|
Смрт Јова Деспотовића 0001 Разбоље се Деспотовић Јово 0002 У Сријему у тој земљи равној 0003 У лијепу селу Купинову, 0004 На смрт је се Јово разбољео, 0005 Па дозивље слугу Милутина: 0006 „Милутине, вјерна моја слуго! 0007 „Ти упрегни коње у хинтове, 0008 „Пак ти трчи, штогођ брже можеш, 0009 „Крушедолу б’јелу манастиру, 0010 „Те ми зовни мог рођеног брата, 0011 „Мога брата, Максима владику 0012 „И кажи му, ништа не затаји, 0013 „Да сам се ја на смрт разбољео; 0014 „Пак оданле окрени хинтове, 0015 „Трчи брже мјесту Беркасову, 0016 „Те ми зовни моју стару мајку, 0017 „Стару моју мајку Анђелију, 0018 „Ал’ њој немој право казивати, 0019 „Да сам се ја на смрт разбољео, 0020 „Већ јој кажи од мене поздравље, 0021 „Да се ја сад на војску опремам 0022 „Преко мора за девет година, 0023 „Па је зовем, да ме благослови.” 0024 То је слуга хитро послушао, 0025 Те упреже коње у три реда, 0026 Оде право дивну Крушедолу, 0027 Те казује Максиму владици, 0028 Да се Јово на смрт разбољео, 0029 Пак оданле окрену хинтове, 0030 Оде право мјесту Беркасову, 0031 Те казује мајци Анђелији, 0032 Да се Јово на војску опрема 0033 Преко мора за девет година, 0034 Пак је зове да га благосови. 0035 Вели њему мајка Анђелија: 0036 „Милутине, наша вјерна слуго! 0037 „Причекај ме три бијела дана, 0038 „Док ум’јесим бијеле колаче 0039 „И док спремим танане кошуље, 0040 „Да понесем на дар моме Јову.” 0041 Ал’ говори слуга Милутине: 0042 „Ој Бога ми, госпо Анђелија! 0043 „Јово тебе чекати не може, 0044 „Јер је њему хитна књига дошла; 0045 „Већ понеси у брашну колаче, 0046 „А кошуље у бијелу платну.” 0047 Од ина се мајци не могаше, 0048 Веће спреми у брашну колаче, 0049 А кошуље у бијелу платну, 0050 Паке сједе у лаке хинтове, 0051 Отидоше преко Ср’јема равна. 0052 Кад су били близу Купинова, 0053 Око двора слуге гологлаве, 0054 А пуштени коњи по ливади 0055 Без седала и без покораваца, 0056 Нит’ се чују бубњи ни свирале, 0057 Нит’ се вију алаји барјаци; 0058 Тад’ говори мајка Анђелија: 0059 „Милутине, наша вјерна слуго! 0060 „Кад се Јово на војску опрема, 0061 „Што му слуге иду гологлаве? 0062 „Што с’ пуштени коњи по ливади 0063 „Без седала и без покроваца? 0064 „Што не бију бубњи и свирале? 0065 „Што с’ не вију алаји барјаци?” 0066 Вели њојзи слуга Милутине: 0067 „Драга госпо, мајко Анђелија! 0068 „Ваља да је господар на ручку, 0069 „Па у здравље пије рујно вино 0070 „И за срећна пута Бога моли, 0071 „За то су му слуге гологлаве; 0072 „Што су врани коњи по ливади 0073 „Без седала и без покроваца, 0074 „Пуштени су да се понапасу, 0075 „Спремају се далек’ путовати; 0076 „Бубњи били, пак су и престали; 0077 „Вијали се алаји барјаци, 0078 „Дуну вјетар од Фрушке планине, 0079 „Па барјаке земљи положише.” 0080 Кад су били пред бијеле дворе, 0081 Ту се мајка јаду досјетила; 0082 Кад уљезе у бијеле дворе, 0083 Ал’ се Јово са душицом бори, 0084 Више њега Максиме владика, 0085 Чати брату самртну молитву. 0086 Кад то виђе мајка Анђелија, 0087 Закукала, кано кукавица: 0088 „Јао Јово, моје ране грдне! 0089 „Што ће, Јово, Сријем земља равна? 0090 „Што ће, Јово, твоји б’јели двори? 0091 „Што ће, Јово, твоји врани коњи, 0092 „Врани коњи и сиви соколи? 0093 „Што ће, Јово, твоје пусто благо? 0094 „Што ће, Јово, твоја вјерна љуба? 0095 „Што ће, Јово, твоја стара мајка?” 0096 Тад’ се Јово из мртвих поврати, 0097 Па мртвачким проговара гласом: 0098 „Сријем земља стећ’ ће господара 0099 „Ил’ бољега, или ће горега; 0100 „Моји коњи и сиви соколи 0101 „И бијели украј Саве двори 0102 „Моме брату Змајогњеном Вуку; 0103 „Моје благо мојој старој мајци, 0104 „Нек се рани и ода зла брани; 0105 „Моја љуба, ал’ је рода туђа, 0106 „Она ме је често опадала 0107 „Моме брату Максиму владици: 0108 „ „Деспот Јован ходи по Сријему, 0109 „ „Те он љуби младе и ђевојке;” ” 0110 „Ал’ ни њојзи жао не учин’те: 0111 „Подајте јој три товара блага, 0112 Нек се рани, док је срећа нађе.” 0113 То изусти Деспотовић Јово, 0114 То изусти, а душу испусти. |