Опет дијоба Јакшића (из Црне горе) 0001    Вино пију два брата Јакшића: 0002    Јакшић Митар и Јакшић Шћепане; 0003    А пошто се напојише вина, 0004    Шћепану је Митар бесједио: 0005    „Хајд’, Шћепане, у лов да идемо; 0006    „Јесам јуче био у планину, 0007    „Ранио сам плавога јелена, 0008    „Не ће мо л’ га данас уфатити.” 0009    Но му Шћепан ријеч бесједио: 0010    „Ја не могу ходит’ планинама, 0011    „Љуто ме је забољела глава.” 0012    Митар скочи на ноге лагане, 0013    Па он узе хрте и загаре, 0014    Сам отиде у лов у планину. 0015    А Шћепану љуба бесједила: 0016    „Чујеш ли ме, драги господару! 0017    „Одијели Митра брата свога, 0018    „Ал’ ће ти се замакнути љуба 0019    „О конопцу у твоје дворове.” 0020    Шћепан њојзи ријеч бесједио: 0021    „Мучи љубо, срећу изгубила! 0022    „С киме ћемо Митра одијелит’, 0023    „Кад он нема ни сестре, ни мајке, 0024    „За љубу му ни помена није?” 0025    Кад навече нојца долазила, 0026    Али Митар из планине дође, 0027    Њему Шћепан ријеч говорио: 0028    „Ходи, Митре, да се дијелимо.” 0029    Цикну Митар, како змија љута: 0030    „А с ким ћеш ме, брате, одијелит’?” 0031    Друга њему бити не могаше, 0032    Но се браћа сташе дијелити, 0033    И најприје овце дијељаху: 0034    Шћепан узе првојагњенице, 0035    Митру даје старе очупане; 0036    Па стадоше дијелити благо: 0037    Шћепан узе гроше и дукате 0038    И на голо крупне талијере, 0039    Митру даје паре и динаре; 0040    Ту је Митар ријеч говорио: 0041    „Узми, брате, честити ти били! 0042    „Свакојако трговац нијесам.” 0043    Кад стадоше дијелит’ оружје: 0044    Шћепан узе ново и свијетло, 0045    Митру даје старо испрскало; 0046    Ту је Митар ријеч говорио: 0047    „Узми, брате, честито ти било! 0048    „Свакојако делија нијесам.” 0049    Од свашта му даје дијо криви, 0050    Па с’ ондолен Митар подигнуо, 0051    И најави овце очупане, 0052    Поведе их Звијезди планини, 0053    Ту је Митар чардак направио, 0054    И ту стаја за девет годинах, 0055    На хиљаду овце укрдио. 0056    А Шћепан је, Бог зна, опразнио, 0057    Празан сједи, ништа не имаде, 0058    Њему вјерна љуба говорила: 0059    „О Шћепене, драги господару! 0060    „Јес’ ли чуо, како љуђи кажу: 0061    „Ка’ је Митар овце укрдио? 0062    „Хајде узми коња и оружје, 0063    „И отиди Митру на чардаку, 0064    „Позови га у лов у планину, 0065    „Нек запане Митар на путове, 0066    „Ти му хајкни звјерад из планине, 0067    „Нажени му срне и јелене, 0068    „Не ће ли га јелен разбучити, 0069    „Да ти буде пред љуђма исправа, 0070    „Па његове ти дојави овце, 0071    „Не бисмо л’ се од рђе отели.” 0072    То је Шћепан љубу послушао, 0073    И отиде зеленом планином; 0074    Кад се Митру примакнуо близу, 0075    Али Митар у свијару свири, 0076    У свијару брата поменује. 0077    Кад то зачу Јакшићу Шћепане, 0078    Он се јави Митру брату своме. 0079    Скочи Митар, познаде Шћепана, 0080    Руке шире, у лица се љубе, 0081    И за братско питају се здравље, 0082    Па су оњен нојцу боравили. 0083    А кад свану и ограну сунце, 0084    Отидоше у лов у планину, 0085    Шћепан хајка, а Митар западе, 0086    Нагна њему плавога јелена; 0087    Но је Митру добра срећа била, 0088    Од њега је јелен узбјегнуо, 0089    На Шћепана брзо долазио, 0090    Шћепан му се на пут учинио, 0091    Но га јелен рогом доватио, 0092    Грдну му је рану начинио, 0093    Виде му се црне утроице, 0094    Паде Шћепан насред друма пута; 0095    К њему брзо Митар доскочио, 0096    И пуштио крвцу од образах, 0097    Па га бачи на плећи широке, 0098    Донесе га својему чардаку, 0099    Па с овацах саломи чактаре, 0100    Брата бачи дору у рамена; 0101    Њега ћера, а најави овце, 0102    А све рони сузе од образах, 0103    Докле дође на своје дворове. 0104    А изљезе Шћепанова љуба, 0105    Да сусрете господара свога; 0106    Кад ђевера Митра угледала, 0107    Од њега је главу занијела; 0108    Унесе га Митар у дворове, 0109    Па набави од мора ећима, 0110    Свога брата од ранах извида. 0111    Кад се Шћепан на ноге дигнуо, 0112    Митру брату ријеч говорио: 0113    „Ходи, Митре, да се осветимо!” 0114    Па увати вјереницу љубу, 0115    Извади јој обје очи црне, 0116    Па јој даде тојагу у руке, 0117    Нека проси, да се љебом рани.