чува твоја мила мајка, 0991    Нема синка нег’ њега јединка, 0992    А веће је остарио бане, 0993    Виш’ га никад ни имати не ће. 0994    На Нику ће банство останути.” 0995    Ана скочи на ноге лагухне 0996    Лако оде у одају мајци, 0997    Кад јој спава мајка и Никола. 0998    Она брата узе из бешике, 0999    Па полако изнесе на врата, 1000    Донесе га Орлановић Мују: 1001    „Ево Мујо мог брата Николе!” 1002    Кад то видје Орлановић Мујо, 1003    Он завика питомој Аници: 1004    „Брже прави шербе медовину, 1005    Чим можемо напитати д’јете, 1006    Па се и ти на одаји спреми, 1007    А ја одох у топле подруме, 1008    Да нам спремим два коња витеза, 1009    Да бјежимо на нашу Крајину,” 1010    Стаде Мујо, па се опремио, 1011    И припаса оштру чемерлију, 1012    Од’ у подрум низ бијелу кулу. 1013    Када дође пред подрумска врата, 1014    Туде нађе четири солдата, 1015    Уз рамена лунте прислонли, 1016    На чакмаке руке наслонили. 1017    Из мрака им ударио Мујо, 1018    С оштром ћордом у бијелој руци, 1019    Часком њима изоткида главе, 1020    Па подрумска отворио врата. 1021    Редом горе низ подрум кандиљи, 1022    Редом добри коњи повезани, 1023    Између њих ударио Мујо, 1024    Ђога свога у буџаку нађе. 1025    Код њег горе четири кандиља, 1026    А дворе га два сеиза млада. 1027    И њих оба посијече Мујо, 1028    Па он седло на ђогата нађе, 1029    Спреми свога од мејдана ђога. 1030    Тад му на ум било припануло, 1031    Да јадница луда госпођица, 1032    Да не смије јахати парипа, 1033    Другог не шће коња ни спремати, 1034    Него сама изведе ђогина 1035    На авлију под банову кулу. 1036    Туде нађе питому Аницу, 1037    Она држи младог Николицу, 1038    Покрај себе метнула струњицу, 1039    И у њојзи шербе медовину, 1040    Чим ће она брата заљевати, 1041    Кад заплаче уз планину д’јете. 1042    Мујо вели питомој Аници: 1043    „Држи Ано претила ђогина, 1044    Док изиђем на бијелу кулу, 1045    Мехка су ми остала хегбета 1046    И остала бугар кабаница,” 1047    Ана узе дизгин ђогина, 1048    Оде Мујо уз бијелу кулу, 1049    Па се сврати у одају бану, 1050    Гдјено бане у душеку спава. 1051    Диже њему кумаш јорган с главе, 1052    Па му русу одсијече главу. 1053    Црне му се очи отргоше 1054    До банова китна чивилука, 1055    Туј опази бистра карабина, 1056    Каке пушке у Турчина нема, 1057    У Турчина ни у Каурина, 1058    Покрај пушке од злата силаси, 1059    И у њима на тесте фишеци 1060    Мујо скиде пушке и силахе, 1061    Око себе припаса силахе, 1062    Носи пушку и банову главу, 1063    Главу метну у мехка хегбета, 1064    Да је не би опазила Ана, 1065    Да јој не би жао било бана, 1066    А на раме кабаницу баци, 1067    Удри Мујо низ банову кулу. 1068    На авлију до ђогата сиђе, 1069    Хегбе диже на ђогата свога, 1070    Хегбе диже, колане потеже, 1071    Окрену га, па узјаха Мујо. 1072    Од Анице узе Николицу, 1073    Па га л’јевом пригрлио руком, 1074    А Аници десну пружи руку. 1075    Госпа с’ Ана ухвати за руку, 1076    Он је за се диже на ђогина, 1077    Пригрну је бугар-кабаницом, 1078    На прсима пуце запињао, 1079    Па Аници даде Николицу: 1080    „Чувај Ано свог брата Николу, 1081    Да ти не би заплакало д’јете, 1082    Док прођемо на капију граду.” 1083    Испод куле отиште ђогина, 1084    Из авлије удри низ сокаке. 1085    Док он граду и капији сиђе, 1086    Туде Ђура капиџију нађе, 1087    И за њиме тридесет пандура. 1088    Вели Ђуру Орлановић Мујо : 1089    „Отвор’ Ђуро од града капију, 1090    Часком бане расрди се на ме, 1091    Па од себе мене отиснуо, 1092    Овако ми тембих учинио: 1093    Да не смијем ноћит у Аршану, 1094    Нег’ пред градом у новоме хану,” 1095    Туј превари капиџију Ђура, 1096    Отвори му од Аршана врата. 1097    Мујо свога протјера ђогата, 1098    Не свраћа се пред капију бану, 1099    Нег’ низ поље отиште ђогина, 1100    Бјежи Мујо пољем зеленијем. 1101    Нека бјежи и носи Аницу, 1102    Да ти саде кажем за баницу. 1103    Кад ујутру зора ударила, 1104    Баница се млада разбудила, 1105    Ал јој нема у бешици сина. 1106    Она мисли да је дошла Ана, 1107    Однесла га себи у одају, 1108    Да се игра с братом нејакијем, 1109    Јер је в’ома брата миловала, 1110    Више га је пута односила, 1111    Па је њојзи на ум припануло. 1112    Уста, пође у одају бану, 1113    Не би ли је замилово бане 1114    На сабаху на бијелој кули. 1115    Кад уљезе у одају бану, 1116    Ал не горе муме ни кандиљи, 1117    Него мрачна банова одаја, 1118    У банову крвцу угазила, 1119    Кад под ногом мокро опазила, 1120    Овако је бану говорила: 1121    „О пјанице од Аршана бане, 1122    Колико сам теби говорила, 1123    Не пиј вина, не бљуј ми хаљина, 1124    Већ је мени додијало младој, 1125    Дижућ’ твоје бљуване хаљине. 1126    С’ твога вина и честог бљувања 1127    Оста жељна млада миловања, 1128    Нијеси ме кадар миловати, 1129    Камо л’ моје лице пољубити.” 1130    То зборећи, примаче се бану, 1131    Кумаш јорган с њега подигнула, 1132    Ал на тешко чудо ударила; 1133    Јер на бану русе главе нема. 1134    Она писну кајно љута гуја, 1135    Па потрка низ бијелу кулу. 1136    Кад истрка на ситне сокаке, 1137    Виче млада, што је грло даје: 1138    „Авај мени до Бога милога, 1139    На бану ми русе главе нема!” 1140    Питају је блиједи Латини: 1141    „Је л’ на њему синоћ глава била?” 1142    Продире се лијепа баница: 1143    „Да на њему није главе било, 1144    Ја како би синоћ пио вино?” 1145    Сретоше је два сестрића млада; 1146    Када чули што баница каже, 1147    Чим су чули јесу се сјетили, 1148    Да су бана Турци преварили, 1149    Са русом га главом раставили. 1150    За Аницу питају баницу, 1151    За Аницу и за Николицу. 1152    Каже млада, да Николе нема 1153    У бешици, гдјено вазда спава, 1154    А да не зна, је л’ у кули Ана. 1155    Кад је чуше два сестрића млада, 1156    Два сестрића Шереметовића, 1157    Потркаше ситнијем сокаком, 1158    Кроз авлију уз бијелу кулу. 1159    Кад на кули нејмаде Анице. 1160    Ни њезина брата Николице, 1161    А ни главе од Аршана бана. 1162    Хабер даше на капију граду, 1163    Хабер даше, топе запалише. 1164    Кад пукоше топи на Аршану, 1165    Отпукоше на Каралиману, 1166    На Руднику и на Тодорнику, 1167    И осталим градовима редом; 1168    Са с’ каурска земља упалила, 1169    По градов’ма пуцају топови, 1170    По паланкам’ шибе гласовите, 1171    По селима бистри џефердари, 1172    По планинам’ јасни реденици, 1173    Караула караулу виче, 1174    Сваки пандур у богазе трче. 1175    За Мујом се потјер натурила, 1176    Брдом пјешци, пољем коњаници, 1177    Неће л’ стигнут Орлановић Муја. 1178    Бјежи Мујо и гони ђогина 1179    Све стазама и пр’јекијем путем, 1180    Док он стиже под гору Вишњицу, 1181    У којој је Брехуљ харамбаша 1182    Са својијех хиљаду хајдука, 1183    Што богазе чува од Турака. 1184    Брехуљ јеку чуо низ Њемачку, 1185    Па подиго хиљаду хајдука, 1186    Смјестио их у дреновце кланце 1187    Низ Вишњицу, високу планину, 1188    Он изишо на студену ст’јену, 1189    Па он друмом гледа низ планину, 1190    Док опази Муја уз планину, 1191    Чим га видје, одмах га познаде. 1192    И Брехуља бели добро знаде, 1193    Да је био у Аршану Мујо, 1194    Да је тамо учинио квара. 1195    Мало чекну, док с’ примаче Мујо, 1196    А Брехуљ га са стијене викну: 1197    „О Турчине, Орлановић Мујо, 1198    Јеси л’ био у Аршану б’јелу, 1199    Јеси л’ што год Мујо задобио?” 1200    Мујо му се са ђогата јавну: 1201    „Јесам богме, Брехуљ харамбаша, 1202    Али добро н’јесам задобио, 1203    Само главу од Аршана бана 1204    И његову кафазли Аницу 1205    И Николу од годину дана!” 1206    А викну му Брехуљ харамбаша: 1207    „Добра ћара, Орлановић Мујо, 1208    Добра ћара и добра шићара, 1209    Добро ти си задобио Мујо! 1210    Да га мореш провест уз планину, 1211    Би се мого хвалит по Крајини, 1212    Кад си био у Аршану граду, 1213    Кад си био шта си задобио, 1214    Ал нек’ знадеш, једна утворице, 1215    Да си вила, па да имаш крила, 1216    Не би т’ перје изнијело меса! 1217    Никад не ћеш кроз богазе проћи, 1218    Ни провести робље од Аршана, 1219    Док ј’ у мене на два рама глава, 1220    У богазим’ хиљаду хајдука 1221    Са хиљаду дугијех пушака! 1222    Сваки воли данас погинути, 1223    Нег’ кроз богаз тебе пропустити. 1224    Нег’ Орлане, турски бајрактаре, 1225    Ти отисни робље са ђогина, 1226    А разапни бугар кабаницу, 1227    Стани мени на ђогату твоме, 1228    Да те пушком од очију гађам, 1229    Стани мени, па ћу и ја теби!” 1230    Орлан одмах устави ђогина, 1231    Пушта Ану у зелену траву, 1232    У руке јој брата дохватио, 1233    А разапе пуца низ њедарца, 1234    Б’јеле своје раширио руке, 1235    Прса даде прам дин-душманину, 1236    А завика грлом бијелијем: 1237    „Удри Брехо, гдје је теби драго!” 1238    Ну погледај Брехуљ харамбаше: 1239    Пружи пушку низ бијелу руку, 1240    На Орлану нишан саставио, 1241    А на пушци ватру наложио. 1242    Пјан је Брехуљ пушку препунио, 1243    Су два хица а зрна четири. 1244    Кад му пуче дуга граналија, 1245    Преко Муја зрна претурише, 1246    Зрна ломо по јелама грано. — 1247    Вид’ Орлана, среће добре ти је, 1248    Нит’ он паде, нит’ ране допаде, 1249    Него викну ко да љељен рикну: 1250    „О Брехуљу горска харамбашо, 1251    Стани мени на студеној ст’јени, 1252    Стани мени ко сам и ја теби, 1253    Да те пушком од очију гађам!” 1254    Јунак Брехуљ искочи на ст’јену, 1255    Па разапе пуца низ њедарца, 1256    На прсима размаче хаљину, 1257    Окрену их Орлановић Мују, 1258    А бијеле руке раширио, 1259    Па Орлану ’вако говорио: 1260    „Удр’ Орлане гдје је теби драго, 1261    Немој рећи, да је пријевара! 1262    Орлан, јами бистра карабина, 1263    Из силаха фишек извадио, 1264    Карабина свога напунио, 1265    Пред очима гвожђа расклопио, 1266    На Брехуљу нишан ухватио, 1267    А на пушци ватру наложио. 1268    Кад му пуче бистар карабине, 1269    Док на ст’јени нестаде Брехуља, 1270    Паде Брехо на главу у траву, 1271    Јер га добро Мујо погодио, 1272    Ниже пуца, гдје му душа куца, 1273    На леђа му зрно излазило, 1274    Мртва га је земља дочекала. 1275    Опет Орлан узјаха ђогина, 1276    Диже за се племениту Ану, 1277    У крило јој намјести Николу, 1278    Па је добро око себе свеза, 1279    Јера ваља тркат’ уз богазе, 1280    Да Аница не пане с ђогина. 1281    Кад је свеза, овако јој каже: 1282    „О Анице, на срцу ранице, 1283    Сакриј главу међу лопатице, 1284    Да те влашка не опали лунта!” 1285    Па у богаз натјера ђогина. 1286    На њега се огањ проломио, 1287    Око пута с обадвије стране; 1288    Али добар ђогат под Орланом 1289    Хитро ђогат уз богазе скаче, 1290    Све проноси испод зрња Муја. 1291    Орлан трго чемерлију криву, 1292    По богазу пресјеца хајдуке, 1293    Јер се у њих уздрхтале руке, 1294    Па не знаду, како пушке пале. 1295    Орлан сретно протјера ђогина, 1296    И пронесе кафазли Аницу 1297    И брата јој малог Николицу, 1298    Не обрани себе ни ђогина, 1299    Већ изиђе здраво на планину, 1300    Ал све јеку чује уз планину, 1301    Гдје га гони потјер од Аршана, 1302    Орлан удри стрмо низ планину, 1303    Низ Вишњицу кроз зелене јеле, 1304    Док опази од камена кулу, 1305    На Даништу под Орлове ст’јене, 1306    На сумеђи царској и ћесарској, 1307    У којој је Цифра Хасан ага 1308    Су својијех хиљаду пандута, 1309    Што чувају међу и планину. 1310    Ага чуо јеку у планини, 1311    У Вишњици у студеним кланцим’, 1312    Па се одмах ага осјетио, 1313    Што пуцају шупке у планини, 1314    Јер је чуо ага у планини, 1315    Да ј’ отишо Орлан бајрактаре 1316    До Аршана града бијелога, 1317    Потражити личког Мустај бега. 1318    Па пред кулу ага излазио, 1319    Док опази Орлановић Муја 1320    Низ планину на коњу ђогину. 1321    На друм стрко па га причекао, 1322    И Орлану стао на селаму. 1323    Орлан стиже па му селам викну, 1324    А Цифра му селам прихватио, 1325    Па Орлану хош-ђелдију даје, 1326    И пита га за јуначко здравље. 1327    Орлан каже, да је добро био. 1328    Добро био, боље задобио, 1329    Русу главу од Аршана бана, 1330    И његову кафазли Аницу, 1331    И сина му малог Николицу, 1332    Баш за што ће личког избавити, 1333    Мустај бега из Аршана града. 1334    И још Цифри Хасан аги каже, 1335    Да с’ каурска земља запалила, 1336    За њим тешка потјер натурила, 1337    Сад ће избит низ планину војска: 1338    „Гледај ага, те дочекај војску, 1339    Буди мени данас у јардуму, 1340    Док уграбим Ђули племенитој, 1341    А до моје од камена куле.” 1342    Кад то зачу Цифра Хасан ага, 1343    Милије му од свијета било, 1344    Па Орлану ’вако бесједио 1345    „Хај аферим Орлан бајрактаре, 1346    Ти си добар шићар шићарио, 1347    Свој Крајини образ освјетлао, 1348    Ти ћеш нашег бега избавити 1349    Из Аршана, каурскога града. 1350    Гон’ Орлане свог дебела ђога, 1351    А не бој се низ планину војске, 1352    Ја ћу теби у јардуму бити, 1353    Уз планину потјер заузбити.” 1354    Мујо прође, протјера ђогина, 1355    Ага с’ врати на камену кулу, 1356    На мазгале намјести пандуре, 1357    По авлији и бијелој кули, 1358    Па изиђе под сачаке кули, 1359    Те припали до два хабердара, 1360    Који хабер низ Унђурос дају, 1361    Када аги до невоље дође. 1362    Кад пукоше до два хабердара, 1363    Оде јека од града до града, 1364    Јека дође до Будима б’јела. 1365    За њу сазна везир од Будима, 1366    Али везир добар на тертибу, 1367    Вазди држи на окупу војску. 1368    Све им добри коњи на јаслима, 1369    О ункашим’ узде објешене; 1370    Ако коме до невоље дође, 1371    Да му може јардум учинити, 1372    Душманина динског оборити. 1373    Одмах везир на војнике виче: 1374    „Брже јаш’те коње витезове, 1375    Гоните их брду на Даниште, 1376    На Даниште под Орлове ст’јене 1377    А до куле Цифре Хасан аге. 1378    Бели нам је аги за невољу, 1379    Јер пукоше до два хабердара 1380    На Даништу са камене куле.” 1381    Одмах Турци на ноге скочили, 1382    О добре се коње појагмили, 1383    Све се јагми један пред другога, 1384    Ко ће прије на Даниште сићи, 1385    На Даниште под Орлове ст’јене, 1386    Хасан аги јардум учинити. 1387    Тако иду Турци од Будима, 1388    Орлан гони својега ђогина. 1389    Најпре срете до два брата млада, 1390    До два брата оба Куртагића, 1391    На два сивца оба бјелогривца, 1392    Све им коњи гриве мијешаху, 1393    А они се за руке држаху. 1394    Њима Орлан турски селам викну, 1395    Куртагићи селам прихватише, 1396    А питају Орлановић Муја: 1397    „Има л’ кавге горе на Даништу 1398    Покрај куле Цифре Хасан аге?” 1399    Орлан каже да кавге имаде, 1400    Па мимо њих протјера ђогина. 1401    Опет видје до два коњаника 1402    На два кусца, а обадва вранца, 1403    И то б’јаху до два брата мила, 1404    До два брата, оба Велагића; 1405    Колико се браћа миловаху, 1406    Све им коњи гриве мијешаху, 1407    А они се за руке држаху. 1408    Брже срели Орлан бајрактара, 1409    Орлан њима турски селам викну, 1410    Велагићи селам прихватише, 1411    Па Орлану хош-ђелдије дају, 1412    Питају се за мир и за здравље. 1413    Туј рекоше, да су здраво били, 1414    Још питају браћа Велагићи, 1415    Има л’ кавге на Даништу равну 1416    Код бијеле Хасан аге куле? 1417    Орлан каже, да имаде кавге, 1418    Па крај њихе протјера ђогина. 1419    Опет срете до два брата мила, 1420    На два ђога, до два Кумалића, 1421    И с њима се испитао Мујо, 1422    И каже им, да имаде кавге 1423    Под планином на равном Даништу, 1424    Па и крај њих протјера ђогина. 1425    Док он срете два имама млада. 1426    На два коња, оба алатаста. 1427    Око себе ћорде припасали, 1428    О ункашим’ плоске објесили, 1429    Ваз казују, плоске испражњују. 1430    И они се испитали с’ Мујом, 1431    И рекоше да су здраво били. 1432    Мујо крај њих протјера ђогина, 1433    Док он срете једног ихтијара 1434    На једноме претилу ђогину, 1435    Бијела му и глава и брада, 1436    А на њему зелена либада, 1437    На глави му каук од аршина, 1438    Око њега сарук ахмедија. 1439    То бијаше Кумалићу стари, 1440    Баш даиџа личког Мустај бега 1441    Њему Орлан турски селам викну, 1442    А дедо му селам прихватио, 1443    Па Орлана за личкога пита. 1444    Све му Орлан по истини каже, 1445    Гдје је био и шта је радио, 1446    А и шта је Орлан задобио, 1447    И за што ће бега избавити. 1448    А вели му Кумалићу дедо: 1449    „Хеј, аферим, крило соколово, 1450    Вазда соко од сокола бива, 1451    Вазда врана вранетину рађа. 1452    Није кучка окотила вука, 1453    Ни Крајишка родила јунака, 1454    Који знаде до Аршана сићи, 1455    И нашега бега избавити, 1456    Изван мајка Орлан бајрактара.” 1457    Пита Муја има л’ горе кавге? 1458    Мујо каже, да кавге имаде. 1459    Покрај деда пројури ђогина. 1460    И осталу редом срета војску, 1461    Војска иде брду у планину, 1462    Орлан оде Ђули племенитој, 1463    До бијеле од камена куле. 1464    А кад кули и авлији дође, 1465    Од авлије отворио врата, 1466    У авлију утјера ђогата, 1467    Па Никицу спушћа и Аницу 1468    Иза себе са ђогата свога. 1469    За тим и он коња одјахао, 1470    Одјахао па га распремио, 1471    У буџаку плочу подигнуо, 1472    Све покупи испод плоче кључе, 1473    Па отвори кулу и одаје, 1474    И на кулу изведе Аницу 1475    И њезина брата Николицу. 1476    Нек’ Орлана, нек’ почива туде. — 1477    Да вам сада од Даништа кажем 1478    И од куле Цифре Хасан аге. 1479    Кад је Орлан прошо низ Даниште, 1480    Покрај куле Цифре Хасан аге, 1481    Одмах потјер за њим ударила, 1482    Није потјер него стећа војска 1483    Од Аршана до Вишњице пусте. 1484    У свакоме граду и паланци 1485    И у сваком кланцу и богазу, 1486    Што је војске било и пандура, 1487    Све је потјер пошло за Орланом. 1488    Све изишло у Вишњицу клету, 1489    Низ Вишњицу на Даниште равно, 1490    На Даниште под Орлове ст’јене. 1491    Дочеко их Цифра Хасан ага, 1492    Из бијеле од камена куле, 1493    Са својијех хиљаду пандура, 1494    С њима ага заметнуо кавгу. 1495    Бојак био два пуна сахата, 1496    Док почели стизат’ Крајишници, 1497    Крајишници брзокоњаници, 1498    Убилице и крвопилице, 1499    И остала од Будима војска. 1500    Туј се велик џењак оградио, 1501    Док уз гору побјегли солдати, 1502    А за њима нападнули Турци, 1503    Повратили потјер на Вишњицу, 1504    Са Вишњице низ Дреновце кланце, 1505    Па их даље ни гонити не ће. 1506    Док су њихке стрмо присилили, 1507    Хиљаду им глава укинули, 1508    Пет стотина живих ухватили. 1509    Вратише се Турци на Даниште, 1510    На Даниште, те се искупише 1511    И шехите своје покопаше. 1512    Од Турака мало погинуло: 1513    Седам ага, осам бајрактара, 1514    И пет стотин’ младијех нефера, 1515    Међу њима стари Кумалићу. 1516    Нека гину, алах рахметиле; 1517    Благо оном сваком Муслиману, 1518    Ко погине на дугу мејдану; 1519    Он ће лако пред Бога изићи, 1520    Бог ће њему гр’јехе опростити. — 1521    Тако куран турски ћитаб каже, 1522    С тога Турци од кавге не бјеже. 1523    Вратише се са Даништа Турци, 1524    Однесоше своје рањенике 1525    До Будима града бијелога. 1526    Кад је Орлан дошо својој кули, 1527    Н’јесу прошла ни два б’јела дана, 1528    А стиже му књига шаровита, 1529    Књига била у црвеној свили — 1530    Од банице и Аршана града, 1531    Овако му писала баница: 1532    „О мој зете Орлановић Мујо, 1533    Ако си ми погубио бана, 1534    Луд је био, па и погинуо, 1535    Ако л’ си ми одвео Аницу, 1536    Барем ми је допала јунака, 1537    Не’ се од ње соколови легу. 1538    Него Мујо, обадва ти св’јета! 1539    Немој продат пашалијам’ Ану 1540    Нит’ је дати другом Крајишнику, 1541    Нег’ је узми за вијерну љубу, 1542    Добар ти је хизмет учинила, 1543    Николу ти мога издавала, 1544    Мога бана с главом раставила, 1545    Мога бана, а својега баба! 1546    Јоште Мујо, очињег ти вида, 1547    Немој мога намучити сина, 1548    Сина мога малог Николицу ; 1549    Ишћи блага, колико ти драго, 1550    А врати ми до Аршана сина!” 1551    Мујо другу књигу начинио, 1552    Па спремио баници пуници, 1553    У књизи јој ’вако бесједио: 1554    „О пунице аршанска банице, 1555    Н’јесам твоју одводио Ану, 1556    Да је царским продам пашалијам’, 1557    Ни да другом Крајишнику дадем; 1558    Нег’ сам твоју Ану одводио, 1559    Да је узмем за вијерну љубу. 1560    Н’јесам твога ја однио сина, 1561    Да га мучим на нашој Крајини. 1562    Нег’ за њега да избавим бега, 1563    Мустај бега из зиндана твога. 1564    Ето бега тамо у зиндану, 1565    Како год се ти намјестиш с њиме, 1566    Ја Бога ми препорећи не ћу.” 1567    Кад баници књига долазила, 1568    И видјела шта јој Мујо пише, 1569    Из зиндана бега изводила, 1570    Све му што је и како је каза, 1571    Па му каже: „Да се погодимо, 1572    Ишћи блага колико ти драго, 1573    За Николу мог нејака сина, 1574    На њему је банство остануло.” 1575    Њојзи вели лички Мустај беже: 1576    „Госпо мила аршанска банице. 1577    Лако ћеш се с бегом погодити, 1578    Јер је мени зиндан додијао, 1579    Више бели тавноват не могу 1580    Пуштаћеш ме на Крајину равну, 1581    Још ми дати три товара блага, 1582    Три товара жутијех дуката, 1583    Један мени а два зету твоме, 1584    Јер сам давно кулу оставио, 1585    Сад је моја опаднула кула, 1586    Ваља м’ кулу тамир учинити, 1587    Бајрактарим’ ајлуке платити. 1588    Твој се Орлан јако оженио 1589    Твојом Аном и лијепом Бегом, 1590    Милом секом Копчић Ахмед бега 1591    Баш од Дувна града бијелога. 1592    Два му зла се у кули састала, 1593    Трнути их ваља дукатима.” 1594    На то му се насмија баница: 1595    „Даћу богме лички Мустај беже, 1596    Три товара жутијех дуката, 1597    А и тебе пустит на Крајину. 1598    Дост’ сам пута ја зборила бану, 1599    Да он тебе пушта из зиндана 1600    Баш без паре и једног динара, 1601    Бан ме није хтио послушати, 1602    С тог је своју изгубио главу.” 1603    Одмах викну аршанска баница, 1604    Доведоше два бербера млада, 1605    Личком бегу косу обријаше, 1606    И дугачке нокте одрезаше, 1607    Баница му среза ђејисију 1608    Сву од срме и од суха злата, 1609    Још му даде претила алата, 1610    Коња добра од Аршана бана, 1611    И даде му три товара блага, 1612    Три товара све дуката жута. 1613    Још му тридес’т даде пратиоца, 1614    Да га прате на турску Крајину; 1615    Оде Лика, отјера дукате. 1616    Кад је дошо Ђули валовитој, 1617    Он је нашо тридес’т пратиоца, 1618    И дадинку Латинку дјевојку, 1619    По њим’ спреми банова Николу, 1620    Однесли га до Аршана града. 1621    Баница га једва дочекала, 1622    Пратиоце добро даривала: 1623    Сваком дала по стотину рушпа, 1624    А дадији Латинци дјевојци 1625    Пет стотина жутих маџарија, 1626    Нек’ се има с’ чиме удавати. 1627    Кад је тако учињено било, 1628    Ондар Орлан скупио сватове, 1629    Спремио их Дувну бијеломе 1630    Довели му Копчића Бегију. 1631    Саставио цуре обадвије, 1632    Па довео хоџу и кадију, 1633    Потурчио банову Аницу, 1634    Потурчи је по божијем путу, 1635    Па је вјенча по кадину суду. 1636    Ана била, па се потурчила, 1637    Надјели јој име Мелећ-хана. 1638    И још вјенча Бегију дјевојку, 1639    За тим Орлан свадбу начинио 1640    У Орлана добра срећа била, 1641    Добро му се љубе миловале, 1642    И често се јесу састајале, 1643    По два пута у години дана, 1644    О Ђурђеву и Митрову дану, 1645    С њима Мујо пород изродио, 1646    Двије цуре и четири сина. — 1647    Овака је крвава Крајина: 1648    С крви ручак, а с крви вечера, 1649    Свак крваве жваће залогаје, 1650    Нигда б’јела данка за одморка.