Женидба малога Омераге (1657) (Почитељ) 0001    Синоћ момче вечер вечераше 0002    У Мостару, челеби пазару, 0003    На Огради у Доњој Махали. 0004    Са њим никог за вечером нема, 0005    До старице мајке милоснице. 0006    Нит’ зборише нит’ еглендисаше, 0007    Док господску вечер вечераше; 0008    Испред себе кад софру дигоше, 0009    Тад по турски леђен донијеше 0010    И на руке воду посипаше, 0011    Тад Омеру мајка говораше: 0012    „Мој Омере, да т’ ожени мајка, 0013    Теби момку двадесет година, 0014    А ја немам од срца евлада, 0015    Но Омере тебе јединога.” 0016    Омер мајци тихо говораше : 0017    „Валах, мајко, како теби драго; 0018    Но гдје си ми цуру загледала, 0019    У кога ли аге и спахије?” 0020    Мајка Ому тихо проговара : 0021    „Мој Омере, јединак у мајке! 0022    Мајка ти је цуру загледала 0023    У Мостару, челеби пазару, 0024    На Царини у Горњој Махали 0025    Младу Злату паше Серезлије, 0026    Ено цуре, ено пријатеља.” 0027    А кад Омер чуо лакрдије, 0028    Тада старој мајци говорио: 0029    „Мати моја, моја милоснице! 0030    Ја ти не ћу пашине Златије, 0031    Ја сам скоро пошо уз Царину, 0032    Мати моја, са мојим јараним’, 0033    Ћосајући и тамбурајући, 0034    Пјевајући, кајде проводећи, 0035    Покрај двора паше Серезлије. 0036    Када н’акав жубор на авлији; 0037    Ја поскочих к вратим’ авлинскијем, 0038    Мандал дигох, те отворих врата: 0039    Када сједи Серезлија Злата, 0040    „На авлији софа подигнута, 0041    Око софе шимшир трабозани, 0042    Све брусали јастук до јастука, 0043    А све мехко шилте до шилтета, 0044    Дворе Злату четири робиње. 0045    Волио бих најгорој робињи, 0046    Него, мати, Серезлиној Злати; 0047    Дуга врата, чипе плетенице — 0048    Тешко кући, у коју завири, 0049    Она, мати, среће не имаде! 0050    Па сам крен’о са мојим јараним’, 0051    Пјевајући и тамбурајући 0052    Уз Бранковац велику махалу, 0053    Крајем врата Ћурчибаше кнеза; 0054    Када жубор н’акав на авлији 0055    И авлинска затворена врата, 0056    Ја поскочих, те отворих врата; 0057    Кад угледах чудо и дјевојку, 0058    Младу Јању Ћурчибаше кнеза; — 0059    А каква је, моја мила мајко! 0060    Ни вила јој није другарица; 0061    Кратка врата, дугих плетеница, 0062    Благо кући у коју завири, 0063    Биће по њу сретна и хаирли! 0064    Но старице, моја милоснице, 0065    Бир ти сјутра бијел дан осване, 0066    Припни печу, обуци фереџу, 0067    Запроси ми у Ћурчије Јању.” 0068    А кад зачу Омерова мајка, 0069    Поче свога разбијати сина: 0070    „Не Омере мој једини сине! 0071    Кад ти узмеш у Ћурчије Јању, 0072    А оставиш Сезерлића Злату, 0073    Мореш своју изгубити главу, 0074    Јер ти знадеш пашу Серезлију 0075    И његове опаке сејмене, 0076    Царињане голе јарамазе; 0077    Јеси л’ чуо, мој Омере сине, 0078    Што пјевају и припов’једају, 0079    Није Лука никад без хајдука, 0080    Ни Царина без јарамазина.” 0081    Омер мајци тихо проговара: 0082    „Ој старице, мила мајко моја! 0083    Не бојим се паше Серезлије, 0084    Ни његових љутијех сејмена, 0085    Царињана голих јарамаза, 0086    Док је мени Чекрк и Ограда, 0087    И док ми ја Захум и Цернице, 0088    Све Раскршће и све Ковачнице — 0089    И док ми је на два рама глава, 0090    И мојијех шездесет момака, 0091    И пред њима сеизбаша Лука, 0092    У подруму четр’ест парипа 0093    И двадесет ата и четири, 0094    И кобила међед-бедевија, 0095    Баш за коју знаде Серезлија. 0096    Кад смо боја били с Мљечићима, 0097    Нано, лани на Старој Габели, 0098    Пос’јеко сам од војске главара, 0099    По имену Матан капетана 0100    И с њим тридес’т и четири друга,” 0101    У толиком збору и еглену, 0102    Док засија сабах и зорица, 0103    Тад од брда оскочи даница; 0104    Но кад езан на мунари викну, 0105    Тада Омер у џамију пође, 0106    А стара се на ноге скочила, 0107    На се удри печу и фереџу 0108    И слушкињу са собом позвала, 0109    У руку јој фењер уклепала. 0110    Пође стара плацом и сокаком, 0111    Док не дође у Бранковац стара, 0112    Баш до двора Ћурчибаше кнеза, 0113    Тад робиња звекну на вратима. 0114    То зачула цура у мутваку, 0115    Брже боље отворила врата, 0116    Кад угледа Омерову мајку, 0117    С пенџера је опазила Јања, 0118    На слушкиње зора учинила: 0119    „Потеците, ноге поломиле! 0120    Ето иде Омерова мајка 0121    Нешто с послом до нашијех двора.” 0122    И Јања се на ноге скочила 0123    На ногама стару дочекала, 0124    За б’јеле је руке прихватила, 0125    У мекахан шилтет намјестила. 0126    Тада цуре кахву донијеше, 0127    И уз кахву шербет медовину; 0128    Шербет пију, кахву присркују, 0129    Уз то двоје еглен отварају. 0130    Кад отвори Омерова мајка: 0131    „Кћери Јањо Ћурчибаше кнеза, 0132    Ти не питаш а ја не казујем. 0133    Рашта сам се замучила — Јањо. 0134    Дошла н’јесам шербет испијати, 0135    Нити шербет нити мрку кахву, 0136    Него тебе, кћери, запросити 0137    За Омера, мог једина сина; 0138    Би ли пошла за Омера мога, 0139    Да ти будеш моја невјестица, 0140    У мом двору млада госпојица?” 0141    На то млада одговара Јања; 0142    „Прости нено, Омерова мајко! 0143    За другог сам испрошена, нено, 0144    Ево нема но недјеља дана, 0145    Даде мене и отац и мајка, 0146    Нено моја, до кршна Котара 0147    За дјетића Крушевић сердара; 0148    У недјељу, која трећа дође, 0149    Хоће доћи кићени сватови, 0150    Мене водит’ до кршна Котара,” 0151    А кад зачу мати Омерова, 0152    То је она једва дочекала, 0153    На лаке се ноге поскочила, 0154    Она оде б’јелу двору своме 0155    И Омеру по истини каже, 0156    Како јој је у Цурчије било — 0157    И како је испрошена Јања 0158    До Котара до влашкога града 0159    За дјетића сердар Крушевића; 0160    У недјељу која трећа дође, 0161    Хоће доћи кићени сватови, 0162    И водити Јању племениту. 0163    У ријечи, у којој су били, 0164    Док задрма халка на вратима, 0165    Слушкиња се на ноге скочила, 0166    Те авлинска врата отворили, 0167    Тад’ упаде пошта књигоноша, 0168    У руци му капа сакуљица, 0169    А о њојзи триста прапораца, 0170    А у другој дренова тољага, 0171    По тому се знаде поштоноша. 0172    Одмах поче за Омера питат’, 0173    А Омер га зове у одају. 0174    Када пошта у одају дође. 0175    Смјерно му се пошта поклоњаше, 0176    А десницом књигу додаваше; 0177    А кад Омер књигу прихватио, 0178    И на књизи печат саломио, 0179    Па погледа књизи по јазији, 0180    Књигу учи, а на њу се смије. 0181    Тад га стара запитала мајка: 0182    „Мој Омере, јединак у мајке! 0183    Оклен књига, те се на њу смијеш, 0184    Није л’ Бог дај од какве дјевојке, 0185    Не ћеш ли се оженити брзо? 0186    Омер мајци по истини каже: 0187    „Ово књига није од дјевојке, 0188    Већ је, мати, од дајиџе мога, 0189    Даје мога, мила брата твога 0190    Из Лијевна Фирдус капетана, 0191    Дајо, мати, цуру испросио 0192    Баш у Босни у Кулиновића, 0193    Па ме дајо зове у сватове, 0194    Да му будем дјевер уз дјевојку, 0195    А ја не ћу, моја мила мати, 0196    Јер ће отић’ за каура Јања, 0197    Јањине ћу чекати сватове, 0198    Приправит им угодне дарове.” 0199    Мајка цикну, а из грла викну: 0200    „Јер Омере, моје поуздање! 0201    Када даји нећеш, — ја коме ћеш? 0202    Хајде сине, млијека ти мога! 0203    Ти дајиџи у сватове пођи, 0204    Јер ја браће веће не имадем, 0205    Но једнога брата Мехмед бега, 0206    Па да рахат ни весела н’јесам, 0207    Кад у брата највеће весеље; 0208    Хајде сине, млијека ти мога! 0209    Ти послушај ђутурума свога, 0210    А тако ти Алах срећу дао, 0211    Душманске те руке сачувао!” 0212    У то Омер мајку послушао, 0213    Он дозивље сеизбашу Луку: 0214    „Драги Лука, моја вјерно слуго! 0215    Ја полазим у Лијевно, слуго, 0216    Мом дајиџи у сватове сретно, 0217    Су мојијех шездесет момака, 0218    А ти ћеш ми остати код двора, 0219    Слушај Лука, што ћу говорити 0220    И садашњу ријеч ти казати, 0221    Јер се у те могу поуздати, 0222    Драги Лука, ко у брата свога, 0223    Ко у своје срце у њедрима, 0224    Јер ја знадем у срдашцу моме, 0225    Да ми не ћеш хиле учинити, 0226    Ни дослен је учинио н’јеси, 0227    Па за то се у те поуздавам. 0228    Ја полазим, Лука у Лијевно, 0229    Мого бих се тамо забавити, 0230    Прије мене да дођу сватови 0231    Из Котара Крушевић сердара, 0232    Да одведу цуру из Мостара, 0233    Младу Јању Ћурчибаше кнеза. 0234    Пусти главу, а не пусти Јање, 0235    И ја ћу се повратити брзо, 0236    Јер је рока три недјеље дана, 0237    Доклен дођу свати до Мостара.” 0238    То изрече, те на коња скаче, 0239    А за њиме шездесет момака 0240    На атима и на парипима. 0241    Под копљима и под миздрацима. 0242    Пође Омер уз махалу Доњу 0243    До Ћатића чесме и мејдана, 0244    Све га прате аго од Мостара. 0245    Отолена ага полазио, 0246    Доклен дође Дувну широкоме, 0247    А из Дувна Ливну дубокоме. 0248    У најљепша доба улазио, 0249    Дана бјеше четири сахата. 0250    Бирден ага одјаха дората, 0251    На чауше зора ударио, 0252    Да ударе зиле и борије, 0253    Виши бубњи, ситни даулбази,” 0254    Нек се свати на пут опремају; 0255    Кад удрише зиле и борије, 0256    Виши бубњи, ситни даулбази, 0257    Зачуди се беже Мехмед беже, 0258    Ко чаушим’ заповијед даде, 0259    Па на лаке ноге поскочио, 0260    Низ бијелу кулу полетио, 0261    На авлији угледа сестрића, 0262    Одмах Омер даји проговора: 0263    „Мој дајиџа, куд си полетио, 0264    Чаушим’ сам ја заповједио, 0265    Да су хазур кићени сватови 0266    Јер чауша кад послати немам.” 0267    За б’јеле се руке прихватише, 0268    У јуначка чела пољубише. 0269    Бег Мехмед бег свог сестрића пита: 0270    „Што је Омо? хаирли ти било! 0271    Какви су ти гласи допанули, 0272    Те си тако прешно долазио?” 0273    Омер даји тихо проговара: 0274    „Мој дајиџа, беже Мехмед беже! 0275    Да ти одем јаде јадовати, 0276    За дуго их не ћу изјадити, 0277    Но дајиџа, дај да полазимо.” 0278    Бубањ јекну, а труба засвира, 0279    А сватови на ноге скочише, 0280    Све коњици притежу колане, 0281    А пјешаци на кајиш опанке. — 0282    Отолен се свати подигоше 0283    И дугијем путем путоваше 0284    У Крајину, у Кулиновиће; 0285    Сретно дошли, добро дочекани 0286    И ту свати конак преноћили, 0287    А у јутро кад се расвануло, 0288    Кад завика чауш до чауша: 0289    „Хазур’те се кићени сватови, 0290    Јер је хазур лијепа дјевојка!” 0291    Кад стадоше двије даровџије, 0292    Да дарују киту и сватове, 0293    Сваком дају што за кога било : 0294    Сваком свату коња под оправом, 0295    Првијенцу од злата јабуку, 0296    Чаушима чугљенове златне, 0297    Бајрактарим’ ките на бајраке. 0298    Тад’ удрише зиле и борије, 0299    Сједе Фата у варак кочије. 0300    Отален су свати полазили 0301    Од днев’ до днев’ за петнаест дана, 0302    Док одоше и док се вратише. 0303    Кад Лијевну б’јелу долазише, 0304    Одмах Омер бјеше разумио, 0305    Да су свати прошли до Мостара 0306    Од Котара Крушевић сердара 0307    Водит’ Јању Ћурчибаше кнеза. 0308    А Омер се на ноге скочио, 0309    Доратаста ата опкрочио, 0310    За њим пође шездесет момака. 0311    Кад дођоше Дувну широкоме, 0312    Погледаше пољу дувањскоме, 0313    Кад по пољу притиснула тама 0314    Од брзога праха и олова, 0315    Јер су свати пошли од Мостара 0316    Под обраном паше Серезлића, 0317    А за њима удрила потјера — 0318    Сеизбаша Лука од Мостара, 0319    Вјерна слуга аге Омер аге, 0320    Па је љуто свате нападнуо 0321    И много им јада направио 0322    И он грдних рана допануо. 0323    Тада ага викну са дората: 0324    „Драги Лука, моја десна рука! 0325    Ти ако си Лука погинуо, 0326    Ето аге, да тебе освети!” 0327    Боже мили, на свем теби хвала! 0328    Сад да видиш чуда изненада, 0329    Кад удари ага из пријека, 0330    Са својијех шездесет момака, 0331    Усред боја ага загазио, 0332    Не би л’ Луку жива затекао. 0333    А кад Лука у животу хала, 0334    На њему је седамнаест рана, 0335    Млада Јања за њим на гаврану, 0336    Лука брани себе и гаврана; 0337    Кад удари ага са момцима, 0338    Стаде клепет сабаљ’ и ножева. 0339    Преко поља свате потјераше, 0340    Гдје ког’ стижу, ту га и сијеку, 0341    А сватови каноти сватови, 0342    Туђи коњи а хаљине туђе, 0343    А многоме жао умријети: 0344    Побјегоше, брате, што могоше, 0345    Оставише цуру и дарове, 0346    Многи чеиз, бојали сандуке 0347    На том ага мејдан одржао, 0348    Четири му момка погинула, 0349    А седам их рана допануло. 0350    Ага пита сеизбашу свога: 0351    „Шта бијаше слуга у Мостару, 0352    Како пушћа свате из Мостара? 0353    За што у њем’ не заметну кавгу? 0354    Помого би Чекрк и Ограда, 0355    А помогла сва Доња Махала.” 0356    А слуга му поче казивати: 0357    „Не даде ми паша Серезлија, 0358    Затвори ме ага на Огради, 0359    А сватовим’ даде пратиџије, 0360    Тамам, ага, стотину сејмена, 0361    Испратио свате до Сиштице.” 0362    А кад ага чуо лакрдију, 0363    Одмах паши пјесну запјевао: 0364    „Давор пашо, давор Серезлићу! 0365    Твоја ће се покурљати глава, 0366    Од твог хана до мога дућана.” 0367    Што је реко, није ни пореко; 0368    Бирдем ага дошо до Мостара, 0369    Вјенча Јању себи за љубовцу, 0370    И пос’јече пашу Серезлију 0371    И укиде Омер пашовање. 0372    У Мостару у Херцеговини 0373    Није паша посл’је постануо 0374    Све до паше Ризванбеговића. 0375    Омер влада четр’ест година 0376    Свим Мостаром и Херцеговином.