Смрт Луке од Приморја (Травник) 0001    Рано рани од Приморја Лука 0002    У Приморју на бијелој кули, 0003    А са својом бјелогрлом љубом; 0004    Па с’ умио и Богу молио. 0005    Сједе Лука за златну трпезу, 0006    Те он поче пити рујно вино. 0007    Кад се Лука бјеше понапио, 0008    И од вина ћејиф ухватио, 0009    Тад бесједи од Приморја Лука: 0010    „Дај погледај, моја вјерна љубо, 0011    Господара од Приморја Луку; 0012    Што је небо земље притиснуло, 0013    Земље, љубо, турске и каурске, 0014    Да не има бољега јунака, 0015    Од јунака, од Приморја Луке. 0016    Само јунак, чујем да имаде 0017    Там’ у турској земљи поноситој, 0018    Вјерна слуга цара Сулејмана 0019    И над Босном Ћуприлић везира, 0020    По имену Краљевићу Марко. 0021    Већ чујеш ме, вјерна моја љубо, 0022    Кунем ти се, па ти вјеру дајем, 0023    Хоћу турског цара преварити 0024    И његову лалу до кољена, 0025    И од Босне Ћуприлић везира, 0026    Хоћу много обећати благо, 0027    До три куле сребрних динара, 0028    Обећати цару Сулејману, 0029    Да ми пошље Краљевића главу, 0030    Уз њу шарца коња дебелога, 0031    И о шарцу Краљевића ћорду. 0032    А кад дође Краљевића глава, 0033    А о шарцу у торби зобници, 0034    С друге стране Краљевића ћорда, 0035    Хоћу силну сакупити војску, 0036    До Стамбола с војском продријети, 0037    Турског цара на мејдан позвати. 0038    Сулејмана кад погубим љубо, 0039    Присвојићу б’јела Цариграда, 0040    Ти ћеш имат роба и робиња 0041    И биће ти танехна робиња 0042    Султанија, сестра Сулејмана, 0043    А прати ће твоје ноге б’јеле 0044    Робињица, султанова љуба.” 0045    Све говори од Приморја Лука, 0046    Све говори, Бога не спомиње, 0047    Као што га ни помоћи не ће. 0048    Па се скаче на ноге лагане, 0049    Те се танка пера дохватио, 0050    И са рафа ћаге добавио, 0051    Пише ситну књигу на кољену 0052    На султана, цара Сулејмана, 0053    У књизи му ’вако говораше: 0054    „Султан царе, свечево кољено, 0055    Страхота је у те и гледати, 0056    А камо ли с тобом говорити, 0057    И б’јелу ти књигу опремити, 0058    Опрости ми свечево кољено, 0059    Потреба је мени опремити. 0060    Него гледај султан Сулејмане, 0061    Добро гледај шта ти књига каже: 0062    Шаљи мени Краљевића Марка, 0063    Душманина и мога и твога, 0064    Штоно двори Ћуприлић везира, — 0065    Или њега ил његову главу, 0066    И његова шарца дебелога; 0067    Пошаљи ми Краљевића ћорду. 0068    А чујеш ме султан Сулејмане, 0069    Кад ми пошљеш Краљевића главу, 0070    И његова шарца дебелога, 0071    И његову исписату ћорду. 0072    А ево ти тврду вјеру дајем, 0073    Да ћу тебе добро надарити. 0074    Даћу теби до три своја града 0075    Без ниједне паре ни динара, 0076    И даћу ти три бијеле куле, 0077    Све три пуне сребрена динара. 0078    И још чујеш, султан Сулејмане, 0079    Чуваћу ти међе од каура.” 0080    Па под књигу нађе књигоношу, 0081    Те је шаље столу и Стамболу. 0082    Још шта вели од Приморја Лука: 0083    „Књигоноша, драго д’јете моје, 0084    Прими књигу у златна процјепа, 0085    Путуј земљом турском и каурском, 0086    Док не стигнеш до Стамбола града, 0087    У Стамболску широку чаршију. 0088    Белким ће те дочекати Турци, 0089    Искаће ти листак књиге б’јеле; 0090    Не дај књиге ни у чије руке, 0091    До самога цара Сулејмана. 0092    Још ме слушај, лаки књигоноша: 0093    Иди мудро, не погини лудо; 0094    Код цара су на првој капији 0095    Нобечије младе капиџије, 0096    Туде има шездесет момака, 0097    У оклопу по избор јунака, 0098    Што чувају цареву капију, 0099    А кад будеш на другу капију. 0100    И ту има четр’ест момака 0101    У бијело рухо обучених 0102    Голе сабље држе у рукама: 0103    Ти чувају царске султаније. 0104    Туд не смије нико пролазити 0105    Без изуна паше и везира. 0106    А кад будеш на трећу капију 0107    До царскијех двора бијелијех, 0108    И ту има тридесет момака 0109    Нити знаду рода ни племена, 0110    Само баба цара Сулејмана, 0111    Који их је царе отхранио, 0112    А не знаду ни за своју мајку, 0113    Већ царицу прикладну госпоју, 0114    Која их је на ноге подигла. 0115    Сваки од њих воли погинути, 0116    Већ ли цару хилу учинити. 0117    Нег чујеш ме, драго д’јете моје, 0118    Када будеш на првој капији, 0119    Ако буде среће за тебека, 0120    Пропуште те прве капиџије, 0121    Од осталих забране ти нема.” 0122    Па завуче руке у џепове, 0123    Те му даде пет стотин’ дуката. 0124    Отрже се момак од Приморја, 0125    И однесе листак књигу б’јелу, 0126    Б’јелу књигу у златну процјепу. 0127    Гази брда, а гази долине, 0128    Куд год иде, до Стамбола сиђе. 0129    Кад упаде у Стамбол чаршију, 0130    До првијех капиџија дође, 0131    Капиџија, младих пашалија, 0132    И пред њима паша Мехмед паша. 0133    Пашалије њега ухватише, 0134    И пред пашу њега доведоше. 0135    Паша сједи на мехку шилтету, 0136    На бојали чибук запалио, 0137    А зелене очи извалио. 0138    Паша пуши из луле духана, 0139    Слатко срче кахву из филџана. 0140    Књигоноша њему долазио, 0141    И три пут се земљи поклонио, 0142    Док је паши руку пољубио. 0143    И б’јелу му књигу поткучио. 0144    Књигу гледа паша Мехмед паша, 0145    Књигу гледа, па се на њу смије. 0146    Када видје, шта му књига каже, 0147    На књигу је потпис ударио, 0148    Књигоношу млада даровао, 0149    И с њим шаље младе пратиоце, 0150    Те на другу тепу ударише, 0151    Гдјено сједи четр’ест момака, 0152    Све момака од боја јунака. 0153    На капију стиже књигоноша, 0154    Па он њима божју помоћ виче, 0155    Делије му Бога прихватише 0156    И прам књизи на ноге скочише, 0157    И пред њима делибаша Мујо, 0158    Јер познаје делибаша Мујо, 0159    Да ће књига доћи до султана, 0160    До султана цара Сулејмана. 0161    Па од тала на ноге скочио, 0162    Књигоношу пров’о кроз капију, 0163    И с њим своје шаље пратиоце. 0164    Кад је био на трећу капију, 0165    Гдјено сједи тридесет Турака, 0166    И највиши мушир од Стамбола, 0167    Мурат паша велики везире, 0168    Штоно чува цара и сараје, 0169    Књигоноша дође до везира 0170    Бир упаде, божју помоћ даде, 0171    Везировој руци приступио 0172    А везир му Бога прихватио: 0173    „Да си здраво танехно Латинче, 0174    О Латинче, откуд те имамо?” 0175    Књигоноша њему одговара: 0176    „Везир паша, мила мајко наша, 0177    Ја сам утуд од топла Приморја, 0178    Понио сам лист књиге бијеле 0179    За султана, цара Сулејмана, 0180    Од јунака, са Приморја Луке.” 0181    Кад је везир књигу проучио, 0182    Књигоношу руком пригрлио, 0183    Одведе га цару у одају. 0184    Од одаје отворише врата, 0185    Угледа се од злата пр’јестоље, 0186    И на њему огријано сунце, 0187    То је сунце султан Сулејмана. 0188    Кад угледа цара књигоноша, 0189    Три пута се земљи поклонио, 0190    Док је цару руци приступио; 0191    Љуби цара у скут и у руку, 0192    И љуби га у бијелу браду, 0193    И под царем од злата серџаду; 0194    И кољено царско пољубио, 0195    На кољену књигу оставио, 0196    Измаче се, подвиш руке стаде. 0197    Кад је царе књигу угледао. 0198    Књигу штије, па се на њу смије, 0199    Додаде је великом везиру. 0200    Кад је везир књигу проучио, 0201    Он говори султан Сулејману: 0202    „Султан царе, свечево кољено, 0203    Истина је, што ти Лука пише, 0204    Јер је Марко турска удворица, 0205    Турке двори на корист каурску; 0206    Свим је Турцим’ Марко додијао. 0207    Сјећаш ли се св’јетла круно наша, 0208    Кадно многе тужбе достигоше 0209    Од Турака из Сарај’ва града, 0210    Све на Влаха, Краљевића Марка; 0211    Уз рамазан пије рујно вино 0212    Пред џамијом, гдје клањају Турци, 0213    Подругљиво довикује Турке, 0214    Довикује хоџе и хаџије, 0215    Да прекрше поста рамазана, 0216    Те да с њиме пију рујно вино. 0217    Знају Турци Краљевића Марка, 0218    Да је Марко велик кавгаџија, 0219    Може лако кавгу заметнути, 0220    У џамији џемат побунити, 0221    Од њега су одскривали главу. 0222    Нег’ чујеш ме царе Сулејмане, 0223    Пиши књигу Ћуприлић везиру, 0224    Нек’ пошаље Краљевића главу 0225    И његова шарца дебелога, 0226    И Маркову исписану ћорду, 0227    Те ти подај од Приморја Луки 0228    За толико небројено благо, 0229    И три б’јела града на Приморју.” 0230    Кад то чуо султан Сулејмане, 0231    Па говори великом везиру: 0232    „Лало моја, паша Мурат паша, 0233    Широка си ума и памети, 0234    Ти би, лало, мого царовати, 0235    И са мојим царством управљати; 0236    Већ чујеш ме, моја вјерна лало, 0237    Дохвати ми дивит и хартије, 0238    Да ја пишем сићахна фермана 0239    Сарајеву од Босне поносне, 0240    А на руке Ћуприлић везиру, 0241    Да ми пошље Краљевића главу, 0242    И његова шарца претилога, 0243    И о шарцу ћорду димискију.” 0244    Кад је везир р’јечи разумио, 0245    Са рафе је дивит дохватио 0246    И хартије књиге без јазије, 0247    Па је даје султан Сулејману. 0248    Кад је султан ферман накитио, 0249    Па га даде хитру татарину, 0250    Да га носи Ћуприлић везиру. 0251    Татар лети из б’јела Стамбола, 0252    Татар лети и ноћи и даном, 0253    Док је дошо у Сарај’во равно, 0254    Ферман даде Ћуприлић везиру. 0255    Кад је везир ферман проучио, 0256    Рони сузе низ бијело лишце. 0257    Код њега се Марко нахођаше, 0258    Па он пита Ћуприлић везира: 0259    „Господару, Ћуприлић везире, 0260    Откле књига, од кога је града, 0261    Те је тако пуста жаловита?” — 0262    „Прођи ме се, Краљевићу Марко, 0263    Не знам ко те цару напањкао, 0264    Те он иште твоју русу главу, 0265    Или твоју, или моју Марко, 0266    И твојега шарца дебелога, 0267    Или мога од мејдана ђога, 0268    И још више сабљу оковану, 0269    Или моју аџемкињу ћорду. 0270    Већ чујеш ме, моје д’јете драго, 0271    Хајд’ отиди у пазар чаршију, 0272    Па ти гледај по себи прилику; 0273    Који ће те моћи зам’јенити, 0274    Том јунаку одсијеци главу, 0275    Донеси је мени у конака, 0276    Да је пошљем мјесто твоје главе, 0277    Са шарцом се мораш растанути, 0278    И са твојом окованом ћордом, 0279    Јер је на њој име исписано, 0280    Твоје име, Краљевићу Марко, 0281    Друго име Јеросиме мајке, 0282    Треће име Вукашина краља.” 0283    Кад то зачу Краљевићу Марко, 0284    На ноге је од земље скочио, 0285    Те он оде у пазар чаршију, 0286    Да он тражи слику и прилику, 0287    Кој’ би мого на њег наличити. 0288    Хода Марко по Сарај’ву граду, 0289    Па све гледа аге и спахије. 0290    Ходао је за три б’јела дана, 0291    Нигдје нема по њему прилике. 0292    Кад четврто јутро освануло, 0293    Освануло и сунце грануло, 0294    Указа се момак на коњицу, 0295    По имену Трпотић Алија; 0296    Свак би реко и би се заклео, 0297    Да је глава Краљевића Марка 0298    И по лицу и по брковима. 0299    Стаде мислит Краљевићу Марко : 0300    „Тешка јада за Бога милога, 0301    Ко ће права момка погубити! 0302    Али ми се на ино не море; 0303    Које севеб да од Бога нађе!” 0304    Па се скочи из пјане мејхане, 0305    Те погуби Трпотић Алију, 0306    Носи главу Ћуприлић везиру. 0307    Кад је везир главу угледао, 0308    Да је слична и прилична Марку, 0309    Метну главу у торбу зобницу, 0310    Објеси је шарцу о ункашу, 0311    С л’јеву страну Краљевића ћорду, 0312    Па је посла цару у Стамболу. 0313    Кад је царе угледао Шарца, 0314    И у торби Краљевића главу, 0315    С л’јеве стране оковану ћорду, 0316    Одмах се је царе покајао, 0317    Што је дао погубити Марка, 0318    Јер у срцу јаде осјећаше, 0319    И несреће некве изгледаше. 0320    Султан зове преда се везира, 0321    Па је њему тихо бесједио: 0322    „Лало моја, паша Мурат паша, 0323    Ево главе Краљевића Марка, 0324    И његова шарца дебелога, 0325    И о њему Краљевића ћорде. 0326    Али сам се љуто преварио, 0327    Што сам дао Марка погубити. 0328    Видиш ли ме, моја лало драга, 0329    Видиш ли ме, да сам остарио, 0330    Остарио, мејдан оставио; 0331    Ако мене ко на мејдан зовне, 0332    Ја нејмадем за се замјеника, 0333    Нит’ јунака Краљевића Марка, 0334    Којино је за мене султана 0335    Седамдесет добио мејдана.” 0336    Мурат паша њега слобођашс: 0337    „Не плаши се свечево кољено, 0338    Јоште има у твојему царству 0339    И од Марка бољијех јунака.” 0340    Посла царе у Приморје шарца, 0341    У зобници Краљевића главу, 0342    С л’јеве стране оковану ћорду. 0343    Кад је Лука угледао шарца, 0344    У зобници Краљевића главу, 0345    И Маркову оштру димискију, 0346    Па говори бјелогрлој љуби: 0347    „Казах ли ти моја вјерна љубо, 0348    Да ћу моћи цара преварити! 0349    Ево главе Краљевића Марка. 0350    Ево шарца коња од мејдана 0351    И Маркове оковане ћорде.” 0352    Од весеља љубу загрлио, 0353    Загрлио, па је пољубио, 0354    И вјерној је љуби говорио: 0355    „Чујеш ли ме, моја вјерна љубо, 0356    Донеси ми вина из подрума, 0357    Да с’ напијем за Маркову душу.” 0358    Послуша га бјелогрла љуба, 0359    Донесе му вина црвенога. 0360    Вино пије, по хартији пише 0361    На султана, цара честитога, 0362    У књизи му ’вако говораше: 0363    „Чујеш мене, царе Сулејмане, 0364    Ја ти не дам паре ни динара 0365    За Маркову главу и шарина, 0366    Док не дођеш мени на мејдана, 0367    Ил’ не нађеш за се мејданџија, 0368    Који ће ми на мејдан станути. 0369    И још чујеш, царе Сулејмане, 0370    Ако мени на мејдан не дођеш, 0371    Покупићу силовиту војску, 0372    Стамбол ћу ти огњем запалити, 0373    И тебе ћу жива ухватити” — 0374    Кад је књигу Лука довршио, 0375    Па под књигу нађе књигоношу, 0376    Те га посла равну Цариграду. 0377    Кад је султан књигу прихватио, 0378    Књигу учи, сузе прољева, 0379    Па дозива великог везира, 0380    Те је њему тихо говорио: 0381    „Мурат паша, моја лало драга, 0382    Превари ме са Приморја Лука, 0383    Те погубих Краљевића Марка, 0384    А не да ми паре ни динара, 0385    Још ме зове на мејдан јуначки. 0386    Ако ли му изаћи не хтједнем, 0387    Сакупиће силовиту војску, 0388    Стамбол ће ми огњем упалити. 0389    И мене ће жива ухватити; — 0390    Не знам лало, шта ћу од живота.” 0391    Њему Мурат паша говораше: 0392    „Не плаши се, султан Сулејмане, 0393    Наћи ћемо за те мејданџију, 0394    Кој’ ће мејдан с Луком под’јелити 0395    И Лукину главу донијети.” 0396    Расписује паша Мурат паша, 0397    Расписује многе емарнаме, 0398    Те их шаље на четири стране: 0399    Везир тражи цару мејданџију, 0400    Кој’ ће с Луком мејдан под’јелити. 0401    До триста је нашао јунака, 0402    Што са Луком мејдан дијељаху, 0403    Ал је свију Лука предобио. 0404    Опет траже за мејдан јунака, 0405    Ал га више наћи не могаху. 0406    Тад процвиље султан Сулејмане, 0407    Па дозива Мурата везира, 0408    Те је њему тихо бесједио: 0409    „Невјерниче, паша Мурат паша, 0410    Ти си севеб, што погубих Марка, 0411    Који ме је мого избавити 0412    Од каура, са Приморја Луке.” 0413    Баци пашу на дно од тамнице, 0414    На његово мјесто поставио 0415    За везира Мисирца Халила. 0416    Кад је Халил био на дивану, 0417    Говораше цару Сулејману: 0418    „О чујеш ме, свечево кољено, 0419    Дај ти пиши у Босну поносну, 0420    А на руке Ћуприлић везиру, 0421    Нека тражи у Босни јунака, 0422    Који може на мејдан изићи, 0423    Побубити од Приморја Луку.” 0424    Султан пише ситну бујрунтију 0425    На везира лалу Ћуприлића, 0426    Да му нађе у Босни јунака, 0427    Који може мејдан под’јелити 0428    Са кауром, од Приморја Луком. 0429    Кад везиру стиже бујрунтија, 0430    Књигу учи, па се на њу смије, 0431    Па говори Краљевићу Марку: 0432    „Чујеш ли ме, моје д’јете драго, 0433    Султан је се љуто покајао, 0434    Што сам твоју осјекао главу; 0435    Превари га од Приморја Лука, 0436    Не да њему обећано благо, 0437    Већ га зове на мејдан јуначки. 0438    Досад их је триста погубио, 0439    Мејданџија цара честитога, 0440    Сада тражи у Босни јунака, 0441    Кој’ ће с Луком мејдан под’јелити. 0442    Већ чујеш ме, моје д’јете драго, 0443    Дај се спреми на Приморје равно, 0444    Можеш сада шарца избавити, 0445    Добра шарца и ковану ћорду, 0446    И цару ћеш добро учинити, 0447    Кад погубиш од Приморја Луку; 0448    И он ће те добро даровати.” 0449    Говори му Краљевићу Марко: 0450    „О чујеш ме, Ћуприлић везире, 0451    Ја бих радо сишо у Приморје, 0452    Погубио од Приморја Луку, 0453    Али немам за себе коњица, 0454    Нити оштре ћорде за мејдана.” 0455    Њему вели Ћуприлић везире: 0456    „Чујеш ли ме, моје д’јете драго, 0457    Ено узми мојега ђогина, 0458    И даћу ти аџемкињу ћорду, 0459    Хајде сербез у Приморје равно, 0460    Те погуби од Приморја Луку, 0461    Носи главу до Стамбола равна, 0462    Ал се немој никора казивати, 0463    Да си главом Краљевићу Марко. 0464    Ја ћу писат цару честитоме, 0465    Да ти даде шарца дебелога 0466    И уз шарца ћорду оковану.” 0467    Кад је Марко р’јечи разумио, 0468    Он дозива везирске сеизе, 0469    Нек му добра ђогу опремају. 0470    Док се бјеше Марко опремио, 0471    И сеизи ђога изведоше, 0472    „Јалах” рече Краљевићу Марко, 0473    „Јалах” рече, на догата клече, 0474    Па потјера уз то поље равно; 0475    Куд год иде, до Приморја сиђе. 0476    У Приморју на пољу широку 0477    Разапео зеленог чадора. 0478    Истом бјеше сунце се родило, 0479    Шарца воде на воду студену. 0480    Кад је шарац чадор угледао, 0481    Помами се ко небеска стр’јела, 0482    Скаче, вришти, све се земља тресе, 0483    Док с’ отрже Лукину сеизу, 0484    И долетје Марку под чадора. 0485    Кад је Марко шарца угледао, 0486    Проли сузе низ бијело лишце, 0487    Цјеливаше шарца од мејдана, 0488    Загрли га, па му говораше: 0489    „Ао шарче, моје десно крило, 0490    Смијемо ли на мејдан изаћи 0491    Том крвнику, од Приморја Луки?” 0492    Шарац јадан не зна говорити, 0493    Ал Маркове разумије р’јечи, 0494    Па он Марку ишаретом каже, 0495    Ишаретом, климајући главом, 0496    Да см’је Марко на мејдан изаћи. 0497    Кад то видје од Приморја Лука, 0498    Да је шарац Марка препознао, 0499    И да ј’ Марко јоште у животу, 0500    Препаде се Краљевића Марка, 0501    Чупа браду, а чупа бркове, 0502    Па у муци Марку поручује: 0503    „Богом брате Краљевићу Марко, 0504    Ишти блага кол’ко теби драго, 0505    Приштеди ми моју русу главу! 0506    Знаш ли Марко да смо једна браћа, 0507    Нашег драгог Исуса потомци!” 0508    Ал то Марко хаје и не хаје, 0509    Већ посједе дебелога шарца, 0510    Па дотјера пред бијелу кулу, 0511    А пред кулу од Приморја Луке, 0512    Па дозива Луку каурина: 0513    „Дођи мени на мејдан јуначки, 0514    Страшивице од Приморја Лука! 0515    Ако мене ти погубиш Лука, 0516    Не треба ти благо поклањати, 0517    Ни три града на Приморју равну 0518    У Стамболу цару Сулејману, 0519    Сад се можеш и сам шићарити.” 0520    Кад се видје Лука у невољи, 0521    Ничице се пред Марка бацио, 0522    Моли, проси, Краљевића Марка, 0523    Не би ли му живот поклонио. 0524    Ал то Марко хаје и не хаје, 0525    Већ потегну аџемкињу ћорду, 0526    Па удари од Приморја Луку. 0527    Како га је лако ударио, 0528    На дв’је га је поле расцјепио, 0529    Па му скиде са рамена главу, 0530    И баци је у торбу зобницу 0531    Б’јелу кулу од Приморја Луке 0532    Поробио, па је запалио, 0533    Те се крену прама Цариграду 0534    Куд год иде, до Стамбола сиђе, 0535    У царске је дворе уходио, 0536    И пред царем главу оставио. 0537    Русу главу од Приморја Луке, 0538    Па је цару тихо говорио : 0539    „Падишаху, свечево кољено, 0540    Ево главе од Приморја Луке, 0541    Ево шарца Краљевића Марка, 0542    И његове оковане ћорде ; 0543    Ја сам, царе, Луку погубио. 0544    Већ те молим, наша круно сјајна, 0545    Поклони ми шарца дебелога, 0546    И Маркову оковану ћорду, 0547    Да је имам себи успомену, 0548    Кад погубих са Приморја Луку.” 0549    Кад то виде царе Сулејмане, 0550    Од весеља на ноге скочио, 0551    Те у чело Марка пољубио: 0552    „Бе аферим, босанска делијо! 0553    Благо мајци, која те родила, 0554    И сестрици која те гојила! 0555    На поклон ти, моје д’јете драго, 0556    На поклон ти шарац од мејдана, 0557    А и ћорда Краљевића Марка, 0558    Ког погубих, покојна му душа! 0559    Ал кунем се па и Бога дајем, 0560    Да ћу мога Марка осветити 0561    Душманином пашом Мурат пашом, 0562    Који ми је Марка напањкао!” 0563    Подиже се султан Сулејмане, 0564    Па он јами од тамнице кључе, 0565    Те извади пашу из тамнице, 0566    Објеси га на Стамбол-капији.