|
Јакшићима двори похарани 0001 Вино пију два брата Јакшића, 0002 Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане, 0003 У Ужицу граду бијеломе, 0004 Али њима ситна књига дође 0005 Од онога града Бијограда: 0006 „А зло сјели, два Јакшића млада! 0007 „У зло сјели и вино попили! 0008 „Кад ваши двори изгореше, 0009 „Стара мајка коњма прегажена, 0010 „Одведени коњи из арова, 0011 „Однешено благо из ризница, 0012 „Одведена сестрица Јелица.” 0013 Кад то чуше два Јакшића млада, 0014 А скочише на ноге лагане, 0015 Машише се коњма на рамена, 0016 Отидоше право Бијограду, 0017 Мало нашли у животу мајку, 0018 Па је пита Јакшић Димитрија: 0019 „Бог тебе, стара наша мајко! 0020 „Тко попали наше б’јеле дворе? 0021 „Тко је тебе коњма прегазио? 0022 „Тко одведе коње из арова? 0023 „Тко однесе благо из ризница? 0024 „Тко одведе сестрицу Јелицу? 0025 „Какви коњи, какви ли јунаци? 0026 „Куд одоше, на коју ли страну?” 0027 Онда њима мајка одговара: 0028 „Два Јакшића, а два моја сина! 0029 „Врани коњи, а црни јунаци; 0030 „Отидоше право низ Дунаво.” 0031 Кад то чуше два брата Јакшића, 0032 Прав’ одоше у земљу Арапску, 0033 Траже сестру три године дана, 0034 А не могу ни да чују за њу, 0035 Кад настала година четврта, 0036 Онда вели Јакшић Димитрија: 0037 „О Богдане, мој брате рођени! 0038 „Хајде, брате, да се растанемо: 0039 „Па ти иди право Бијограду, 0040 „Виђи, јели наша жива мајка; 0041 „Ја сам идем кроз земљу Арапску, 0042 „Еда Бога, да ја сестру нађем!” 0043 То рекоше, па се растадоше: 0044 Оде Богдан натраг Бијограду, 0045 Оде Дмитар кроз земљу Арапску, 0046 А кад дође на воду Ступницу, 0047 На њој нађе четири робиње, 0048 Њима Дмитар Божју помоћ виче, 0049 Оне њему добро приватише: 0050 „Здраво да си, незнана делијо!” 0051 Опет им је Дмитар говорио: 0052 „Бога вама, четири ђевојке! 0053 „Зават’те ми воде са Ступнице, 0054 „Јер сам, душо, врло ожеднио.” 0055 Оне њему онда бесједише: 0056 „Бога тебе, незнана делијо! 0057 „Можемо ти воде заватити, 0058 „Али није здрава по јунаке; 0059 „Већ кад воду Ступницу пријеђеш 0060 „И кад будеш тамо кроз чаршију, 0061 „Обазри се с десна на лијево, 0062 „Велике ћеш дворе угледати, 0063 „Покривене лимом и ђумишем, 0064 „Око двора бакрена авлија, 0065 „Пред капијом сребрна ћуприја; 0066 „То су двори аге Арап-аге, 0067 „Да би бог да’, остали му пусти! 0068 „У њима је сестра Јакшићева, 0069 „За онијем агом Арап-агом, 0070 „Когођ путем кроз чаршију прође, 0071 „Она носи студену водицу, 0072 „Она поји по путу путнике, 0073 „А за здравље двају браће своје.” 0074 Кад то чуо Јакшић Димитрије, 0075 Он не тражи моста ни бродова, 0076 Већ нагони коња на Ступницу, 0077 А кад Дмитар дође у чаршију 0078 И угледа Арапове дворе, 0079 Он запјева танко гласовито, 0080 У двору га сестра познавала, 0081 Низ образе сузе прољевала: 0082 Питала је Арапка заова: 0083 „Што је тебе, снахо моја драга?” 0084 Она њојзи тихо говорила: 0085 „Не питај ме, моја заовице! 0086 „Ево јунак пјева кроз чаршију, 0087 „Као да је од мог вилаета, 0088 „Мину мене жеља брата мога.” 0089 А кад Дмитар на капију дође, 0090 Он подвикну из грла јуначког: 0091 „Изађиде, Арапагинице, 0092 „Изнеси ми да с’ напијем вина 0093 „А тако ти до два брата жива!” 0094 Умах га је сестра познавала, 0095 Па изиђе к њему на капију, 0096 Руке шире, у лице се љубе, 0097 Жалосно га за вилает пита; 0098 Не имаде да изнесе вина, 0099 Извади му тридесет дуката, 0100 „На ти, брате, тридесет дуката, 0101 „Па ти иди механџији Јову, 0102 „Па пиј брате, вино до јације, 0103 „Ође нема аге Арап-аге, 0104 „Арап-ага довече ће доћи, 0105 „Ја ћу њега љуто опојити, 0106 „А капије не ћу затворити; 0107 „А кад буде велика јација 0108 „И зауче хоџе на џамијам’, 0109 „Дођи брате, ос’јеци му главу.” 0110 Оде Дмитар механџији Јову, 0111 Па он пије вино до јације; 0112 А кад била велика јација, 0113 Заучише оџе на џамијам’, 0114 Уста Дмитар на ноге лагане, 0115 Прав’ отиде Арапову двору, 0116 А кад јунак у авлију уђе, 0117 Па погледа горе уз чардаке, 0118 Ал’ још сједи ага Арап-ага: 0119 Вина пије с двома Арапчади, 0120 Вина служи сестра Јакшићева, 0121 Њој говори ага Арап-ага: 0122 „Ој Српкињо, драга моја љубо! 0123 „Ево има три пуне године, 0124 „Како си се ти моја назвала, 0125 „Што ’во никог од твог рода нема? 0126 „Јал’ не маре, јал’ не чују за те.” 0127 Онда она њему бесједила: 0128 „О Бога ти, ага Арап-ага! 0129 „Колико је небо од земљице, 0130 „Толико је и мој род од мене.” 0131 А то Дмитар и гледа и слуша, 0132 Узе мача у десницу руку, 0133 А буздован у лијеву руку, 0134 А помену Бога јединога, 0135 Прав’ изиђе горе уз чардаке, 0136 Ману мачем и десницом руком, 0137 Арап-аги одсијече главу, 0138 И пос’јече двоје Арапчади, 0139 Онда му је сестра говорила: 0140 „Немој, брате, овога малога, 0141 „Жа’ ми га је, ако је и црно.” 0142 Дмитар му је дворе запалио, 0143 Мајку му је коњем погазио, 0144 И његово благо покупио, 0145 Изведе му коње из арова, 0146 Па на коње натовари благо; 0147 Поврати му жалост за срамоту, 0148 Па узима сестрицу Јелицу, 0149 Па шњом бјежи на воду Ступницу; 0150 А кад дође на воду Ступницу, 0151 Ал’ процвили Арапинче црно, 0152 Онда вели Јакшић Димитрија: 0153 „Дај ми, сејо, Арапинче црно, 0154 „Хоће њега ујак забавити.” 0155 Она даде Арапинче црно, 0156 Узе њега Јакшић Димитрије, 0157 Растави му главу и рамена, 0158 Па га баци у воду Ступницу, 0159 Онда му је сестра говорила: 0160 „Рашта, брате, да од Бога нађеш? 0161 „Жа’ ми га је, ако је и црно, 0162 „Јер сам њега од срца родила.” 0163 Вели њојзи Јакшић Димитрија: 0164 „Сестро, ћути, немој будалити; 0165 „Боље ће те браћа удомити, 0166 „Ђе ћеш бољи пород изродити, 0167 „Нег’ за оним Арапином црним; 0168 „Од зла рода нек нема порода, 0169 „Од зла псета нек нема штенета.” |