Бој на Сигету (Прозор) 0001    Цар Сулејман силну купи војску, 0002    Све се спрема за дван’ест година. 0003    Калабалук војске покупио, 0004    По мил’јуна, пет стотин’ хиљада, 0005    И подиже мухур-сахибију 0006    И уз њега хоџу Ћуприлију, 0007    И повуче пет стотин’ топова. 0008    А кад царе до Сигета сађе, 0009    Под Сигетом војску заставио, 0010    И попео мави чадорове, 0011    А оплео пет стотин’ кошева, 0012    Натурио пет стотин’ топова, 0013    Па кад царе л’јепо направио, 0014    Сада ситну наму накитио, 0015    Спреми наму сигетскоме бану 0016    По Идризу, своме хизмећару. 0017    А кад Идриз до Сигета сађе, 0018    Бана најде на шилти свиленој; 0019    Покрај бана седам ђенерала, 0020    И крај њиха дван’ест капетана; 0021    Редом сједи тридес’т официра 0022    Крај банових дван’ест капетана. — 0023    Идриз бану ситну наму даје, 0024    А шта царе у тој нами пише: 0025    „Ето наме од Сигета бане, 0026    Ја сам силне војске покупио, 0027    По тефтеру пет стотин’ хиљада, 0028    А довуко пет стотин’ топова. 0029    Ако са мном ратовати не ћеш 0030    Вен на миру Сигет оставити, 0031    Све пртљајте, гдје год што имате, 0032    А Сигет ми само оставите, 0033    Ја ћу Сигет себи населити. 0034    Неш ли Сигет оставит на л’јепу, 0035    Ја ћу онда на те ударити, 0036    Младарију под сабљу узети, 0037    А све старце ногам’ погазити, 0038    А женскиње дигнут у робиње.” 0039    Кад прегледа у Сигету бане, 0040    Узе књигу дван’ест официра, 0041    Што му Лука Даковићу каже: 0042    „Ја се не бих цару подложио, 0043    Ми смо кадер с њиме ратовати; 0044    У Сигету кула шест хиљада, 0045    А чаршије дван’ест пуних сата, 0046    А добро смо бедем утврдили: 0047    Крај чаршије четири капије, 0048    На капији тврди бедемови, 0049    На свакому по шесет топова, 0050    Наше војске по шесет хиљада; 0051    Ми смо кадер с царем ратовати. 0052    Де потпиши на нами царевој, 0053    Нек удара колико му драго.” 0054    А потписа у конаку бане, 0055    Па је даде Идризу у руке: 0056    „Удри царе, колико ти драго, 0057    Ми Сигета оставит не ћемо.” 0058    Идриз цару до чадора сађе, 0059    Па му потпис додаде у руке. 0060    Цар превиди, шта му књига каже, 0061    Главом лила, лакрдију баци: 0062    „Луде главе, бана маџарскога, 0063    Гдје он кадер са мном ратовати? 0064    Бићу Сигет педесет година!” 0065    Па завика пет стотин’ топчија: 0066    „Упалите пет стотин топова!” 0067    А топчије топе запалише, 0068    Ударише у градску капију, 0069    Не одбише клака од камена, 0070    Нит камена, колик ни кремена. 0071    Бан се брани с четири табије 0072    Из својијех бојали топова. 0073    Све ратују за дван’ест година 0074    Ништа царе учинит не море. 0075    А кад дван’ест изајде година, 0076    Султану се побаља ордија 0077    Дван’ест хиљад ум’р крајишника 0078    Цар Сулејман грозне сузе лије, 0079    Јер он жали својијех војника. 0080    А вели ма мухур сахибија: 0081    „Прођ се царе врага и Сигета, 0082    Сви ће наши помрти војници, 0083    А Сигет се узети не море.” 0084    А изрече хоџа Ћуприлићу: 0085    „Знаш ли царе, свечево кољено, 0086    Посред града тече вода хладна, 0087    Што из града на поље излази, 0088    Она нам је вода отрована, 0089    С тог се наша побаља ордија 0090    А да није мухур сахибије, 0091    Давно би се Сигет прихватио, 0092    Он је нама хилу учинио.” 0093    Цар Сулејман на ноге скочио, 0094    Узе мухур мухур-сахибији 0095    А даде га хоџи Ћуприлићу. 0096    А док хоџа мухур прихватио, 0097    Одмах хоџа на ноге скочио, 0098    А за оштро гвожде прихватио, 0099    Па посјече мухур-сахибију. 0100    Кад му руса глава одлетјела, 0101    А паде му б’јела ахмедија, 0102    А испод ње књига испанула; 0103    Ал то књига бана сигетскога: 0104    „Чујеш брате мухур-сахибија, 0105    Је л’ нас једна мати одгојила, 0106    Чини хилу султан Сулејману.” 0107    Кад цар види књигу шаровиту, 0108    Како цикну како д’јете мало: 0109    „Ћуприлићу мој на мјесту сине, 0110    Н’јесам знао, да је из Маџарске, 0111    А ево нам седамн’ест година, 0112    У њега је мухур и управа, 0113    Већ што ћемо Ћуприлићу сине? — 0114    „Добро царе, султан Сулејмане, 0115    Дигнут ћемо на Водницу војску, 0116    Водница је Сигет надхватила, 0117    На Водници три врела студена, 0118    Ондје ће нам оздравит ордија, 0119    Туде сију јечам и пшеницу, 0120    А коси се трава дјетелина, 0121    Кад Сигету брану заставимо, 0122    Лако ћемо Сигет прихватити.” 0123    Па дигоше на Водницу војску, 0124    Туде бише четири мјесеца. 0125    Кад изашла четири мјесеца, 0126    Подранило дван’ест официра 0127    У конаку код сигетског бана, 0128    Па међу се собет заметнули; 0129    „Баш цар диже до Стамбола војску, 0130    А Сигета узети не море.” 0131    Док им нешто очи побјегоше 0132    Низ чаршију, граду на капију, 0133    Угледаше једнога јунака 0134    Вас у срми и у сухом злату. 0135    Златан шкрљак њему над очима, 0136    А за пасом двије пушке мале, 0137    Обадв’је му залите у злато. 0138    Мрки брци пали до пушака, 0139    Наопако минтан загрнуо, 0140    А уз руку узврго рукаве. 0141    Дебља му је рука у мишници 0142    Нег дјевојка у свилену пасу; 0143    А у руку прихватио ћорду, 0144    На крње се наслоња сокаком, 0145    Познаде га дван’ест официра, 0146    Они бану тихо бесједили: 0147    „Господаре, остарио бане, 0148    Ево иде наше огледало, 0149    А на име Даничићу Вуче! 0150    Ево има дван’ест годин’ дана, 0151    Откад с царем љути бој бијемо, 0152    А никад нам Даничића нема, 0153    Какав ли ће сад хабер дон’јети?” 0154    А Даничић у одају дође, 0155    Свих дванаест на ноге скочило, 0156    Па спрам њиме раскрилише руке: 0157    „Гдје си Вуче наше огледало, 0158    Седамн’ест си д’јелио мејдана, 0159    Тол’ко смако турских поглавица, 0160    А ев’ има дван’ест годин’ дана, 0161    Ти никада на наш собет нећеш.” 0162    Вук им туд’је рече лакрдију: 0163    „Уз дванаест пунаних година, 0164    Што ви цару не дате џевапа?” 0165    Бан бесједи Даничићу Вуку: 0166    „А како ћу Даничићу сине?” — 0167    „Пиши књигу мили господаре, 0168    А на руке султан Сулејману, 0169    Нек цар мени на мејдан изађе, 0170    Ја нек за се џебелију нађе. 0171    Ако моју он одс’јече главу, 0172    Даћемо му Сигет на ћенару, 0173    Ако њему ја одс’јечем главу, 0174    Даће мени Стамбол на ћенару, 0175    И нек пртља ћаби и Медини.” 0176    Одмах таку књигу начинише, 0177    Спремише је султан Сулејману. 0178    Ну кад цару така књига дође, 0179    Је л’ му драга, није ни колико, 0180    Али пусти тридесет телала: 0181    „Ко год ће ми бити џебелија, 0182    С Даничићем мејдан под’јелити, 0183    Ја ћу њега метнут на везирство, 0184    Нек је везир до еџела свога.” 0185    И вика му тридесет телала 0186    Без промјене за пун мјесец дана, 0187    Нигдје цару џебелије нема. 0188    Кад се мјесец дана попунио, 0189    Телал Ибро добро уранио 0190    Док угледа дван’ест хиљад војске, 0191    Он на јандал излазио војске; 0192    Док угледа једног ихтијара, 0193    Б’јела брада како јање б’јело, 0194    А догата држи за дизгине, 0195    А код њега б’јесна бајрактара, 0196    Он тимари дебела дората. 0197    Момку дуга тура од перчина, 0198    Дорат црвен ко црвена свила. 0199    Бајрактар се с њиме разговара: 0200    „Мој дорате, гриво моја златна, 0201    Док се сада хазур учинимо, 0202    Обадва смо цару џебелије.” 0203    А вели им телал Ибрахиме: 0204    „Откле јеси врстан бајрактаре!” 0205    Бајрактар му тихо проговара: 0206    „Јеси’л чуо телал Ибрахиме, 0207    Прошав Босну до Херцеговине, 0208    Јеси л’ чуо ондје крај Неретве 0209    Шехер Мостар на Херцеговини, 0210    У Мостару Кајтаз бајрактара? 0211    Ето видиш оног ихтијара, 0212    Оно ми је мој роден даиџа, 0213    А на име Фазли буљук-баша. 0214    Цар купио војску у Стамболу, 0215    Без промјене за дван’ест година, 0216    Мој даиџа диже Херцеговце, 0217    По тефтеру дванаест хиљада, 0218    Без изуна султан Сулејмана 0219    О свом хљебу и ашлуку свому. 0220    Ево сада дван’еста година, 0221    Све цар бије Сигет на ћенару, 0222    А ми цару вазда караула, 0223    Да нам цара Маџар не обађе. 0224    Сад видимо, да ј’ истина права, 0225    Да је дошло цару до мејдана, 0226    Па бићемо џебелије царске.” 0227    То изрече, па спреми дората, 0228    А пред њиме Фазли буљук-баша, 0229    И сађоше цареву чадору. 0230    Цар Кајтазу дову учинио, 0231    Оде Кајтаз до Сигета града, 0232    А пред њиме Фазли буљук-баша. 0233    Кад бијаху под Сигет на поље, 0234    До капије полу сата нема, 0235    А оћути јеку из облака, 0236    Док падоше два црна гаврана, 0237    А на сапе дебелу дорату, 0238    А одатле на оба рамена 0239    У Кајтаза б’јесна бајрактара, 0240    По образу крилим ударише. 0241    А вели им Кајтаз бајрактаре: 0242    „Гавранови тице моје драге 0243    Причекајте сјутра до сунашца, 0244    Док Вук мени одсијече главу, 0245    Мртвој глави очи извадите.” 0246    Један шути, други одговара: 0247    „Не бој ми се, побратиме драги, 0248    Ово н’јесу тице гаранови, 0249    Веће твоје посестриме виле, 0250    Дошле смо ти хабер учинити, 0251    Не мучи се до Сигета града, 0252    Нека знадеш, изгубићеш главу. 0253    Већ разјаши дебела дората, 0254    Ено просјак код градске капије, 0255    Па остави коња код просјака, 0256    А просјачке обуци хаљине, 0257    Сакри своје и срму и злато, 0258    На главу ћеш шушњу устакнути. 0259    Сакриј своје перјанице златне, 0260    А објеси о рамену торбу, 0261    А у руку дрвену маљицу, 0262    Хајде сербез у Сигет капију, 0263    Ишћи ага од врата до врата, 0264    Све до куле Даничића Вука, 0265    Док ти видиш капетан госпоју, 0266    Љубу вјерну Вука Даничића, 0267    Јер је шесн’ест д’јелио мејдана, 0268    Седамн’ести с бегом Мејремићем 0269    И бегову главу ујагмио, 0270    И скин’о му седам хамајлија 0271    Са зекана девет дилбагија, 0272    Поврго их на свога вранина, 0273    Писо их је хоџа Шуверлија, 0274    У махали насред Сарајева. 0275    Бег носио, не вјерово у њих 0276    Вук их носи, ал добро вјерује; 0277    Царске војске пет стотин’ хиљада 0278    И сви Вука не би погубили, 0279    Не скидав му седам хамајлија, 0280    И с вранца рау девет дилбагија. 0281    Па кад зађеш кули Даничића, 0282    Закамкаћеш на мермер авлији: 0283    „„Даруј мене прикладна госпојо 0284    Порад здравља Даничића свога, 0285    Да погуби Кајтаз бајрактара.” ” 0286    Госпоја се с Вуком завадила, 0287    Јере има сад седам година, 0288    Откада се Вуче оженио, 0289    Још јој лишца није пољубио, 0290    Нит’ с драга је срца загрлио; 0291    Јер дјевојка из Каниже града, 0292    Па је мајка у кафаз метнула, 0293    Нит је видла сунца нит мјесеца, 0294    За пунијех шес’нест годиница. 0295    Та дјевојка плаха лишца била, 0296    Јер је није вјетар опржио. 0297    Кад су били у мехку душеку, 0298    Прву ју је ноћцу прекорио, 0299    „„Кад си тако у образу б’јела, 0300    Бели ти је лишце обљубљено.” ” 0301    А госпоја по истини каза, 0302    Да је млада у кафазу расла, 0303    С тог је б’јела лица господскога, 0304    А Вук врже на молитву руке, 0305    Да је никад пољубити не ће, 0306    Да је с њиме стотину година. 0307    Па се врло с њиме завадила, 0308    Јер ев’ има седам годин’ дана, 0309    Да је никад није пољубио, 0310    Већ се Вуче по механам вуче, 0311    А он дилбер крчмарице љуби. 0312    Кад затузга на себи хаљине, 0313    Онда кули у недјељу сађе, 0314    И пресвуче б’јеле бошчалуке. 0315    Кад му видиш превијерну љубу, 0316    Добро гледај шта ћеш и како ћеш.” 0317    Одмах Бајро одјаха дората. 0318    Даиџа му дебела ђогата, 0319    Помоли се просјак из капије, 0320    Бајрактару на поље изађе, 0321    Бајрактар му додаде дората, 0322    А даде му обје пушке мале, 0323    И са бедре бријеткињу ћорду, 0324    А просјачке пресвуче хаљине, 0325    О рамену објесио торбу, 0326    А у руку дрвену маљицу, 0327    А на главу шушњу натурио. 0328    А заклони златне перјанице, 0329    Оде право у Сигет чаршију. 0330    Док униђе на плацу банову, 0331    Одмах Турчин проси „Алах ичун”, 0332    Све до кула Даничића Вука; 0333    На авлији закамка бајрактар, 0334    А завика прикладну госпоју: 0335    „Даруј мене, прикладна госпојо 0336    Израд Вука и здравља његова, 0337    Да погуби Кајтаз бајрактара, 0338    Џебелију султан Сулејмана, 0339    Порад нама сигетскога бана, 0340    Да добије Стамбол на ћенару, 0341    Дигнут цара Ћаби и Медини!” 0342    А вели му Вукова госпоја: 0343    „Хај просјаче просио до в’јека, 0344    Ја ти не дам паре ни динара, 0345    Израд здравља Даничића свога. 0346    Што не велиш: Даруј ме госпођо 0347    Израд здравља Кајтаз бајрактара, 0348    Дала бих ти триста маџарија, 0349    Да погуби душманина мога!” 0350    „Јер госпојо, ако Бога знадеш, 0351    Зашто кунеш онаква јунака?” 0352    „Како не ћу, од Бога му тешко! 0353    Ево има сад седам година, 0354    Није ме се ни прстом додио, 0355    А камо ли лишце обљубио. 0356    Жива м’ мајка и сад сам дјевојка, 0357    Душманин се по сокацим’ вуца, 0358    Па он љуби дилбер крчмарице.” 0359    А Кајтаз јој вели бајрактаре: 0360    „Је л’ истина обадва ти св’јета? 0361    Да ти Кајтаз бајрактара кажем.” — 0362    „Истина је, преварит’ те не ћу.” 0363    Бајро диже шушњу над очима, 0364    А синуше златне перјанице, 0365    Низ прса се брци објесише. 0366    „Е госпојо, обадва ми св’јета, 0367    Ево главом Кајтаз бајрактара!” 0368    А госпоја на ноге скочила, 0369    И од себе ђерђеф отурила, 0370    А заврти иглу од биљура, 0371    У њој конац мљетачкога злата, 0372    Па истрка на мермер авлију, 0373    Бајрактара рукам’ загрлила: 0374    „Хајд’ идемо у моју одају, 0375    Одмори се и напиј се пива!” 0376    Обадвоје иде уз скалине, 0377    Узадоше у шикли одају, 0378    Под њега је шилту намјестила, 0379    А шекерли ракију налила. 0380    Таман Кајтаз чашу прихватио, 0381    Клопот стаде плацом и сокаком. 0382    Кад погледа Кајтаз са пенџера, 0383    А ето ти Даничића Вука, 0384    Носи бритку у рукама ћорду. 0385    Онда Кајтаз поче бесједити: 0386    „О госпојо, срце моје живо, 0387    Лудо ти ћу главу изгубити! 0388    »Не брини се Кајтаз бајрактаре, 0389    Ја ћу к њему у авлију саћи, 0390    Темена му три пут учинити, 0391    А б’јелу му руку пољубити, 0392    Па га пленут по плећим’ хајдучким, 0393    Не ће ли се на ме насмијати, 0394    Кад му рекнем да погуби тебе 0395    Израд нама сигетскога бана, 0396    Он ће тамо у своју одају, 0397    Неће л’, Бог до, да заишће пића, 0398    Већ се никад он напити не ће, 0399    Ако му га ја точила будем.” 0400    Па одатле на ноге устаде, 0401    Па пред Вука у авлију сађе, 0402    Три пут пред њим земљу пољубила, 0403    Вука у скут и у руку љуби, 0404    А плену га по плећим’ хајдучким: 0405    „Гдје си Вуче огледало краљско, 0406    Седамн’ест си смакао Турака, 0407    Још погуби Кајтаз бајрактара 0408    Израд нама од Сигета бана, 0409    Па узмите Стамбол на ћенару 0410    Нек цар пртља ћаби и Медини.” 0411    На то јој се осм’јехнуо Вуче: 0412    „Зар ти, Анђо, омрзнуо н’јесам, 0413    Не милујућ уз седам година?” — 0414    „Н’јеси Вуче, моје очи драге, 0415    Већ си мио ко си досад био.” 0416    Па окрену у своју одају. 0417    Дочим сједе, заиска хаљина, 0418    Госпоја му хаљине дон’јела. 0419    За тим сада заиска јој пива, 0420    А госпоја бачвам’ прилетјела, 0421    Па изм’јеша вино и ракију, 0422    Те донесе, па поткучи Вуку. 0423    А Вук кондир прихвати у руку, 0424    И све попи од капи до капи, 0425    Па госпоји сад кондир додаје, 0426    Полу попи Даничићу Вуче, 0427    А полу га на клупу спустио, 0428    Па он леже по мехку душеку, 0429    А завика Канишку дјевојку: 0430    „Покри дер ме кумашли јорганом, 0431    Не ћу ноћас ићи у мејхану, 0432    Ваља сјутра мејдан дијелити.” 0433    Бирдем заспа, као јање мало, 0434    А да видиш Канишке дјевојке, 0435    Три пута га под кољено тикну, — 0436    Никад за то и не хаје Вуче. 0437    Она паде Кајтаз бајрактару: 0438    „Хајд’ одрежи мому Вуку главу, 0439    Па је носи султан Сулејману!” 0440    А Кајтаз јој вели бајрактаре: 0441    „Немој тако лијепа госпојо, 0442    Веће Вуку ти загрни руку, 0443    И скини му седам хамајлија, 0444    С вранца добра девет дилбагија, 0445    Да ја идем до дората свога. 0446    Сјутра ћемо мејдан под’јелити, 0447    А наша се сила ударити.” 0448    А гаспоја на ноге скочила, 0449    Па му скиде с Вука хамајлије, 0450    С вранца добра девет дилбагија, 0451    Па додаде Кајтаз бајрактару. 0452    Оде бајро пољу у ширине, 0453    До дората коња од мејдана, 0454    Па просјаку предаде хаљине 0455    И готових стотину дуката. 0456    Туде бајро конак учинио, 0457    А у јутро рано уранише, 0458    Са ордијом под Сигет падоше, 0459    А граду се врата отворише. 0460    Помоли се Даничићу Вуче 0461    На свом вранцу, коњу од мејдана, 0462    И госпоја Анђа Канишкиња, 0463    А за њоме дван’ест официра, 0464    Међу њима од Сигета бане. 0465    За њим сила врвише Маџара, 0466    Да им броја баш никако нема. 0467    Цар је свео под капију војску, 0468    Међу војском поље оставили, 0469    Што се море мејдан под’јелити, 0470    Па метнуше пике и биљешке, 0471    Доклен ће се на коњма гонити, 0472    И оштријем гвождем ударати. 0473    Побјеже му Кајтаз на дорату, 0474    Потјера га на свом вранцу Вуче 0475    Док му вранац добар полетио, 0476    Одмах викну дван’ест официра: 0477    „Нека знате хила ми је била 0478    Јер мој вранац летјети не море.” 0479    Па се врати од поља мејдана, 0480    Да убјегне у градску капију. 0481    Госпоја му не дадне унићи, 0482    Већ завика Вука Даничића: 0483    „Н’јесмо Вуче тако погодили, 0484    Да се бјежи у градску капију!” 0485    Не даде му унић’ у капију. 0486    А нападе Кајтаз на дорату, 0487    Пред њим Вуче свог вранца окрену. 0488    Обојица сабље извадише, 0489    Прије Кајтаз бајрактаре махну, 0490    Па одс’јече Даничићу главу. 0491    Бан завика дван’ест официра: 0492    „Дјецо моја, не дајте нам града 0493    И без крви и велика јада!” 0494    А царева насрну ордија, 0495    Маџари их справно дочекали, 0496    Све на огањ и на ватру живу. 0497    Пуста јада код Сигета града: 0498    Ту је кавга пуне дв’је године, 0499    Док стотине плаца протрсише, 0500    Шест хиљада кула поробише, 0501    А све виче мухур-сахибија; 0502    „Предаји се од Сигета бане!” 0503    Бан се не хтје предати никако, 0504    Већ до мора дотјера доарта, 0505    А с дората скочи у ђемију, 0506    Па побјеже до Малтеза града. 0507    Цар запов’јед своју оставио 0508    У Сигету граду каменому, 0509    Све изнова куле поновио, 0510    Пет стотина уздиже топова 0511    У Сигету на градске табије, 0512    Окрену их на четири стране, 0513    Нек се Сигет прихватит не море. 0514    Сад Кајтаза врже за везира 0515    Хазнадара Фазли буљук-башу. 0516    Још Кајтаза даровао л’јепо, 0517    Поклони му кулу Даничића, 0518    И у кули прикладну госпоју, 0519    Бајрактар се оженио њоме. 0520    Што му вели прикладна госпоја: 0521    „Бајрактаре све ти халал било, 0522    Што ме љубиш кад год се пробудиш, 0523    Што ти б’јеле бошчалуке дајем, 0524    Што ме држиш за вијерну љубу.” 0525    Што год б’јеше у Сигету ћара. 0526    Цар не хтједе паре ни динара, 0527    Све остави војсци силовитој.