Женидба Ђурђа Чарнојевића 0001    Љуто тужи Ђурађ Чарнојевић 0002    У Млијетку граду Латинскоме 0003    У тавници краља Латинскога. 0004    Богом брати Ђурађ Чарнојевић, 0005    Богом брати тавничаре младе: 0006    „Богом браћо, млади тавничари! 0007    „Остав’те ми на тавници пенџер, 0008    „Да ја гледам уз Млетке низ Млетке, 0009    „Не би л’ кога опазио свога.” 0010    Тавничари за Бога примише, 0011    Оставише на тавници пенџер. 0012    Ђурађ гледа уз Млетке низ Млетке, 0013    Од свог никог опазит’ не може, 0014    Већ опази Богом побратима, 0015    Побратима Дојчевића Вука, 0016    Па беседи Ђурађ Чарнојевић. 0017    „Побратиме, Дојчевићу Вуче! 0018    „Брже ли ме, брате, заборави, 0019    „И леб и со под ноге погази!” 0020    Ал’ беседи Дојчевићу Вуче! 0021    „Побратиме, Чарнојевић-Ђурђу! 0022    „Нисам тебе ја заборавио, 0023    „Ни леб и со под ноге згазио: 0024    „Ево данас цео месец дана, 0025    „Како стојим на краљеви врати, 0026    „Те се молим краљу Латинскоме, 0027    „Да би ли те пустио за благо; 0028    „Али не ће Латини за благо, 0029    „Веће ишту, што су и искали, 0030    „Ишту, брате, до три добра твоја: 0031    „Прво добро на мору Солило, 0032    „Друго добро бео град Скатара. 0033    „Треће добро танана жерава.” 0034    Кад то чуо Ђурађ Чарнојевић, 0035    Он беседи побратиму своме: 0036    „Побратиме, Дојчевићу Вуче! 0037    „Иди, брате, Млетку на чаршију, 0038    „Донеси ми три листа артије, 0039    „Да ја пишем до три ситне књиге, 0040    „Да и шаљем Иви брацу моме 0041    „Седам дана преко мора сиња: 0042    „Ако може добра прегорети, 0043    „Тако ћ’ брата очима видити.” 0044    Оде Вуче Млетку на чаршију, 0045    И донесе три листа артије, 0046    Па и даје Чарнојевић-Ђурђу. 0047    Ђурађ пише до три ситне књиге, 0048    Не пише и самим мурећепом, 0049    Веће меша с крвцом од образа; 0050    Док три ситне књиге написао, 0051    На образу рану отворио. 0052    Даде књиге Дојчевићу Вуку: 0053    „Носи, брате, до три ситне књиге, 0054    „Носи, брате, Иви брацу моме: 0055    „Ако може добра прегорети, 0056    „Тако ћ’ брата очима видити.” 0057    Вук однесе до три ситне књиге 0058    Седам дана преко мора сиња, 0059    Па и даде Чарнојевић-Иви. 0060    Када Ива прву књигу разви, 0061    Ал’ беседи Чарнојевић Ива: 0062    „Ој Скатаре, мој бијели граде! 0063    „Ти живијем огњем изгорео! 0064    „Та и ти ли моме брацу дође, 0065    „Моме брацу а у дуговање?” 0066    Када Ива другу књигу разви, 0067    Ал’ беседи Чарнојевић Ива: 0068    „Ој Солило, мој бијели граде! 0069    „Та и ти се, граде, оборио, 0070    „И с тобом се море осолило! 0071    „Та и ти ли моме брацу дође, 0072    „Моме брацу а у дуговање?” 0073    Када Ива трећу књигу разви, 0074    Ал’ беседи Чарнојевић Ива: 0075    „Добро моје, танани жераве! 0076    „И ти Турске не минуо руке! 0077    „Та и ти ли моме брацу дође, 0078    „Моме брацу а у дуговање? 0079    „Вера моја! Жалити вас не ћу: 0080    „Волим брата, него и градове, 0081    „Нег’ и тебе, танани жераве.” 0082    Паке ђипи Иван Чарнојевић, 0083    Те оседла танана жерава, 0084    Сребрним га седлом оседлао, 0085    А од злата уздом зауздао, 0086    Попрегну га од сребра коланом; 0087    Па он изви од злата ратове, 0088    А и краљу од злата колаче, 0089    Па жераву о каш обесио, 0090    И два кључа од два бела града, 0091    Од Скатара а и од Солила; 0092    Паке посла краљу Латинскоме 0093    Седморица добра коња држе; 0094    Седми данак у Млетке стигоше, 0095    Кад је краљу коња опазио, 0096    Удари се руком по колену, 0097    Чисти скерлет пуче на колену; 0098    Па отиде тавници на врата, 0099    Па у врата ногом ударио, 0100    Гвоздена се отворише врата, 0101    Седамдесет пустио сужања, 0102    А не може да познаде Ђурђа. 0103    А кад позна Чарнојевић-Ђурђа, 0104    Он намаче жестоке бербере, 0105    Те су Ђурђу браду обријали 0106    И Ђурђу су нокте обрезали; 0107    Па намаче жестоке терзије, 0108    Те су Ђурђу скерлет покројили, 0109    Паке седе с Ђурђем пити вино. 0110    Пише вино за недељу дана. 0111    Кад се Ђурађ измеша са вином, 0112    Десни му се образ насмејао; 0113    Поче краљу беседити Ђурђу: 0114    „Ао Ђурђу, моје чедо драго! 0115    „Да се оћеш, Ђурђу, оженити, 0116    „Дао би ти ја лепу девојку, 0117    „Што би била за тебе госпоја: 0118    „Ти си, Ђурђу, рода господскога 0119    „Од приниципа од Чарнојевића; 0120    „А она је рода господскога 0121    „Од принципа од Сукнојевића.” 0122    Ђурађ мисли мисли свакојаке: 0123    „Ако ћу се овде оженити, 0124    „Та с Латини ја у миру нисам.” 0125    Све је мисли па једно смислио, 0126    Па он скочи на ноге лагане, 0127    Те целива краља Латинскога, 0128    Целива га у скут и у руку. 0129    Пођипаше премудри Латини, 0130    Те венчаше Ђурђа са Латинком, 0131    Па седоше онда пити вино. 0132    Пише вино баш за седам дана, 0133    Кад се седам навршило дана, 0134    Поче краљу зета даривати: 0135    Поклони му скеле и галије 0136    Баш од Србља па до Ребљаника, 0137    И два кључа од два бела града: 0138    Од Скатара а и од Солила; 0139    И даде му три стотин’ дуката, 0140    Ал’ не даде тананог жерава; 0141    И даде му триста пратилаца, 0142    Пратише га до њини Солила.