Ропство и женидба Јакшића Шћепана (из Бјелопавлића) 0001    Још зорица није заб’јелила, 0002    Ни даница лица помолила, 0003    Бијела је вила покликнула 0004    Са Авале зелене планине, 0005    Вила зове у Бијоград Стојни 0006    По имену два брата Јакшића, 0007    Јакшић-Митра и Јакшић-Шћепана: 0008    „О Јакшићи, зло вам јутро било! 0009    „Ал’ чујете, ал’ се не бринете? 0010    „На Бијоград ударише Турци, 0011    „Ударише Турци су три стране, 0012    „И још ћу ви по имену казат’: 0013    „Ево прво Ћуприлијћ везире, 0014    „За њим војске четрест хиљада; 0015    „А друго је паша од Видина, 0016    „За њим војске тридесет хиљада; 0017    „Треће паша с Новога Пазара, 0018    „За њим војске двадесет хиљада; 0019    „Ако ли ми вјероват’ не ћете; 0020    „Ви изиђ’те граду на бедене, 0021    „Па поглајте на поље широко 0022    „Што је силне под Бијоград војске.” 0023    Кад то зачу Јакшић Димитрије, 0024    Он поскочи на ноге лагане 0025    И отиде граду низ чаршије, 0026    Па изиђе граду на бедене, 0027    Па погледа на поље зелено: 0028    Боже мили, чуда и зламења! 0029    Колико је поље Бијоградско, 0030    Да ми падне капља од облака, 0031    Нигђе не би на земљу паднула, 0032    До на коња, или на Турчина, 0033    На Турскога бијела шатора; 0034    Колико се јунак препануо, 0035    Од страха га увати грозница, 0036    Па се натраг низ чаршију врати, 0037    Оџаку је своме долазио, 0038    Привати се коња и оружја, 0039    И довати од града кључеве, 0040    Па се тури коњу о рамена, 0041    Нагна коња низ градске сокаке, 0042    Докле дође на врата од града, 0043    Од града је врата отворио, 0044    У вратима кључе оставио, 0045    Па побјеже пољем широкијем 0046    Крајем војске Ћуприлијћ-везира, 0047    И побјеже у гору зелену. 0048    Када соко у планину дође, 0049    Ту му жарко огријало сунце 0050    На студену воду Јахорику, 0051    Ту је био јунак починуо, 0052    А сам собом био говорио: 0053    „Авај, Митре, главу изгубио! 0054    „Буд утече јутрос уз планине, 0055    „Чему брата остави својега, 0056    „Брата свога, Јакшића Стјепана?” 0057    Хоћаше се натраг поврнути, 0058    Ема Турци кавгу учинише, 0059    На Бијоград Стојни ударише, 0060    Ударише Турци су три стране: 0061    Силна војска Ћуприлијћ-везира 0062    Ударила на врата од града, 0063    Од града се не замеће кавга, 0064    Нити пуче пушка ни лумбарде, 0065    Ев’ од града врата уграбише, 0066    Ни би мртва ни би рањенога: 0067    У Бијоград Турци улазише, 0068    Па по граду веље јаде граде: 0069    Робе робље, а сијеку главе, 0070    Купе пусто Бијоградско благо, 0071    Још су добра роба заробили, 0072    Заробили Јакшића Стјепана, 0073    Турци су га жива уватили 0074    На ђогина коња под оружјем. 0075    Колико је диван и угледан, 0076    Не ћеше га изгубити Турци, 0077    Но му вежу наопако руке, 0078    А воде га под шатор везиру. 0079    Кад ли дође момак пред везира, 0080    Трипут му се свезан поклонио, 0081    Љубио му руку и кољена, 0082    Стаде везир роба сагледиват’; 0083    Кад га виђе и познаде дивна, 0084    Велики му шемлук учинио: 0085    Све истури од боја топове; 0086    Па му везир одријеши руке, 0087    И даде му коња и оружје, 0088    Те се с њиме по ордији дичи. 0089    Кад Бијоград Турци похараше, 0090    Крену сила испод Бијограда, 0091    Па окрену везир Ћупрелија 0092    И његова веља силна војска. 0093    А да видиш Јакшића Стјепана! 0094    Јаше коња на прама везира. 0095    Ал’ да видиш силе од везира: 0096    Не води га везир у Ћуприју, 0097    Но га води у Стамбола града, 0098    У Стамболу Отмановић-цару, 0099    Да му царе роба честитује. 0100    Кад је везир у Стамбола доша’ 0101    Под високе цареве сараје, 0102    У цара је везир улазио, 0103    Б’јелу му је руку пољубио, 0104    Па је цару сјео уз кољено, 0105    А за собом роба приводио, 0106    Те код цара на диван изиђе, 0107    Љубио му ногу и папучу, 0108    И столове, ђе цар сједијаше, 0109    Кад га царе виђе и познаде, 0110    Код себе га сједе на сеџаду, 0111    Па је њему царе бесједио: 0112    „О јуначе, Јакшићу Стјепане! 0113    „Потурчи се, Бог те не убио! 0114    „Врћи ћу те велика везира, 0115    „А везира Бошни на Травнику, 0116    „Бићеш већил над седам везира, 0117    „И даћу ти ћерцу за љубовцу, 0118    „Држаћу те ка’ и свога сина: 0119    „Бошна моја мојој земљи глава, 0120    „А ти ћеш бит’ до мене свакоме.” 0121    Но је цару Стјепан бесједио: 0122    „Турски царе, од свијета главо! 0123    „Нигде ти се не ћу потурчити 0124    „Ни одрећи од крста мојега, 0125    „Ни Христову вјеру похулити, 0126    „Да ме сједнеш у твоје столове, 0127    „Да ми подаш благо од свијета; 0128    „Но за вјеру хоћу погинути.” 0129    Кад то чуо царе од Стамбола, 0130    Врло му се жао учинило, 0131    Па истури на диван џелата, 0132    Да изгуби Јакшића Стјепана; 0133    Но је њему срећа добра била, 0134    Е га не да Ћуприлијћ везире, 0135    Но пред царем паде на диване: 0136    „Не, за Бога, царе господаре! 0137    „Не изгуби роба од Јакшића, 0138    „Ето сам му дао вјеру тврду, 0139    „Да га, царе, изгубити не ћу; 0140    »Но га мене продај за динаре, 0141    „Хоћу ти га премјерити благом, 0142    „Све дукатом маџарлијом жутом, 0143    „Да га водим у моју Ћуприју, 0144    „И хоћу ти дати вјеру тврду, 0145    „Да се хоће потурчит’ за наго.” 0146    То је њему срећа добра била, 0147    У цара га везир одмолио 0148    И цару га благом премјерио, 0149    Поведе га везир у Ћуприју. 0150    Када везир у Ћуприју дође, 0151    На оџаку у дивану своме 0152    Држи њега уз десно кољено, 0153    Е га држи како своју главу, 0154    На сваке га пробе удараше, 0155    Не би ли га како преварио, 0156    Не ће ли се јунак потурчити; 0157    Држао га за годину дана; 0158    Кад се пуна напуни година, 0159    Сву господу покупио Турску, 0160    Изведоше њега на диване, 0161    Говоре му хоџе и кадије: 0162    „Ој Шћепане, робе од Јакшића! 0163    „Запов’јед је таква од везира, 0164    „Да т’ хоћемо данас потурчити, 0165    „И даће ти ћерцу за љубовцу, 0166    „Што је љепша од бијеле виле; 0167    „Врћи ће те велика везира, 0168    „А везира на Нову Пазару, 0169    „Ходи ће ти благо од мирије; 0170    „Ако ли се потурчити не ћеш, 0171    „Џелат ће ти главу изгубити.” 0172    Ал’ говори Јакшићу Шћепане: 0173    „Фала вама, хоџе и кадије! 0174    „Хоћу моју главу изгубити 0175    „Ради крста и Богородице 0176    „И закона од Христа мојега, 0177    „А нигде се потурчити не ћу.” 0178    Жао било Ћуприлијћ-везиру, 0179    Па нареди крвава џелата, 0180    Да изгуби зорна каурина; 0181    Но је њему срећа добра била: 0182    Бјеше паша из Нова Пазара, 0183    Пред везиром паде на диване: 0184    „Не, за Бога, Ћуприлијћ-везиру! 0185    „А да ли му вјеру не зададе, 0186    „Да му главу изгубити не ћеш? 0187    „Но га продај мене за динаре, 0188    „Хоћу ти га премјерити благом, 0189    „Све дукатом жутом маџарлијом, 0190    „Да га водим у Нову Пазару, 0191    „И хоћу ти дати вјеру тврду, 0192    „Како дође момак у Пазаре, 0193    „Да се хоће потурчит’ за наго.” 0194    То је њему срећа прискочила, 0195    Одмоли га паша у везира, 0196    Прода му га за дукате жуте, 0197    Поведе га у Нове Пазаре. 0198    Како паша дође у Пазаре 0199    На оџаку и дивану своме, 0200    Али своју слугу зовијаше, 0201    Зовијаше слугу Усеина. 0202    „Усеине, вјерна слуго моја! 0203    „На ти овог роба препродана 0204    „Хајде тамо на сараје доње, 0205    „Па отвори дванаест одаја, 0206    „У дван’есту остави јунака, 0207    „А затвори врата дван’естора, 0208    „Да не гледа сунца ни мјесеца 0209    „Ни бијела данка ни јунака: 0210    „Неће ли се њему додијати, 0211    „Не би ли се каур потурчио.” 0212    Вјерна слуга слуша господара, 0213    За б’јелу га руку доватио, 0214    Поведе га на сараје доње, 0215    Отворио дванаест одаја, 0216    У дван’есту њега оставио, 0217    Дванаест је врата затворио; 0218    Ту га држа паша из Пазара, 0219    Ту га држи до године дана, 0220    Док се самом паши ражалило, 0221    Па дозива Хајкуну ђевојку: 0222    „Ћери моја, чисто злато моје! 0223    „Послушај ме, што ћу рећи тебе: 0224    „Хајде тамо на бердиван кулу, 0225    „Па отвори два сандука жута, 0226    „На се врзи ђузел одијело 0227    „Од кадиве и жежена злата, 0228    „Прегрни се чохом пазарлијом, 0229    „Што је златном жицом премрежена, 0230    „А у руке од злата јабуке, 0231    „Под пазухо боцу трусовине, 0232    „У коју су биља од планине; 0233    „Е сам чуо, казивали су ми, 0234    „Да то јесте вода заборавна: 0235    „Ко с’ умије и ко се напије, 0236    „Своја ће му вјера омрзнути, 0237    „Заборавит’ своју породицу; 0238    „Хајде тамо на сараје доње, 0239    „Те отвори врата дван’естора, 0240    „Како која ти отвориш врата, 0241    „Све за собом затварај, Хајкуно, 0242    „Док, Хајкуно, дођеш до Шћепана, 0243    „Подај њему боцу трусовине, 0244    „Да с’ умије и да се напије, 0245    „Не ћеш ли га како преварити, 0246    „Не би ли се момак потурчио, 0247    „Да те узме за вјерну љубовцу.” 0248    То Хајкуна једва дочекала; 0249    Од ка’ га је оком видијела, 0250    Тешке су је муке попануле; 0251    Преоноћ је на сну га гледала, 0252    Преодан је грозница ватала; 0253    Једанакак на ноге скочила, 0254    На диван је кулу излазила, 0255    Отворила два сандука жута, 0256    На се тури ођело од дике; 0257    Све кадиву и жежено злато, 0258    Прекрила се чохом пазарлијом, 0259    Што је златном жицом премрежена, 0260    А у руку узима јабуку, 0261    И под руку боцу трусовине, 0262    У коју су биља од планине, 0263    Па отиде на сараје доње, 0264    Те одаје честе отвараше; 0265    Како која врата отворала, 0266    Све за собом тврдо затвараше, 0267    Док Хајкуна дође до Шћепана, 0268    А Божју му помоћ називала, 0269    Скочи момак на ноге лагане, 0270    Божју јој је помоћ приватио: 0271    „Бог ми с тобом, пашина Хајкуно!” 0272    Ал’ Хајкуна њему бесједила: 0273    „Ој Шћепане, очи моје црне! 0274    „Б’јело ти је лице потавњело, 0275    „Живот ти се веле испуцао 0276    „У затвору паше баба мога; 0277    „На ти боцу ову воде ладне, 0278    „Да с’ умијеш и да се напијеш.” 0279    У руке се јунак доватио, 0280    Ма јунак је и одвише мудар: 0281    Њу уд’рио камену од зада, 0282    А прикупи скуте од доламе, 0283    Да га вода не дотакне ладна. 0284    На њега се була расрднула, 0285    Ал’ се опет брже повратила, 0286    Па са њиме игру заметаше, 0287    Овако му била бесједила: 0288    „Потурчи се, црне очи моје! 0289    „Узми мене за вјерну љубовцу.” 0290    Ал’ јој вели Јакшићу Шћепане: 0291    „О Хајкуно, за Бога јединога! 0292    „Нигда ти се потурчити не ћу, 0293    „Нит’ ћу моју вјеру похулити, 0294    „Ни Христови закон изгубити; 0295    „Но сам радиј изгубити главу.” 0296    На њега се була расрднула, 0297    Ал’ се опет брже повратила 0298    И са њиме игру заметала, 0299    А Шћепану ријеч бјеседила: 0300    „Ој Шћепане, обљуби ми лице.” 0301    А тако јој Шћепан одговара: 0302    „Турска було, јад те задесио! 0303    „Не може ми закон поднијети, 0304    „Да каурин Турске буле љуби: 0305    „Небо би се ведро растворило, 0306    „А из неба паднуло камење, 0307    „Убило би и мене и тебе.” 0308    На њега се була расрднула, 0309    Ал’ се опет брже повратила, 0310    Па Шћепану ријеч бесједила: 0311    „Ој Шћепане, очи моје црне! 0312    „Не бих ти се млада покрстила 0313    „Ни за какво благо од свијета 0314    „До за твоју на рамену главу; 0315    „Ако ћеш ми дати вјеру тврду, 0316    „Да ме хоћеш узет’ за љубовцу, 0317    „Ја се хоћу покрстит’ за наго; 0318    „Да пашино благо покупимо 0319    „Да бјежимо Стојну Бијограду.” 0320    Кад то чуо Јакшићу Стјепане, 0321    Од земље је на ноге скочио, 0322    Па јој пружи обадвије руке 0323    И даде јој Божју вјеру тврду, 0324    Да је хоће узет’ за љубовцу; 0325    Па скочише на ноге лагане 0326    И дванаест отворише врата, 0327    Изидоше пред бијелу кулу, 0328    Погледаше ка небу ведроме, 0329    Ал’ на небу мјесец одскочио; 0330    Уљегоше паши у сараје, 0331    У одаје, ђе је благо било, 0332    Три товара блага покупили; 0333    Уљегоше у коњске подруме, 0334    Те бирају хате четвртаке, 0335    Три товара блага товарише, 0336    Још два хата за се изабрали. 0337    Јакшић Шћепан окрочи ђогина, 0338    Ал’ да видиш пашину Хајкуну! 0339    У одаје паши улазила, 0340    Пашину је сабљу доватила, 0341    О којој су два гајтана златна, 0342    А у њој је алем камен драги, 0343    Ваља сабља по Нова Пазара; 0344    Па изиђе пред сарајли кулу, 0345    Даде сабљу на коња Шћепану: 0346    „На ти сабљу, драги господару! 0347    „Кад се тамо друмом затуримо, 0348    „Ако би се ђегођ натурило, 0349    „Да се с пута не макнеш грђему.” 0350    А Шћепан је ћорду припасао, 0351    А ђевојци ријеч бесједио: 0352    „Јаши коња, за Бога, Хајкуно!” 0353    А Хајкуна њему бесједила: 0354    „Стани мало, моје очи црне! 0355    „Да до паше у одају пођем, 0356    „Да доватим диван-кабаницу, 0357    „Што је пуста од жежена злата 0358    „И по злату искићена дивно: 0359    „Све стрелице и драго камење, 0360    „Те се сија, као сунце жарко.” 0361    Кад изнесе диван-кабаницу 0362    И даде је на коња Шћепану, 0363    Тада була коња окрочила, 0364    Побјегоше пољем од Пазара, 0365    Једну ноћцу много прелазише, 0366    Три б’ конака ћириџијам’ била; 0367    Мркнуло је у Нове Пазаре, 0368    А свануло више Бијограда. 0369    Здраво Шћепан у Бијоград дође, 0370    И доведе Турску булу младу, 0371    Набавио дван’ест калуђера, 0372    Крстише је и зламеноваше, 0373    И узе је за вјерну љубовцу. 0374    То је било кад се и чинило, 0375    Већ за славу Бога да молимо 0376    И за здравље владике светога, 0377    Амин, Боже, вазда те молимо!