Женидба аге Хасан аге (Грачаница) 0001    Вино пије ђуски капетане 0002    И с њим побро ага Хасан ага, 0003    А пред Ђусом на росној ливади. 0004    Кад се побре винца понапиле, 0005    Па им винце удрило у лице, 0006    А ракија еглен отворила, 0007    Онда поче ђуски капетане: 0008    „О мој побро, ага Хасан ага, 0009    Да се н’јеси јунак оженио, 0010    Ја бих теби сестру поклонио, 0011    Л’јепу секу, младу Анђелију. 0012    И ако си, ага Хасан ага, 0013    Опет ћу ти сестру поклонити, 0014    Јере Турци по три жене држе; 0015    Теби закон то поднијет’ може.” 0016    Кад то чуо ага Хасан ага, 0017    Прстен даје, свадбу уговара 0018    И та свадба до петнаест дана. 0019    Још му вели ђуски капетане: 0020    „О Бога ти, ага Хасан ага, 0021    Купи свата, колико ти драго, 0022    Ал не води два сестрића млада, 0023    На пиву су чудне испинџије, 0024    А на кавги чудне кавгаџије, 0025    Напиће се, заметнуће кавгу, 0026    Па сватовим’ тад ваљати не ће.” 0027    Оде ага свом бијелом двору, 0028    Па он купи киту и сватове, 0029    Ал не зове два сестрића млада. 0030    Скупио је хиљаду сватова, 0031    Па подиже киту и сватове, 0032    Све кријући од својих сестрића 0033    Уз ливаду миле сестре своје. 0034    Гледала их сестра са пенџера, 0035    Уз кољена два нејака сина: 0036    Млад Али бег од петн’ест година 0037    И Ахмед бег од девет година. 0038    Па питају своју милу мајку: 0039    „Мила мајко Омер-беговице, 0040    Чији свати, отклен је дјевојка?” 0041    Њима мајка на то одговара: 0042    „Сватови су даје, Хасан аге, 0043    А цура је ђуског капетана.” 0044    Веле њојзи два нејака сина: 0045    „Што нас дајо у свате не зовну?” — 0046    „А Бога ми, два нејака сина, 0047    Тако га је шура напутио, 0048    Хоће дајо изгубити главу. 0049    Већ скочите на ноге лагане, 0050    Обуците бугарско од’јело, 0051    Огрните бугар кабанице, 0052    Добре коње тебдил учините, 0053    Па хајдете за њим у сватове, 0054    Морете му ваљат у невољи.” 0055    Кад то дјеца чула, разумјела, 0056    Онда дјеца на ноге скочила, 0057    Обукоше бугар одијело, 0058    Припасаше силах и оружје, 0059    Огрнуше бугар кабанице, 0060    Добре коње тебдил учинише, 0061    На авлији коње појахаше, 0062    Сагеше се, мајку пољубише: 0063    „Халали нам, наша мила мајко, 0064    Јер одосмо у душманске руке.” 0065    Мила мајка њима халалила. 0066    Тад одоше пољем странпутице, 0067    Те стигоше свате под планином. 0068    Кад опази ага Хасан ага, 0069    Кад опази двоје Бугарчади, 0070    Тад је см’јешно друштву говорио: 0071    „Мили Боже, чуда големога, 0072    Куд је пошло двоје Бугарчади, 0073    За корицу хљеба бијелога 0074    И чашицу вина црвенога!” 0075    Шћадијаше дјецу повратити, 0076    Док завика сватски старјешина: 0077    „Сједи ага, не сјело ти месо, 0078    Нека свашта у сватовим’ има.” 0079    Кад су дошли кићени сватови 0080    Кад су дошли пред Ђус на капију, 0081    Ал од града затворена врата. 0082    Подвикује ага Хасан ага: 0083    „Отвор’ врата, ђуски капетане, 0084    Да уведем киту и сватове.” 0085    Одвикује ђуски капетане 0086    Са бедена од бијела града: 0087    Стани, стани, ага Хасан ага, 0088    Туде ћеш ти ноћцу преноћити, 0089    Сјутра ће ти јутро осванути, 0090    Спремићу ти лагана солдата, 0091    С њиме ћеш се игре поиграти. 0092    Ако њега игре не надиграш, 0093    Нит’ ћеш отић’, ни одвест дјевојку.” 0094    Туд су свати ноћцу преноћили, 0095    Кад у јутру јутро освануло, 0096    Освануло и сунце грануло, 0097    Тад се Ђусу отворише врата, 0098    А пред врата танано солдаче. 0099    Близу дође кити и сватов’ма, 0100    Заби копље у зелену траву, 0101    А на копље од злата јабуку, 0102    На јабуку чашу од филдиша, 0103    Она пуна вина црвенога. 0104    Па он викну агу Хасан агу: 0105    „Хајд’ овамо ага Хасан ага, 0106    Па прескочи копље од мејдана 0107    И ухвати чашу на јабуци. 0108    Ако тога учинит не можеш, 0109    Не ћеш отић’, ни одвест дјевојку, 0110    Нит’ извести ни једнога друга.” 0111    Кад то чуо ага Хасан ага, 0112    Он завика: „До Бога милога! 0113    Да су мени два сестрића млада, 0114    Сад би они копље прескочили 0115    И даји би главу учували.” 0116    Ал се њему ино не могаше, 0117    Веће пушћа по друштву телала, 0118    Да он зове у киту сватове, 0119    Не би ли се који јунак нашо, 0120    Да прескочи копље убојито, 0121    Стећ’ ће бакшиш од стотин’ дуката. 0122    Телал виче, ал фајде нејмаде, 0123    Нико му се наћи не могаше. 0124    Док завика млађахно Бугарче: 0125    „Те ли изун, ага Хасан ага, 0126    Да прескочим копље од мејдана ?” 0127    „Изун теби, сине Бугарине.” 0128    Тад заскака мрки Бугарине, 0129    Те прескочи копље од мејдана 0130    И ујагми чашу на јабуци. 0131    Њу испио, на земљу паднуо, 0132    Са земље је на ноге скочио 0133    И солдата млада погубио. 0134    Док се Ђусу затворише врата, 0135    А повика ђуски капетане: 0136    „Још ћеш, ага, ноћцу преноћити 0137    И сутра ћеш нову игру играт.” 0138    И ту ноћцу свати преноћише, 0139    Кад у јутро јутро освануло, 0140    Тад се Ђусу отворише врата, 0141    А на врата сеиз излазио 0142    И четири коња доводио, 0143    На четвртом седло од јунака. 0144    Па он виче агу Хасан агу : 0145    „Хајд’ овамо, ага Хасан ага, 0146    Прескочи ми до три добра коња 0147    И четвртом на седлу остани. 0148    Ако тога учинит не могнеш, 0149    Нит’ с’ утеко, ни главе однио, 0150    Нит’ с’ извео друга ни једнога.” 0151    Опет ага у сватовим’ пита, 0152    Ко ће њему коње прескочити, 0153    Д ће њему сто жутих дуката. 0154    Нико му се наћи не могаше. 0155    Док завика мрки Бугарине: 0156    „Је ли изун, ага Хасан ага? 0157    Ја ћу добре коње прескочити.” 0158    Одговара ага Хасан ага: 0159    „Изун ти је сине Бугарине.” 0160    Тад заскака мрки Бугарине, 0161    Те прескочи до три коња добра 0162    И четвртом на седло ускочи. 0163    У том скочи на ноге јуначке 0164    И погуби сеиз момче младо. 0165    Док завика ђуски капетане: 0166    „Чу ли мене, ага Хасан ага, 0167    И опет ћеш ноћцу преноћити, 0168    И трећу ћеш игру огледати. 0169    Ак’ надиграш, твоја је дјевојка.” 0170    Опет ага ноћцу преноћио. 0171    Кад му сјутра б’јели дан освану, 0172    Тад се Ђусу отворише врата, 0173    А на врата танахно солдаче, 0174    Оно води девет дјевојака 0175    И десету Ијепу Анђелију. 0176    Ја какве су, весела им мајка, 0177    Би рекао и би се заклео, 0178    Да их једна мајка изродила. 0179    Једнако је у свих одијело, 0180    Ни миле их не б’ познале мајке, 0181    Ја камо ли момак јабанџија. 0182    Па завика танахно солдаче: 0183    „Хајд’ овамо, ага Хасан ага, 0184    Изибирај своју Анђелију, 0185    Ако ли се ти друге дотакнеш, 0186    Русу ћу ти одрубити главу 0187    И сви ће ти свати изгинути.” 0188    Кад то чуо ага Хасан ага, 0189    Он подвикну у киту сватове: 0190    „Не би ли се који јунак нашо, 0191    Да познаде л’јепу Анђелију, 0192    Пола би му добра поклонио.” 0193    Ал се нико наћи не могаше. 0194    Док завика мрки Бугарине: 0195    „Је ли изун, ага Хасан ага, 0196    Да ти главом доведем дјевојку? 0197    Добру цуру ја у главу знадем.” 0198    Вели њему ага Хасан ага: 0199    „Изун ти је, сине Бугарине.” 0200    Тад Бугарин на ноге скочио, 0201    Златан прстен у руци носио, 0202    А у другу сабљу извађену, 0203    Па подвикну грлом гласовитим: 0204    „Кује, кучке, девет дјевојака, 0205    Куд сте пошле с мојом дајиницом? 0206    Није ово мрки Бугарине, 0207    Него сестрић аге Хасан аге 0208    По имену беже Али беже!” 0209    Кад то чуло девет дјевојака, 0210    Побјегоше граду на капију 0211    И пред њима вођа им солдате, 0212    Сама оста л’јепа Анђелија 0213    Тад је узе беже Али беже, 0214    Тад је узе за бијелу руку, 0215    Одведе је даји под чадоре. 0216    Онда викну ђуски капетане; 0217    „Хајд’ овамо, зете Хасан ага, 0218    У мом граду ноћцу преноћити, 0219    Сјутра хоћеш двору полазити.” 0220    Отле свати граду кроз капију, 0221    Па у башчу ђуског капетана. 0222    У башчи су попети чадори, 0223    Један чадор од свиле црвене, 0224    У њег сједе ага Хасан ага, 0225    С десну њега ђуски капетане, 0226    А с лијеву сестрић Али беже, 0227    А служи их млади Ахмед беже, 0228    Мио братац бега Али бега. 0229    Док ето ти капетановице, 0230    Вјерне љубе ђуског капетана, 0231    Замоли се аги Хасан аги, 0232    Да јој даде младога сестрића, 0233    Лудо д’јете бега Ахмед бега, 0234    Да с дјевојком ноћи у одаји. 0235    На то ага с вољом приволио. 0236    Пише пиво у зеленој башчи; 0237    Док је ноћи два сахата било, 0238    Док ето ти господске вечере 0239    И најпосл’је јање на тевсији. 0240    Њега носи капетановица, 0241    Метну њега софри на трпезу, 0242    Па говори аги Хасан аги: 0243    „Бујур зете, ага Хасан ага, 0244    У вашој се земљи одгојило.” 0245    Кад то видје беже Али беже, 0246    Он ти цикну као љута гуја: 0247    „Није јање, нег’ брате Ахмеде!” 0248    Опет викну, па на ноге скочи, 0249    Па подвикну грлом бијелијем: 0250    „Бјеж’те свати, граду на капију, 0251    Дајо нам је хилу учинио!” 0252    То изрече, те сабљу извуче 0253    И посјече ђуског капетана, 0254    Па одлетје на бијелу кулу. 0255    Од одаје врата је обио: 0256    Гдје је нашо л’јепу Анђелију, 0257    Па је њојзи тихо говорио: 0258    „Анђелијо, шинула те гуја, 0259    Јер испече мог јединог брата!” — 0260    „Н’јесам, беже, очињег ми вида, 0261    Него мајка да од Бога нађе; 0262    Згорјеше ми скути и рукави, 0263    Све бранећи твог брата Ахмеда, 0264    Ал не могох обранити млада.” 0265    Кад то чуо беже Али беже, 0266    Зграби цуру за бијелу руку. 0267    До свог коња Анђу доводио, 0268    На коња се с њоме узбацио, 0269    Па удари низ варош чаршију. 0270    Дочекњу по Ђусу солдати, 0271    Дочекују, фајде не имаде. 0272    Куд нагони себе и дората, 0273    Сокак чини и себи и њему 0274    И крвави трагови остају. 0275    Докле допре граду на капију, 0276    На капији застали сватови, 0277    Јер не даду напријед солдати. 0278    Кад то видје беже Али беже, 0279    Он натјера дору од мејдана, 0280    Пут направи себи и сватовим’. 0281    Док с’ хватише поља широкога, 0282    Онда свате преда се пустио, 0283    Он остаде задњи на дорату, 0284    Па узвраћа силу и солдате. 0285    Док су тако пољем одмашили, 0286    Дости квара у сватовим’ било, 0287    Јер је и њих пет стотина пало. 0288    Хасан ага рана допаднуо, 0289    Бог ће дати, да ће пребољети. —