Петар ђенерал осваја Зворник (Гацко) 0001    Вино пила до два господина, 0002    Једно ти је Текелија бане, 0003    Друго ти је Петар ђенерале 0004    У Јаноку ћесаровом граду. 0005    Проговара Петар ђенерале; 0006    „Молим ти се Текелија бане, 0007    Дај нам ишти изун од ћесара, 0008    Да нам даде силовиту војску: 0009    Сто и дваест и седам хиљада 0010    Тријест хиљад’ краљеве катане, 0011    И од боја аркали топове: 0012    Дели Мусу и кара Маргету, 0013    И Зеленка топа великога; 0014    И гранаша са градскијех врата, 0015    Таког топа нема у ћесара, — 0016    Да идемо земљом ћесаревом, 0017    Да примамо земљу од Султана. 0018    Најпрво ћу Нишу ударити 0019    И у Нишу посјећи везира, 0020    Главу Бечу спремит и ћесару; 0021    Па ондален подигнути војску, 0022    До Видина турског ударити, 0023    У Видину посјећи кадију, 0024    Што и цару у девлету суди. 0025    Па ондален кренут моју војску, 0026    Каравлашком и Карабогданском, 0027    Уз Дунаво до Земуна доћи, 0028    На Биоград ударит’ везиру. 0029    Туј ћу посјећ’ Хасан пашу гази, 0030    Главу Бечу спремит и ћесару. 0031    Па ондален до Градачца сићи, 0032    У Градачцу посјећи везира, 0033    По имену Осман пашу Ћоса, 0034    Главу послат Бечу и ћесару; 0035    Па ондален преко воде Дрине, 0036    До Зворника ударит Турцима — 0037    Примит Јању и доњу и горњу. 0038    У Зворнику до два бега кажу. 0039    Једно ти је беже Дервиш беже, 0040    А на име азгин Фидајићу, 0041    А други је Атић Мехмед ага; — 0042    Оба бега ухватити жива, 0043    Свезат руке, па спремит ћесару. 0044    Зворник ћу им сломит’ из топова, 0045    Па ћу кренут’ Босни земљи равној, 0046    Па ћу шехер Сарајеву сићи, 0047    Ту је доста чохе венедичке, 0048    У магазам’ жутијех дуката. 0049    Ту ће ми се преодјети војска. 0050    Па ћу сићи питому Травнику, 0051    У Травнику посјећи везира, 0052    Оног старог хоџу Ћуприлића, 0053    Ту ћу двије отворити џаде: 0054    Ић’ ми вино из шехер Мостара, 0055    А пшеница од Новог пазара. 0056    А кад љето о Митрову дође, 0057    У Мостар ћу изјавити војску, 0058    Ту ће моја божићоват војска. 0059    Када љето у прољећу дође, 0060    На Гацко ћу изјавити војску, 0061    Ту је хава добра за војака, 0062    А одвише поље сјеновито. 0063    А Гачани хранитељи стари, 0064    Починуће коњи и војаци.” 0065    Ал му вели Текелија бане: 0066    „Сједи Петре, силан ђенерале, 0067    Осужњићеш ћесарске топове, 0068    Ја војака не бих ни жалио, 0069    Већ топови остат’ у Турака.” 0070    Говорио Петре ђенерале: 0071    „Веће бане, да од Бога нађеш, 0072    Јеси л’ чуо што у Турак’ било: 0073    На Турћију помор ударио. 0074    У старога хоџе Ћуприлића, 0075    Гдје је било хиљаду каваза, 0076    Данас хоџа нејма ни једнога, 0077    Свих му их је куга поморила; 0078    Нигдје ништа у везира нема, 0079    До у тавли губава ђогина, 0080    И код њега двоје сејишчади, 0081    И то му је двоје циганчади.” 0082    Тадај му је бане вјеровао, 0083    Па се вјерној круни замолио, 0084    Б’јелом Бечу и бечком ћесару; 0085    Даде њему сто хиљада војске, 0086    Тријест и шест аркали топова, 0087    Тријест хиљад’ краљеве катане, 0088    А уза њих кувет и идару. 0089    Види Петра, мрка ђенерала: 0090    Кад до турског Ниша долазио, 0091    А навуче од боја топове, 0092    А напушта краљеву катану: 0093    Бирдем Ниша прими у Турака. 0094    Он у Нишу посјече везира, 0095    Оног старог пашу Сеидију, 0096    Главу Бечу спреми и ћесару, 0097    Захвала му дође од ћесара. 0098    Види Петра, удари Видину: 0099    Бирдем Видин прими од Турака, 0100    У Видину посјече кадију, 0101    Што султану у девлету суди, 0102    Главу спреми Бечу и ћесару, 0103    Захвалу му учинио тешку. 0104    Види Петра, гдје крену војаке 0105    Каравлашком и Карабогданском, 0106    Све Дунавом дође до Земуна, 0107    Па ондален на Биоград сађе, 0108    Града био ц’јелу хефту дана, 0109    Табије му сломи из топова, 0110    Из њега се предадоше Турци, 0111    У Биоград посјече везира, 0112    А на име Хасан пашу Тира. 0113    Па ето га до Градачца сиђе, 0114    Вас му беден сруши из топова, 0115    У Градачцу посјече везира, 0116    Обје главе спреми до ћесара, 0117    Захвалу му ћесар учинио. 0118    Војску земљом Посавином крену, 0119    Узе Јању и доњу и горњу, 0120    На Зворник је безим’ ударио, 0121    Ту се јадни затворили Турци, 0122    Посављаци пушкари војаци, 0123    С бедена се бију из пушака, 0124    Све се мрку ђенералу бране, 0125    По пољу му бију официре; 0126    Ал залуду, ћаре не имаде, 0127    Све се Петар ближе примицаше, 0128    А гранашу гиду удараше, 0129    Те им турски беден раздираше. 0130    Ту се моли факир и фукара, 0131    А на име гази Дервиш бегу: 0132    „Дај нам изун, да се отворамо, 0133    Да под сабљу Петру наљеземо, 0134    Па нек’ ради’ што је њему драго?” 0135    Бего Дервиш њиха разговара: 0136    „Не бојте се Петра ђенерала 0137    Моћ’ нам ништа учинити не ће, 0138    Већ купите дрвље и камење, 0139    Да крпимо беден на Зворнику, 0140    Да с’ бранимо црном ђенералу.” 0141    Бранише се двије хефте дана, 0142    Све се Петар ближе примицаше, 0143    А гранашу гиду удараше, 0144    Разваљује беден на Зворнику. 0145    Једно јутро беже уранио, 0146    Турски на се абдест ударио, 0147    А о грлу књиге објесио, 0148    Испео се на табију граду, 0149    Па он виче у ордију краљску: 0150    „Чујете л’ ме краљеви војаци, 0151    Кажите ми Петру ђенералу, 0152    Ако хоће да се окладимо, 0153    Ја у Зворник ил’ у мртву главу, 0154    Он у краљског топа великога. 0155    Три пут ћу му стати на бедену, 0156    Нек’ ме три пут из гренаша гађа. 0157    Ако мене обори са града, 0158    Џаба њему бијела Зворника, 0159    Ак’ останем на беден на граду, 0160    Нек’ одмакне војску од Зворника, 0161    Јере мени сибјан измахнит’о!” 0162    Таку вјеру тврдо ухватише. 0163    Три пут њему стаде пред гранаша. 0164    Тако бегу Бог поможе јаки, 0165    Нити паде, нити се препаде; 0166    Ал залуду, фајде не имаде, 0167    Преко вјере Петар удараше, 0168    Све топовим’ гиду примицаше, 0169    Готово му Зворник прихватити. 0170    Тад процвиље гази Дервиш беже: 0171    „Моји Турци, нема л’ когод овдје, 0172    Ко умије воду пливат Дрину, 0173    Да он скочи са бедена града, 0174    У студену на валове Дрину, 0175    Да пренесе махзар у перчину, 0176    Не ће ли нам утећи везиру, 0177    Не ће л’ везир војску покупити 0178    Од Травника бутун Босну листом, 0179    Море устат’ сто хиљад’ војака, 0180    Не ће ли нам Петру ударити.” 0181    Кад то чују Зворничани Турци, 0182    На то нико не окреће главе. 0183    Већ се једно момче придесило, 0184    У хизмету бега Дервиш бега, 0185    Асли момак од Херцеговине 0186    Из широка поља Невесиња, 0187    Из Братача села маленога, 0188    Мио синак Грбовића кнеза, 0189    Па се момак био потурчио, 0190    У хизмету бега Љубовића, 0191    И он свога бега оставио, 0192    Па је сишо питому Зворнику, 0193    Те овако бегу говораше: 0194    „Драги беже, дај ми махзар пиши, 0195    Ја ћу својом ризикати главом.” 0196    Бег му ситан махзар учинио. 0197    Кад погледа момка Херцеговца, 0198    Момак сузе грозне прољеваше. 0199    Овако му беже говораше: 0200    „Мој Хасане, моје д’јете драго, 0201    Али си се воде препануо, 0202    Ал’ од краљског Петра ђенерала?” 0203    Тадај њему момак говораше: 0204    „Драги беже, мио господару, 0205    Ја се ништа препануо н’јесам, 0206    Веће ми је мајка останула 0207    У широку пољу Невесињу, 0208    И сад ми је хришћан’ца мајка. 0209    Види беже, драги господаре, 0210    Што год стечем у хизмету твоме, 0211    Не ударам одијело на се, 0212    Ни купујем коња за јахања, 0213    Већ све спремам родитељу своме; 0214    Па ако ме суђен данак нађе, 0215    Ако би ме утопила Дрина, 0216    Ја краљеви ухватили људи, 0217    Мајка ће ми самријет од глади.” 0218    Куне му се беже Дервиш беже: 0219    „Мој Хасане, д’јете моје драго, 0220    Ак’ остане Зворник у Турака, 0221    Ја ћу твоју добавити мајку, 0222    Градићу јој славна манастира, 0223    У Папратњу, у дно Посавине, 0224    Зваће јој се задужбина црква, 0225    Мој Хасане, док је овог св’јета, 0226    Све ће тебе спомињати војска.” 0227    Онда момак махзар прихватио, 0228    Па ето га на бедем на града 0229    Кад на граду један циган хода, 0230    У рукам’ му токмакли шешана, 0231    Бије Петру пољем официре. 0232    Колико се Петар домислио, 0233    Све по води мреже ударио, 0234    Јер се Ијуто боји од пливача. 0235    Вид’ Хасана, види Херцеговца: 0236    Циганина низ беден турио, 0237    Онда циган у воду пануо, 0238    У мрежу га Петар покупио, 0239    Онда Хасан у воду скочио, 0240    Па не плије Дрини низ валове, 0241    Већ студеној води уз букове. 0242    Далеко је Дрину испливао, 0243    Чак далеко на Косијерово, 0244    Има више од пола сахата, 0245    Па побјеже у Босну везиру. 0246    Када кршли у Травнику дође, 0247    Ту не бјеше старог Ћуприлића, 0248    Већ отишо стојну Цариграду, 0249    Оставио два своја већила, 0250    Са Загорја Авди пашу Ћоса, 0251    С Невесиња бега Љубовића. 0252    Када момак махзар уносио, 0253    Онда му је беже говорио: 0254    „Тома, рајо, с Невесиња равна, 0255    У мене се јеси потурчио, 0256    Чувајући краве и теоце. 0257    Отклен ти је махзар запануо?” 0258    Онда му је момак говорио: 0259    „Шути беже, муртатине царски, 0260    Јеси л’ чуо шта ј’ у царству било? 0261    Удрио је Петре ђенерале, 0262    Седам, осам, примио градова, 0263    А толико посјеко везира, 0264    Ви сједите, а то не чујете: 0265    Ево има цијел мјесец дана, 0266    К’о је сишо Посавини стојној 0267    Биоград је узо у Турака, 0268    Посавину сву примио листом, 0269    Свео војску у поље зворничко, 0270    Разорио Зворник из топова, 0271    Ето вид’те што ви махзар пише.” 0272    Кад је беже махзар прихватио, 0273    Прегледао, Авди паши даје. 0274    Обојица сузе прољеваху, 0275    И овако беже говораше: 0276    „Драги паша, фајде плакат нема, 0277    Већ да нашу Босну покупимо, 0278    Да идемо да на њ’ ударимо, 0279    Не би ли нам Бог помого јаки, 0280    Да вратимо Петра ђенерала, 0281    Осужњимо краљеве топове.” 0282    Бирден скрлет бујрунтије пишу, 0283    Они дижу и старо и младо, 0284    А на војску у царске војнике 0285    Седамдесет и седам хиљада, 0286    И сарашћер Авди паша Ћосо, 0287    Според њега беже Љубовићу, 0288    Па ето их земљом Босном равном, 0289    Примише се на Гласинац стојан, 0290    Па отален питому Зворнику. 0291    Авди паша бегу говораше: 0292    „Како ћемо беже ударити ? 0293    Није шала, краљеви војаци, 0294    И краљева сила и катана, 0295    Све зворничко поље прекопато, 0296    У земљу се потрапила војска, 0297    Намјешћени краљеви топови, 0298    Изгинуће несретни Бошњаци.” 0299    Тадај њему беже говораше: 0300    „Аја паша, од тог фајде нема! 0301    Да на двоје раздвојимо војску, 0302    С двије стране Петру ударимо; 0303    Ја ћем’ и ти право на топове 0304    Ја топове сабљом узаптити, 0305    Ја на топу оба погинути: 0306    Ћаре нема, тако бити мора,” 0307    Како беже паши говораше, 0308    С двије стране Петру ударише, 0309    С двије стране по тријест хиљада, 0310    Из земље их ватра дочекала, 0311    С топракала краљеви топови. 0312    Три хиљаде дадоше шехита. 0313    Ту су Петра ухватили жива, 0314    Полу су му отели топова, 0315    И гранаша топа великога, 0316    Што су низ њег плетенице златне, 0317    Што је био Бечу више врата.