Женидба Јакшића Митра (из Сиња) 0001    Дворбу двори богат у богата, 0002    А сирома један у другога: 0003    Јакшић Митар у војводе Јанка; 0004    Не двори га, да дворбу издвори, 0005    Нит’ га двори, да му најам плати, 0006    Већ да види његову сестрицу, 0007    Да је види, и да је обљуби. 0008    Дворио га девет годин’ дана, 0009    Кад десета година настала, 0010    Не море је младе ни видити. 0011    Камо л’ ће је јунак обљубити; 0012    Разболи се Митар дите младо, 0013    Разболи се болом брез болисти, 0014    К њем’ долази робиња дивојка, 0015    Па је Митру она говорила: 0016    „Што је теби, Митре дите младо? 0017    „Која ти је голема невоља, 0018    „Тере си се јунак разболио?” 0019    А вели јој Митар дите младо: 0020    „Кад ме питаш, робињо дивојко, 0021    „Све ћу теби казивати право: 0022    „Ево има девет годин’ дана, 0023    „Да ја дворим Јанка господара; 0024    „Не дворим га, да дворбу издворим, 0025    „Нит’ га дворим, да ми најам плати; 0026    „Већ, да видим његову сестрицу, 0027    „Да је видим, и да је обљубим; 0028    „Већ те молим, робињо дивојко! 0029    „Састави ме с госпојицом твојом, 0030    „А ја ћу ти липо даровати: 0031    „Даћу теби четвере аљине: 0032    „Двој’ од свиле, двоје од кадифе.” 0033    Ка је било вечер по вечери, 0034    Она Митру вечеру носила 0035    И узела кључе од чардака, 0036    Па га води госпоји дивојки, 0037    Деветера врата отворила, 0038    Док је Митра дивојки увела; 0039    Кад дивојка Митра сагледала, 0040    Овако је њему говорила: 0041    „О радости, велика драгости! 0042    „Душо моја, млад Јакшићу Митре! 0043    „Љуби мене, колико ти драго, 0044    „Пак ме води двору бијеломе.” 0045    Љуби Митар гиздаву дивојку, 0046    Љубио је до зоре бијеле. 0047    Кад је била зора забилила, 0048    Скочила се лијепа дивојка, 0049    Скочила се на ноге лагане, 0050    Паке иде у кулу бијелу, 0051    Купи благо Јанка брата свога, 0052    Пака иђе доли у подруме. 0053    Те изведе два коња голема, 0054    Себи једног, а Митру другога, 0055    На готове коње посидоше, 0056    Пака брже горицом зеленом. 0057    Кад у јутру јутро осванула, 0058    Иђе Јанко у кулу бијелу, 0059    Да обађе млад-Јакшића Митра, 0060    Али Митра у кули не нађе; 0061    Иђе к секи у чардаке горње; 0062    Ал’ му сестре у чардаку није; 0063    Када оде коњим’ у подруме, 0064    Добри коња у подруму није; 0065    Онда се је Јанко оситио, 0066    Па је добра коња посиднуо, 0067    Те за њима иђе у потрагу, 0068    И стиже и на трећем конаку; 0069    Па је Јанко Митру бесједио: 0070    „О бора ти, млад Јакшићу Митре! 0071    „Ако си ми сестру ти одвео, 0072    „За што си ми благо ти однио? 0073    „Благ’ однио и коње одвео?” 0074    А вели му Митар дите младо: 0075    „Да мој шура, војевода Јанко! 0076    „Сестру не би за бољег удао, 0077    „Брез блага је не би ни удао; 0078    „А имаде девет годин’ дана, 0079    „Да те дворим, војевода Јанко, 0080    „Ја сам добра коња издворио.” 0081    Онда му је Јанко говорио: 0082    „Ајде с Богом, Митре дите младо! 0083    „Пази мени драге сестре моје! 0084    „На путу ти добра срећа била, 0085    „А под ногам’ сви душмани твоји, 0086    „Како коњу и плоче и чавли!”