Женидба Змај-Деспота Вука 0001    Мили Боже, да чуда голема! 0002    Подиже се Змај-Деспоте Вуче 0003    Преко мора Млетку Латинскоме, 0004    Да он проси лијепу ђевојку 0005    У некака бана од Млетака; 0006    Он поведе дванаест катана 0007    И понесе три товара блага, 0008    Оде право у земљу Латинску. 0009    А кад дође Млетку Латинскоме, 0010    Лијепо га бане дочекао, 0011    Гостио га за петнаест дана. 0012    Но говори Змај-Деспоте Вуче: 0013    „Чујеш ли ме, бане Латинине! 0014    „Ја нијесам дош’о пити вино, 0015    „Већ просити лијепу ђевојку; 0016    „Но ак’ хоћеш да смо пријатељи, 0017    „Поклони ми ћерку за љубовцу.” 0018    Па се маши руком у џепове, 0019    Те извади од злата јабуку, 0020    Уз јабуку хиљаду дуката, 0021    Па их пружи бану Латинину. 0022    Кад то виђе бане Латинине, 0023    Он се скочи од земље на ноге, 0024    Те се с Вуком у лице пољуби, 0025    А Вук бана у бијелу руку, 0026    Па му даде од злата јабуку, 0027    И даде му хиљаду дуката, 0028    А бан Вуку поклони ђевојку, 0029    Када Вуче испроси ђевојку, 0030    А он оде свадбу уговарат’; 0031    За дуго је Вуче одгодио: 0032    Од Ђурђева до Дмитрова дана, 0033    Док отиде шеру Купинову 0034    И покупи кићене сватове; 0035    Па се Вуче на пут отиснуо 0036    Са његових дванаест катана, 0037    А прати га бане Латинине, 0038    Па је бане Вуку говорио: 0039    „О мој зете, Змај-Деспоте Вуче! 0040    „Када, Вуче, по ђевојку пођеш, 0041    „Ти поведи хиљаду сватова, 0042    „Од хиљаде више ни једнога, 0043    „Од хиљаде мање ни једнога; 0044    „Па ти хајде, када тебе драго.” 0045    Када чуо Змај-Деспоте Вуче, 0046    Оде Вуче шеру Купинову. 0047    А кад дође двору бијеломе, 0048    Дочека га остарила мајка, 0049    Па га пита мајка Анђелина: 0050    „Што би, сине, у земљи Латинској? 0051    „Јеси л’, сине, љубу испросио? 0052    „Не ће л’ стару одмијенит’ мајку?” 0053    Оде Вуче мајци говорити: 0054    „Добро, мајко, у земљи Латинској, 0055    „Јесам, мати, цуру испросио 0056    „У онога бана од Млетака, 0057    „И с баном сам свадбу угодио 0058    „О јесени, када мене драго, 0059    „Да поведем хиљаду сватова.” 0060    Тек што Вуче у ријечи бјеше, 0061    Ал’ ето ти млада књигоноше, 0062    Поклони се до земљице црне, 0063    Вуку даде лист књиге сићане; 0064    А кад Вуче књигу проучио, 0065    А он вели остарилој мајци: 0066    „Ево, мати, књиге од ђевојке, 0067    „Добро слушај, што ми ситна пише: 0068    „ „Господару, Змај-Деспоте Вуче! 0069    „ „Ако скоро одеш сабирати, 0070    „ „Господару, кићене сватове, 0071    „ „Купи свата дванаест стотина 0072    „ „По избору бољег од бољега, 0073    „ „Свакога ћу, Вуче, даривати, 0074    „ „Даривати свиленом кошуљом; 0075    „ „А ђевери, доброга јунака, 0076    „ „Јали брата, јали побратима; 0077    „ „Јера имаш грдна душманина, 0078    „ „Та у Босни Ђерзелез-Алију: 0079    „ „Нешто често за сватове пита, 0080    „ „Бојати се каке пријеваре 0081    „ „Од Турчина, да га Бог убије!” ” 0082    Када Вуче књигу проучио, 0083    А он пита остарилу мајку: 0084    „Шта ћу саде, моја стара мајко? 0085    „Ал’ ћу слушат’ бана таста мога, 0086    „Ал’ Росанду лијепу ђевојку?” 0087    Вели Вуку острарила мајка: 0088    „О мој сине, Змај-Деспоте Вуче! 0089    „Слушај, синко, лијепу ђевојку 0090    „А и мене стару твоју мајку; 0091    „Када станеш купити сватове, 0092    „А ти зови, сине, у ђеверство 0093    „До два брата, два Јакшина сина, 0094    „Јакшић-Дмитра с нејаким Стјепаном; 0095    „Јер су, сине, на боју јунаци, 0096    „Ако тебе буде до невоље, 0097    „Нека ти се у невољи нађу; 0098    „Пиши, сине, лист књиге бијеле, 0099    „Те је пошљи шеру Дмитровици 0100    „Старцу Јању од старине кнезу, 0101    „Нек ти пошље сина Милована 0102    „Стари свате нек је пред сватове 0103    „Нек поведе три стотине свата, 0104    „Нек се знаду свати старосватски; 0105    „Другу, сине, ситну књигу пиши, 0106    „Те је пошљи ка Сибињу граду, 0107    „Куму твоме Сибињанин-Јанку, 0108    „Нек ти и он у сватове дође, 0109    „Нек поведе три стотине свата. 0110    „Кад растуриш књиге на војводе, 0111    „А ти тури са куле топове, 0112    „Подај хабер по Сријему твоме. 0113    „Те сакупи по избор сватове, 0114    „Па кад, сине, покупиш сватове, 0115    „А ти брзо хајде за ђевојку, 0116    „Ти не чекај дана Дмитровога.” 0117    Када Вуче саслушао мајку, 0118    А он скочи од земље на ноге, 0119    Те ховати дивит и хартију, 0120    Ево Вуче прву књигу пише 0121    Ка бијелу граду Бијограду 0122    На кољено Јакши Капетану: 0123    „Поочиме, Јакша капетане! 0124    „Да ми пошљеш до два сина твоја, 0125    „Сина твоја, побратима моја, 0126    „Поочиме, мене у сватове, 0127    „Да ђевери буду уз ђевојку.” 0128    Другу Вуче књигу написао, 0129    Те је посла шеру Дмитровици 0130    На кољено старцу Кузун-Јању: 0131    „Старче Јањо, од Сријема кнеже! 0132    „Оправи ми сина Милована, 0133    „Да ми буде сватки старјешина, 0134    „Нек поведе три стотине свата, 0135    „Нек се знаду свати старјешински.” 0136    Трећу Вуче књигу написао, 0137    Те је посла ка Сибињу граду 0138    На свог кума Сибињанин-Јанка: 0139    „О мој куме, од Сибиња Јанко! 0140    „Како тебе ситна књига дође, 0141    „Брже купи триста Угричића, 0142    „Хајде мене, куме, у сватове, 0143    „Да ти вјенчаш мене и ђевојку.” 0144    Када Вуче књиге оправио, 0145    Он изиђе на бијелу кулу, 0146    Баци с куле дванаест топова, 0147    Хабер даде Сријем-земљи равној, 0148    Саста му се шест стотин’ сватова 0149    По избору бољи од бољега. 0150    Мало било време постојало, 0151    Ал’ ето ти два Јакшића млада 0152    И са шњима дванаест делија, 0153    Дочека их Змај-Деспоте Вуче, 0154    Коње води у арове доње, 0155    А јунаке на бијелу кулу; 0156    Тек што они за софру сједоше, 0157    Ал’ ето ти сина Милована 0158    Са његових три стотин’ Сремљана; 0159    Тек што Вуче свате дочекује, 0160    Ал’ ето ти од Сибиња Јанка 0161    И он води три стотин Маџара, 0162    Те се саста сила и сватови 0163    Украј Саве пред бијелом кулом; 0164    Лијепо их дочекао Вуче, 0165    Напоји их вином и ракијом, 0166    А нарани сваком ђаконијом. 0167    Ту су тавну ноћцу преноћили, 0168    А кад свану и ограну сунце, 0169    Ударише јасни даулбаси, 0170    А викнуше кићени чауши: 0171    „Хазурала, кићени сватови! 0172    „Далеко је Млетку путовати.” 0173    Те се диже сила и сватови, 0174    Отидоше у земљу Латинску. 0175    Док дођоше Млетку питомоме 0176    Б’јелу двору бана Латинина 0177    Лијепо их бане дочекао: 0178    Коње води у подруме доње, 0179    А јунаке на бијеле куле, 0180    За готове софре засједоше, 0181    Пише вино за неђељу дана; 0182    Па кад прође неђељица равно; 0183    Тад’ викнуше кићени чауши: 0184    „Хазурала, кићени сватови! 0185    „Пријатељу, изводи ђевојку, 0186    „Далеко је Сави путовати.” 0187    Тек што они у ријечи бјеху. 0188    На граду се отворише врата, 0189    Изиђоше два банова сина, 0190    Изведоше коња зеленога 0191    Са сувијем окићена златом, 0192    И на коњу Росанду ђевојку 0193    Обасуту мрежом од бисера 0194    Саврх главе до зелене траве; 0195    Те зовнуше два Јакшића млада, 0196    Ђеверима снаху продадоше, 0197    На капију здраво испратише; 0198    Но се врати Змај-Деспоте Вуче 0199    А са кумом од Сибиња Јанком 0200    И Јањовим сином Милованом 0201    И са шњима дв’је стотине свата, 0202    Да дарује таста и пуницу, 0203    А ђевери снаху одведоше; 0204    Но кад Вуче у повратак дође, 0205    Сусрете га бане и баница, 0206    Те одоше зета даривати: 0207    Бан му даде калпак и челенку, 0208    А баница диван-кабаницу 0209    Искићену са сувијем златом, 0210    Па ето ти два банова сина, 0211    Дадоше му два мача зелена 0212    Све у суво обливена злато; 0213    Па ето ти слуге Милутина 0214    И он носи златну купу вина, 0215    Поклони је Змај-Деспоту Вуку. 0216    Истом узе Змај-Деспоте Вуче, 0217    Истом узе да попије вино, 0218    Ал’ дотрча један од сватова, 0219    На њему је седамнаест рана, 0220    Носи десну у лијеву руку, 0221    Како дође Змај-Деспоту Вуку, 0222    А он Вуку ’вако проговори: 0223    „Зло ти вино, Змај-Деспоте Вуче! 0224    „Зло ти вино, а горе ти било! 0225    „Удари ти сила у сватове, 0226    „Чудна сила, Ђерзелез Алија 0227    „Са његових триста Сарајлија, 0228    „Погибе ти хиљада сватова, 0229    „Од хиљаде један не остаде, 0230    „До остаде два Јакшића млада, 0231    „Али их је луто салетио, 0232    „Салетио Ђерзелез Алиле, 0233    „Љуто ти је Дмира обранио, 0234    „Но још бране лијепу ђевојку, 0235    „До сад мислим да су изгинули.” 0236    А кад зачу Змај-Деспоте Вуче, 0237    Баци купу о мермер-калдрму, 0238    С леђа баци диван-кабаницу, 0239    А са главе тастова калпака, 0240    Па привати вранцу за дизгине, 0241    Окрену га пољу на капију, 0242    А за њиме куме и старојко: 0243    Кад изиђе Вуче на капију, 0244    А он пусти вранца аловита, 0245    Одмах дође на поље широко, 0246    Ђено Турчин свате исјекао: 0247    Али стоје два Јакшића млада, 0248    Јоште бране љепоту ђевојку 0249    Од Турчина Ђерзелез-Алије; 0250    Но кад Турчин Вука опазио, 0251    Плећи даде бијегати стаде; 0252    Но не даде Вуче бијегати, 0253    Сустиже га у по поља равна, 0254    Удари га сабљом на довату 0255    Те прос’јече рухо на Турчину, 0256    Но Турчину ништа не науди; 0257    Кад то виђе Змај-Деспоте Вуче, 0258    А он трже перна буздована, 0259    Оде њега њиме ударати, 0260    Не би ли га с коњем раставио; 0261    Али Турчин ни хабера нема, 0262    Веће врати суру бедевију, 0263    А потеже сабљу оковану, 0264    Да он Вуку одсијече главу; 0265    Но му Вуче сабљу дочекао, 0266    Пребио је на три половине; 0267    Но да видиш Ђерзелез-Алије! 0268    Он потеже зелена гадара, 0269    Оде ћерат’ по мејдану Вука, 0270    Готово га надвладао бјеше; 0271    Но то гледа лијепа ђевојка 0272    Од оваца из зелене траве, 0273    Па јој жао Змај-Деспота Вука, 0274    Па му оде млада говорити: 0275    „О јуначе, Бог те не убио! 0276    „Зар не видиш, да си погинуо? 0277    „На Турчину оклоп гвожђе има; 0278    „Но ђе ти је стр’јела и тетива? 0279    Удри њега у чело јуначко, 0280    „Ђе саставља самур и обрве, 0281    „Те ћеш њега ласно погубити.” 0282    То кад зачу Ђерзелез Алија, 0283    Он не знаше што збори ђевојка, 0284    Пак погледа у зелену траву, 0285    Да он види, ко говори с Вуком, 0286    А Вук трже стр’јелу и тетиву, 0287    Те он гледа Ђерзелез Алију, 0288    Погоди га у чело јуначко, 0289    Турчин паде у зелену траву, 0290    Турчин паде, а Вуче допаде, 0291    Сабјом ману, одс’јече му главу, 0292    Увати му суру бедевију, 0293    Па се натраг у сватове врати, 0294    Те по пољу друштво покупио; 0295    Докле Вуче свате избројио, 0296    Ал’ му нема седам стотин’ свата; 0297    Лијепо се дома оправише. 0298    Кад дођоше шеру Купинову, 0299    Угости их Змај-Деспоте Вуче, 0300    Под’јели им свилене дарове, 0301    Па одоше сваки двору своме, 0302    А он оста с Росандом на кули.