Цар Сулејман узимље Будим (Сарајево) 0001    Разбоље се султане Селиме, 0002    Седму ноћцу шехри рамазана 0003    У по ноћи, у седам сахата. 0004    Сузе лије низ бијелу браду. 0005    Питало га д’јете Сулејмане, 0006    Син једини султана Селима: 0007    „О мој бабо, свечево кољено, 0008    Што ти тако грозне сузе рониш? 0009    Је л’ ти жао, што ћеш умријети? 0010    Шта је теби најжалије бабо: 0011    Или жалиш тахта и Стамбола, 0012    Ил’ градова, ил’ редом топова, 0013    Или својих младих султанија, 0014    Или пуних седам кула блага, 0015    Или мене сина Сулејмана, 0016    Што ћу теби нејак останути?” — 0017    Њему вели султане Селиме: 0018    „Моје д’јете, султан Сулејмане, 0019    Ја не жалим, што ћу умријети, 0020    Ја не жалим тахта ни Стамбола, 0021    Ни градова, ни редом топова, 0022    Ни харема младих султанија, 0023    Нити пуних седам кула блага, 0024    А ни — тебе, сине Сулејмане, 0025    Што ћеш мени нејак останути, 0026    Нејаку ће сами Бог помоћи; 0027    Већ ја жалим Егру и Будима, 0028    Гдје осташе сужњи у каура, 0029    Гдје осташе у каурске руке. 0030    Већ чујеш ли, моје д’јете драго, 0031    Када мени вакти сахат дође, 0032    Л’јепо ћете мене укопати, 0033    Ко што треба и дин запов’једа. 0034    Доћ’ ће теби хоџе и хаџије, 0035    Шејх-ул-ислам и све ефендије, 0036    Скупиће се паше и везири, 0037    Дотрчаће млади јењичари, 0038    Јењичари и све баше листом. 0039    Ту ће тебе, сине, заискати, 0040    Из кафеза тебе извадити, 0041    Те ће т’ онда на тахт посадити. 0042    Веће слушај, мој једини сине, 0043    Када теби први диван буде 0044    Редом ће ти лале долазити, 0045    Па ће теби на диван станути. 0046    Када дође везир Ћуприлија, 0047    Према њему на ноге устани, 0048    Уз своје га кољено посади 0049    Па ти реци хоџи Ћуприлићу: 0050    „ „Лало моја, везир Ћуприлићу, 0051    Бабо ти је селам учинио, 0052    Ишћи војске колико ти драго, 0053    И џебхане колико ти драго, 0054    И захире што треба за војску, 0055    Да ја вадим два сужња невољна 0056    Из сужањства из каурских руку, 0057    Да освајам Егру и Будима, 0058    Да не лежи Будим у каура.” ” — 0059    То изрече, с душом се растаде. 0060    Љуто цвили султан Сулејмане, 0061    Ал’ је тако од Бога суђено. 0062    Кад је сутра бијел дан свануо, 0063    Лијепо су цара опремили, 0064    Ко што треба и дин запов’једа. 0065    Тад се листом хоџе сакупише, 0066    Шејх-ул-ислам и све ефендије, 0067    Све дођоше паше и везири. 0068    Дотрчаше дјеца јењичари, 0069    Јењичари и све баше младе; 0070    Сулејмана цара заискаше, 0071    Из кафеза њега извадише, 0072    Па га на тахт туде посадише, 0073    Шејх ул-ислам дову учинио: 0074    „Хајирли нам нови султан био!” 0075    Када први петак освануо, 0076    Диван чини султан Сулејмане, 0077    Све му лале на дивану стале. 0078    Када дође хоџа Ћуприлићу, 0079    За главом му три соргуча златна, 0080    Што му дао султане Селиме; 0081    Рони сузе низ бијелу браду. 0082    Угледа га султан Сулејмане, 0083    Према њему на ноге скочио, 0084    Посади га уз своје кољено. 0085    Шејх-ул-ислам цару говораше: 0086    „Султан царе, иза горе сунце, 0087    Није канун цару устајати 0088    Према својим лалам’ и везирим’.” — 0089    „Јест ми канун на ноге устати 0090    Према своме хоџи Ћуприлићу.” 0091    Султан пита хоџе Ћуприлића: 0092    „Шта је теби, Ћуприлић везире, 0093    Што ти рониш сузе низ образе? 0094    Је л’ ти жао султана Селима?” 0095    Одговара Ћуприлићу стари: 0096    „Султан царе, свечево кољено, 0097    Стид је мене у те и гледати; 0098    Ја л’ камо ли с тобом говорити. 0099    Ја не жалим султана Селима, 0100    Већ ја жалим Егру и Будима, 0101    Гдје нам осто Будим у каура.” 0102    Њему вели султан Сулејмане: 0103    „Лало моја, хоџа Ћуприлићу, 0104    Ишћи војске колико ти драго, 0105    А џебхане колико ти драго, 0106    И захире што треба за војску, 0107    Да идемо Будим освајати, 0108    Нек не лежи у каурске руке.” 0109    Кад то чуо лала Ћуприлија, 0110    Купи војску по свој царевини: 0111    Сто хиљада баша и спахија, 0112    Јењичара ни хесаба нема. 0113    Кад Ћуприлић сакупио војску, 0114    Цар Сулејман из Стамбола крену, 0115    И са њиме хоџа Ћуприлићу 0116    Поведоше силовиту војску. 0117    Развише се алајли барјаци, 0118    Баш ко зими дебели облаци. 0119    Звека стоји мача и топуза, 0120    Њиска стоји ата и парипа, 0121    Све пјевају по избор јунаци. 0122    Здраво војска Руменлију приђе, 0123    Под Биоград још здравије дође. 0124    Кад ступише Сави на обалу, 0125    Намјестише на чекме ћуприју. 0126    Мутну Саву туде пребродише, 0127    Славонију листом поробише: 0128    Робе, пале, а о јаду раде, 0129    Младу дјецу воде у сужањство, 0130    А дјевојке себи за љубовце. 0131    Оде војска преко Унгарије, 0132    Унгарију широм опљенише. 0133    Цар Сулејман до под Будим дође. 0134    И дојезди силовита војска. 0135    Под Будимом коња одјахао, 0136    Разређује под Будимом војску. 0137    Ископаше учкат метеризе, 0138    Натурише баљемез топове. 0139    Топом бије бијелог Будима, 0140    На алаје јурише јунаци. 0141    Ја како га племенито туче, 0142    Вас се Будим из темеља креће. 0143    Кад петн’ести данак освануо, 0144    Књигу пише слуга од Будима, 0145    Па је шаље честитом султану: 0146    „Господине, султан Сулејмане, 0147    Ја девета слуга у ћесара 0148    Дај ми мухлет петнаест данака, 0149    Док отпишем од Беча ћесару, 0150    Док отпишем и круне упитам, 0151    Ил’ ће мени индат учинити 0152    Ил’ ће теби Будим поклонити.” — 0153    Изун даде султан Сулејмане, 0154    Изун даде петнаест данака. 0155    Књигу пише слуга од Будима: 0156    „Св’јетла круно, од Беча ћесаре, 0157    О јасности, Рима погледање! 0158    Цар Сулејман сјахо под Будимом; 0159    Петн’ести је данак наступио, 0160    Како бије Будим из топова, 0161    А на јуриш ударају Турци, 0162    Вас се Будим из темеља креће. 0163    Ил’ ћеш цару Будим поклонити’ 0164    Ил’ ћеш мени помоћ учинити.” 0165    Кад је ћесар књигу проучио, 0166    Он је другу махом накитио 0167    Те је шаље краљу московскоме: 0168    „Чујеш ли ме, од Москова краље, 0169    Ево има данас петн’ест дана, 0170    Цар Сулејман сјахо под Будимом, 0171    Ископао учкат метеризе, 0172    Натурио баљемез топове, 0173    Топом бије и дању и ноћу, 0174    А на јуриш ударају Турци, 0175    Вас се Будим из темеља креће. 0176    Или ћеш ми индат учинити, 0177    Ил’ ћу цару Будим поклонити, 0178    Турском цару, цару Сулејману?” 0179    Ту опреми, другу накитио 0180    Па је шаље право у Рим папи 0181    И на краље, од седам земаља; 0182    Свију их је ћесар замолио, 0183    Те је ’вако њима говорио: 0184    „Та ми данас јардум учините, 0185    Ја л’ ће султан Будим освојити, 0186    Јер га бије и даном и ноћи, 0187    Вас се Будим из темеља љуља.” 0188    Иза тога много и не прође, 0189    Дође индат од свих седам краља, 0190    Седам краља од седам земаља, 0191    И осмога од Москова краља: 0192    Сви ћесару индат учинише, 0193    Сва се сила под Будим је збила. 0194    Мили Боже, немила састанка! 0195    Четири се цара састанула: 0196    Татархане и бечки ћесаре, 0197    Цар стамболски и краље московски. 0198    Ала банда заметну се кавга, 0199    Побише се Турци и каури. 0200    Паде тама од неба до тала, 0201    Ни брат брата познати не може, 0202    Ја камо ли Турчин каурина. 0203    Диже руку султан Сулејмане, 0204    Диже руке па од Бога ишће: 0205    „Дај ми, Боже, вихра са планине, 0206    Да растисне маглу по ордији, 0207    Да ја видим, чија гине војска, 0208    Чија л’ гине, чија л’ предобива.” 0209    Истом дође лијепа дјевојка, 0210    Носи цару маштрафу шербета: 0211    „На ти, царе, маштрафу шербета, 0212    Ја сам кћерца Ћуприлић везира, 0213    Ја сам чауш међу евлијама. 0214    Попиј, царе, маштрафу шербета.” 0215    Па он видје, чија гину војска, 0216    Чија гине, чија л’ предобива: 0217    Влашка гине, турска предобива. 0218    Турци вичу: Аллах и Алија; 0219    А каури: Исус и Марија. 0220    Узе султан Будим од каура; 0221    Узе њега султан Сулејмане, 0222    На град меће зелене бајраке, 0223    А у град је населио Турке.