Ратовање измеду Турске и Русије (Фоча) 0001    Или грми, ил’ се земља тресе? 0002    Ил’ је морем далга заљуљала? 0003    Нити грми, нит’ се земља тресе, 0004    Нит’ је морем далга заљуљала, 0005    Веће руски пуцају топови. 0006    Велику је покупио војску, 0007    Па је краље шенлук учинио, 0008    Свео војску на поље Турево; 0009    Покрај Пруте, покрај воде хладне, 0010    Разапео бијеле чадоре, 0011    А исплео велике кошеве, 0012    Навалио стотину топова, 0013    Окрен’о их тахту и Стамболу. 0014    Онда сједе под чадором краље, 0015    Под чадором ситну књигу пише, 0016    Па је шаље султан Сулејману: 0017    „Ето књига царе од Стамбола, 0018    Празни мени тахта у Стамболу, 0019    А ти хајде Ћаби и Медини, 0020    Јер је Стамбол моја дједовина, 0021    А Ћаба је твоја дједовина. 0022    Или царе испразнити не ћеш, 0023    А ти своју дижи царевину, 0024    Па је спремај на Турево равно, 0025    Да на сабљу Стамбол дијелимо!” 0026    А кад цару руска књига дође, 0027    Онда царе диван учинио, 0028    На дивану четр’ест везира, 0029    Па им руску књигу дохватио 0030    И њима је ријеч бесједио: 0031    „Сад што ћемо лале моје драге? 0032    Или ћемо Стамбол испразнити? 0033    Или ћемо купит царевину?” 0034    Све му шути четр’ест везира, 0035    Мехмед паша ријеч бесједио: 0036    „Султан царе свечево кољено! 0037    Није вр’јеме ни гледати у те, 0038    А камо ли с тобом бесједити. 0039    Је ли изун, да сви бесједимо?” — 0040    „Изун вам је лале и везири, 0041    Бесједите, што год који знате!” 0042    „И јест ћаба наша дједовина, 0043    А Стамбол је руска дједовина, 0044    Да празнимо тахта од Стамбола, 0045    Ту је помоћ од све седам краља, 0046    Ко ће стати прама седам краља?” 0047    А цар проли сузе од очију, 0048    Од очију низ бијелу браду. 0049    Ту се бјеше Турчин догодио, 0050    Догодио Ћуприлић везире, 0051    Штоно цару сједи уз кољено, 0052    Па је онда ријеч бесједио; 0053    „Јере тако царев муртатине? 0054    Што издајеш тахта у Стамболу? 0055    И издајеш цареве градове?” 0056    Па Ћуприлић цару говорио: 0057    „Дај ми изун и фермана твога, 0058    Да ја твоју купим царевину, 0059    И дај мени стотину топова, 0060    Дај ми војсци храну и џебхану, 0061    Ја ћу твоју прихватити војску, 0062    Извести је на поље Турево!” 0063    Онда царе њему проговара: 0064    „Хај аферим гази Ћуприлија! 0065    Ево теби изун и фермана, 0066    И ево ти од злата мухура, 0067    Те ми буди мухур-сахибија, 0068    Суђа моја, а управа твоја; 0069    Ни за што те пометати не ћу!” 0070    Онда рече везир Ћуприлија: 0071    „Хвала теби царе на ферману, 0072    А не хвала на мухуру златну, 0073    Јер код тебе имаде муртата, 0074    Хоће мене — теби опањкати, 0075    Па ћеш мене с главом раставити.” — 0076    „Не ћу богме, моја лало права!” 0077    Па цар скочи ко да не сједаше, 0078    Дохвати му од злата мухура, 0079    Својијем га ћурком пригрнуо, 0080    И своју му сабљу припасао; 0081    Оџаклије дову учинише. 0082    А кад видје Ћуприлић везире, 0083    И он скочи ко да не сјеђаше, 0084    Испод ћурка сабљу извадио 0085    Мехмед пашу посијече туде, 0086    У ћурка му јаку распорио, 0087    Истресе му од злата крстове: 0088    „Ето царе муртатина твога!” 0089    А кад видје султан Сулејмане, 0090    Одмах ситан ферман начинише, 0091    Из фермана ситне бујрунтије, 0092    Бујрунтијам’ нашли татарине; 0093    По пространој земљи царевини 0094    Разнесоше ситне бујрунтије, 0095    Па стадоше дизат царевину. 0096    Сву бугарску земљу подигоше, 0097    Талијанска помоћ учинила, 0098    Сву Софију до бијела Шама 0099    И од Шама пашу Шехислама 0100    За њим војске до шесет хиљада, 0101    Све делије од Анадолије, 0102    А спахије од Уруменлије, 0103    А од мора диже Крџалије, 0104    Каплан пашу од Арабистана, 0105    И с њим војске стотину хиљада, 0106    Сто хиљада црна Арапина; 0107    Од Багдата багдатског везира, 0108    И с њим војске стотину хиљада, 0109    А из орте хасе јењичаре, 0110    И ордагу и Крлин кулагу, 0111    Што’но носе свечева барјака. 0112    Цар му даде стотину топова, 0113    На топове тајин и џебану, 0114    Па бесједи Ћуприлић везиру: 0115    „Ћуприлићу, мухур-сахибијо! 0116    Ево теби једна кула блага, 0117    Харчи благо, чувај царевину! 0118    Чувај моју на Туреву војску, 0119    Немој моје изгубити војске!” 0120    Па отале окренуше војску, 0121    Путоваше читав мјесец дана, 0122    А док сиђе на Турево војска, 0123    Разапеше цареве чадоре. 0124    На спахије срклет учинише, 0125    Прекопаше пољем метеризе, 0126    На Арапе срклет учинише, 0127    Те Арапи коше исплетоше, 0128    Насуше их кумом и каменом, 0129    Навалише цареве топове, 0130    Окренуше у ордију краљску. 0131    Лежа војска тако петн’ест дана, 0132    Онда диван Ћаприлић учини, 0133    Саставио четр’ест везира: 0134    „Сад што ћемо моје лале драге? 0135    Какав ћемо тертиб учинити? 0136    С које ћемо стране ударити?” 0137    Паметан се везир догодио 0138    Од Багдата багдатски везире: 0139    „Послушај ме Ћуприлић везире! 0140    Да пишемо младе далкрличе, 0141    Који оно не жале умр’јети, 0142    Далкрлича дванаест буљука, 0143    У свакоме по дван’ест хиљада, 0144    Нек ударе на топове краљу! 0145    Анадолце у поље зелено, 0146    На атима и под мизрацима, 0147    Каплан пашу, на чадоре краљске, 0148    А остале паше наоколо, 0149    Ударит’ му са четири стране!” 0150    Кад Ћуприлић њега саслушао, 0151    Све је тако л’јепо учинио, 0152    Па хоџама онда бесједио. 0153    „Чујете ли хоџе и хаџије? 0154    Од вас данас боја не гледамо, 0155    Царској војсци дову учините!” 0156    Кад је таки тертиб учинио, 0157    Онда скочи мухур-сахибија, 0158    Па дохвати перо и хартије, 0159    Под чадором ситну књигу пише, 0160    Па је шаље од Русије краљу: 0161    „Ето књига од Русије краљу! 0162    Хазур буди, да се ударимо! 0163    Немој рећи, да сам преварио!” 0164    А кад књига руском краљу дође, 0165    Прегледа је од Русије краље, 0166    Покрај њега краљица сједаше 0167    П’ онда краљу, ријеч бесјеђаше: 0168    „А мој краљу, моја круно златна, 0169    Каков сам ја ноћас сан уснила! 0170    У причу си покупио војску, 0171    А у горе Стамбол поискао!” 0172    Па му сједе санак казивати: 0173    „Ведро бјеше, па се наоблачи, 0174    Док загрмље од Стамбола града, 0175    Сину муња с’ Велебит планине, 0176    А гром пуче, згоди на Турево, 0177    Посред твога свилена чадора, 0178    По чадора ватром изгорјело, 0179    Дође Прута мутна и крвава, 0180    По чадора вода прихватила!” 0181    Тешко, мрско од Русије краљу, 0182    Па краљици ријеч бесједио: 0183    „Ти си санак над Турцим’ крилио, 0184    На царскијех четр’ест везира! ” 0185    Па полетје краљу на топове, 0186    И намјести стотину топова. 0187    А на њихе хиљаду топчија, 0188    Све катане у поље зелено, 0189    На атима и под мизрацима, 0190    А свог зета Шремета бана, 0191    На Ердеље спреми пред Бошњака. 0192    Кад је своју војску намјестио, 0193    А скочише хоџе и хаџије 0194    Царској војсци дову учинише, 0195    Отискоше младе далкрличе, 0196    Први буљук дванаест хиљада, 0197    Ударише на топове краљу. 0198    Дочека их из топова краље, 0199    Би ти реко, па би се заклео, 0200    Да у море пропадоше сиње. 0201    Опет други буљук ударио, 0202    Други буљук, дванаест хиљада, 0203    Ко да и ти у море пропаде. 0204    Кад је трећи буљук ударио, 0205    Прихватише краљеве топове, 0206    Исјекоше хиљаду топчија. 0207    А кад видје од Русије краљу, 0208    На Пруту је тумбас натурио, 0209    Сједе бјежат у земљу Русију, 0210    На тамбасу претурати војску. 0211    Каплан паша онда ударио, 0212    На Пруту му тумбас пресијече, 0213    На Пруту их вода натјераше 0214    Који јунак слободан бијаше, 0215    Тај по суху пријећи могаше. 0216    Каплан паша ухватио краља, 0217    Одведе га мухур-сахибији. 0218    За њим иде краљева краљица, 0219    Па се моли Ћуприлић везиру: 0220    „Ћуприлићу, мухур-сахибијо! 0221    Поклони ми живот краља мога! 0222    Ишти блага, колико ти драго!” 0223    А вели јој Ћуприлић везире: 0224    „Хоћу богме краљева краљице, 0225    Ја ћу теби краља поклонити, 0226    Дај ми кључе од седам градова, 0227    Дај ми харач од седам година, 0228    Царску х зну, тећмил ми учини, 0229    Штоно сам је ратећ потрошио. 0230    Ратујући са твојијем краљем.” 0231    Све му даде краљева краљица, 0232    Што заиска мухур-сахибија 0233    Опет му се замоли краљица: 0234    „Ћуприлићу, мухур-сахибијо! 0235    Дај ти мени начини фермана, 0236    И притисни царева мухура, 0237    Како си се са мном нагодио. 0238    Већ си мени омањио војске, 0239    Да с’ ферманом у Русију сиђем, 0240    Кад ти знадеш шаха татарскога, 0241    Не да мени с миром у Русију, 0242    Кад нејмадем од тебе фермана.” 0243    А вели јој Ћуприлић везире: 0244    „Хоћу богме краљева краљице! 0245    Таки ћу ти ферман начинити.” 0246    Па прихвати перо и хартију, 0247    Па јој ферман ситан начинио: 0248    „Чујеш ли ме шаху татархански? 0249    Немој сметат’ краљу ни краљици, 0250    Нека иду у земљу Русију, 0251    Ја сам с’ амо с њима намирио.” 0252    Па јој даде сићахна фермана. 0253    Отле оде краљу и краљица, 0254    Одведоше са Турева војску. 0255    Ну код цара још има муртата, 0256    Опањкаше Ћуприлић везира, 0257    Говорећи овако султану: 0258    „Аман царе свечево кољено! 0259    Бијахмо ти ухватили краља, 0260    Што ти шћаше Стамбол прихватити, 0261    Па га пушћа мухур-сахибија, 0262    И здрава га у Русију спреми!” 0263    А кад чуо султан Сулејмане 0264    Он начини катули фермана, 0265    Па он дозва капиџију свога: 0266    „Да си брже на поље Турево, 0267    Те застави мухур-сахибију; 0268    Ту га смакни, а не дај му амо.” 0269    Мензилске му коње потурише, 0270    А у руке татарске канџије. 0271    Отал’ оде царев капиџија, 0272    Па трећи дан на Турево сиђе, 0273    На Турево мухур-сахибији, 0274    И код њега царевој ордији. 0275    А кад дође царев капиџија, 0276    И даде му катули фермана, 0277    Ћуприлији сузе ударише: 0278    „Ја вај мени од сад до вијека! 0279    Кад се не зна за моје јунаштво, 0280    Ни за чије већ се знати не ће! 0281    Стани мало царев капиџија, 0282    Док ја клањам турскога намаза.” 0283    Па он узе турски абдест на се, 0284    И он клања турскога намаза, 0285    Па се туд’јер гајиб учинио. 0286    Отле се је војска растурила, 0287    Сваки оде завичају своме.