Опет три сужња 0001    Сад и вазда да се веселимо 0002    А по тому песму да певамо 0003    Од истине за добре дружине! 0004    Запиштале три српске војводе, 0005    Три војводе, сва три Црногорца, 0006    Усред Скадра, града бијелога, 0007    У тавницу паше скадарскога, 0008    Једно јесте Брђанине Вуче, 0009    А друго је од Пипера Живко 0010    И треће је Васојевић Стале. 0011    Љуто пиште, јес’ им и невоља, 0012    Оће сва три да погубе Турци; 0013    Међу собом беседили млади 0014    Шта је коме данас најжалије. 0015    А беседи Васојевић Стале: 0016    „Мене, браћо, данас најжалије, 0017    Ђе сам скоро направио кулу, 0018    Направио у Васојевиће, 0019    Да је ’наке удалеко нема, 0020    И скоро сам избрат за војводу, 0021    Остаде ми нетрошено благо — 0022    То је мене данас најжалије!” 0023    Ал’ беседи од Пипера Живко: 0024    „Мене данас, браћо, најжалије, 0025    Нема мајка до мене једнога, 0026    А скоро се јесам оженио; 0027    Ја имадем три товара блага, 0028    Млога добра имам у Пипере, 0029    Остале ми саморана мајка 0030    И остаде љуба нељубљена, 0031    Нељубљена и немилована — 0032    То је мене данас најжалије!” 0033    Онда Вуче поче беседити: 0034    „Браћо моја, ви двије војводе, 0035    Мене јесте данас најжалије, 0036    Ђе ме Турци оће погубити, 0037    Кад нас паша у Скадар зовјаше, 0038    Онда чудну ријеч проговори 0039    Пред јунаке младе Црногорце — 0040    Ако нама до невоље дође, 0041    Ја ћу своју замијенит’ главу 0042    И убити у Скадру Турчина; 0043    Моја браћо, сужњи и војводе, 0044    Наске сва три преварише Турци, 0045    У љуто нас оковаше гвожђе, 0046    Не можемо замијенит’ главе, 0047    Заиста нас оће погубити!” 0048    Таман Вуче у ријечи бјаше, 0049    Док тамничар, Муса буљубаша, 0050    Дође Турчин на тавничка врата, 0051    Па отвори ледену тамницу, 0052    По имену дозиваше Стала: 0053    „О војводо Васојевић’ Стале, 0054    Оди, Стале, пред ледну тамницу, 0055    Откуп дош’о од Васојевића, 0056    Да ти идеш у Васојевиће!” 0057    Стале мљаше да истина бјаше, 0058    Па изиде тамници на врата; 0059    Дочекга га џелат Циганине, 0060    Сабљом ману, посече му главу. 0061    Турчин зове од Пипера Живка: 0062    „Оди, Живко, пиперска војводо, 0063    Мајка ти се стара побринула, 0064    Па за тебе послала откупа, 0065    Да ти идеш у твоје Пипере!” 0066    Живко мјаше да тако бијаше, 0067    Па изађе пред ледну тамницу; 0068    Дочекга га џелат Циганине, 0069    Сабљом ману, посече му главу. 0070    Па на име Вука дозиваше: 0071    „Ти, војводо од Брда камена, 0072    Дед изађи тамници на врата, 0073    Брђани се јесу порезали 0074    И за тебе послали откупа, 0075    Да ти идеш у Брда камена!” 0076    Тек се Вуче јаду досетио, 0077    Па изађе пред ледну тамницу. 0078    Ћаше џелат да погуби главу, 0079    А Вуче му поче беседити: 0080    „Чујеш, Муса, турска буљубашо, 0081    Није лако посећ Црногорца — 0082    На мени је панцијер кошуља; 0083    Скини, Муса, панцијер кошуљу, 0084    За тебе ће, Муса, требовати!” 0085    А кад зачу Муса буљубаша, 0086    То је Турчин једва дочекао, 0087    Па му пусти и ноге и руке. 0088    А да видиш Брђанина Вука, 0089    Он увати Мусу буљубашу, 0090    С њиме удри црна Циганина, 0091    Оба пали један код другога 0092    У џелату сабља испанула; 0093    Уграби је Вуче Брђанине, 0094    Обојици посијече главе, 0095    Па побеже Скадру на ћуприју. 0096    Гди год кога Вуче сусреташе, 0097    На двије га поле растављаше; 0098    Дође Вуче на воду Бојану, 0099    На ћуприју нагазио Вуче. 0100    А да видиш чуда изненада, 0101    Ту сусрете пашу скадарскога, 0102    Беше паша у шетњу ходио 0103    И натраг се Турчин повратио, 0104    Уз пашу је хоџа и кадија, 0105    И четири Мује и спаије 0106    И за њима дванаест каваза. 0107    Ту нимало не узмиче Вуче, 0108    Него зверски удари на Турке, 0109    Ту четири погубио главе, 0110    Оно друго скочи у Бојану. 0111    Здраво Вуче прође и весело 0112    И далеко измакнуо Вуче, 0113    Окрете се Скадру бијелому, 0114    Па запјева што му грло дава: 0115    „Мили Боже, чуда великога, 0116    Шта би данас мање Богу било 0117    Да устану две српске војводе 0118    И да виде Брђанина Вука 0119    Како иг је осветио Вуче!” 0120    Дође Вуче Брду каменоме, 0121    Ту Брђани шемлук учинише, 0122    Гди војвода од Брђана дође.