|
Женидба Максима Црнојевића 0001 Подиже се Црнојевић Иво, 0002 Те отиде преко мора сиња, 0003 И понесе три товара блага, 0004 Да он проси лијепу ђевојку 0005 За Максима за сина својега 0006 Милу шћерцу дужда од Млетака, 0007 Иво проси, дужде се поноси; 0008 Но се Иво оканити не ће, 0009 Снаху проси три пуне године, 0010 Снаху проси, а просипље благо. 0011 Ја кад Иван благо похарчио, 0012 Латини му дадоше ђевојку, 0013 Ђевојачки прстен прифатише. 0014 Пријатељи свадбу устоваше: 0015 Свадбу кажу у години првој. 0016 Док отиде здраво до Жабљака, 0017 И роди му вино и вшеница, 0018 И сакупи хиљаду сватова. 0019 Ја кад тако свадбу уредише, 0020 Земан дође, те ти дому пође, 0021 А прати га нови пријатељу, 0022 Пријатељу дужде од Млетака, 0023 И прате га два дуждева сина, 0024 И прати га стотина Латина. 0025 Но иштети Иван на походу: 0026 Иде мудро, проговори лудо: 0027 Рече дужду нову пријатељу: 0028 „Пријатељу, дужде од Млетака! 0029 „Чекај мене с хиљаду сватова, 0030 „Од хиљаде мање бити не ће, 0031 „Чини ми се хоће бити више; 0032 „Кад пријеђем море у то поље, 0033 „Ти истури хиљаду Латина, 0034 „Нек ми срету у пољу сватове: 0035 „Не ће бити љепшега јунака 0036 „У мојијех хиљаду сватова 0037 „Ни у твојих хиљаду Латина 0038 „Од Максима од мојега сина, 0039 „Сина мога, мила зета твога.” 0040 А то слуша дужде од Млетака, 0041 Два сокола, два дуждева сина, 0042 И слушаше стотина Латина. 0043 Мило било дужду од Млетака, 0044 Руке шири, те г’ у лице љуби: 0045 „Фала, пријо, на бесједи такој! 0046 „Кад ја стекох мила зета свога, 0047 „Ком љепоте у хиљади нема, 0048 „Вољећу га него око једно, 0049 „Вољећу га њег’ једнога сина; 0050 „Ја ћу њему даре приправљати, 0051 „Приправљати коње и соколе, 0052 „И ковати чекркли челенке, 0053 „И резати коласте аздије, 0054 „Нека носи, нека се поноси; 0055 „Ако л’ тако то не буде, пријо, 0056 „Хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи.” 0057 Отале ми Ива испратише 0058 И на море воду натурише, 0059 Из ђемија њега истирише, 0060 Оде Иван здраво и весело. 0061 Ја кад био под бијели Жабљак, 0062 Виђе Иван своје б’јеле дворе: 0063 Бијели се у висину кула, 0064 На ћошета сићани чардаци, 0065 А сјају му срчали пенџери, 0066 Виђе Иван, па се ужелио, 0067 Ждрала коња фати бакрачлијом, 0068 А притегну ђемом од челика, 0069 Но му ждрале ситно подиграва. 0070 Нитко први њега не угледа, 0071 Угледа га вијерна љубовца 0072 С биле куле на срчали пенџер; 0073 Како виђе, позна господара 0074 И под њиме од мегдана ждрала, 0075 Па потрча низ високу кулу, 0076 Па потрча, а из грла викну, 0077 Викну слуге, набрекну слушкиње: 0078 „А ви, слуге! Пољу похитајте, 0079 „Те сретите пољем господара; ─ 0080 „Бре, слушкиње! Бришите авлије; ─ 0081 „А ђе си ми, дијете Максиме! 0082 „Ну похитај пред капију нашу, 0083 „Ето, сине, мила баба твога,’ 0084 „Баба твога, господара мога, 0085 „Јаше коња сјетно и весело, 0086 „Чини ми се, снаху ј’ испросио.” 0087 Но Ивану слуге похитале, 0088 Те у пољу сретош’ господара, 0089 А Ивану љуба потрчала, 0090 Цјелива га у скут и у руку, 0091 Отпаса му свијетло оруже, 0092 Па оруже грли у наруче, 0093 У наручу носи на чардаке; 0094 Вјерне слуге коње прифатише; 0095 Ал’ ето ти дијете-Максима, 0096 Сребрн столак носи у наруче, 0097 У сто сједе Црнојевић Иво, 0098 Да с’ одмори, да му чизме скину. 0099 Како сједе у сребрна стола, 0100 Очи му се одмах отимаше, 0101 Те Максима погледује сина. 0102 Та да видиш јада изненада! 0103 Давно Иван дворе оставио 0104 Просит’ снаху три године дана, 0105 Иза њега болест ударила 0106 У Жабљака у постојбину му, 0107 Мучна болест, оне красте веље, 0108 На Максима красте напануле, 0109 Те му б’јело лице нагрдиле, 0110 Бијело му лице нашарале, 0111 Иза краста лице поцрњело, 0112 Поцрњело и одрпавило; 0113 Кунем ти се, како тамо кажу, 0114 Грднијега у хиљади нема 0115 Од Максима сина Иванова. 0116 Паде на ум Црнојевић-Иву, 0117 Ја какву је ријеч оставио 0118 Код његова нова пријатеља, 0119 Да одведе хиљаду јунака, 0120 Да љепшега од Максима нема, 0121 Јутрос, брате! Нема грднијега. 0122 Те се Иво био раскарио: 0123 Мрке брке ниско објесио, 0124 Мрки брци пали на рамена, 0125 У образ се љуто намрдио, 0126 Ни с ким Иво ријеч не бесједи, 0127 Веће гледа у земљицу црну; 0128 Колико се јунак раздертио 0129 Виђе љуба, па се досјетила, 0130 Подви скуте и подви рукаве, 0131 Цјелива му руку и кољено: 0132 „Господару! Ја се молим тебе, 0133 „Што с’ у образ сјетно невесело? 0134 „Ал’ нијеси снаху испросио? 0135 „Ал’ ти није по ћуди ђевојка? 0136 „Али жалиш три товара блага?” 0137 Ал’ је Иво љуби бесједио: 0138 „Ну одаље! Да те Бог убије! 0139 „Ја сам нама снаху испросио; 0140 „А по ћуди Латинка ђевојка: 0141 „Што је земље на четири стране 0142 „Љепоте јој у сву земљу нема, 0143 „Онакога ока у ђевојке, 0144 „Нит’ онаког стаса ни образа; 0145 „Ко ј’ видио вилу на планини, 0146 „Ни вила јој белћи друга није; 0147 „Ја не жалим три товара блага, 0148 „У Жабљаку пуна кула блага, 0149 „На благу се ни познало није; 0150 „Но сам дужду ријеч оставио, 0151 “Да доведем хиљаду сватова, 0152 „Да љепшега од Максима нема; 0153 „Јутрос, љубо, нема грднијега; 0154 „Ја се бојим кавге преко мора, 0155 „Кад Максима сагледају мога.” 0156 Но да видиш једне женске стране, 0157 Како грдно рече господару: 0158 „Господаре, да од Бога нађеш! 0159 „Куд те сила сломи преко мора 0160 „На далеко четрест конака, 0161 „Преко мора, да не видиш дома! 0162 „Ни без јада доведеш ђевојку! 0163 „А код твоје земље државине, 0164 „Земље твоје, Бара и Улћина, 0165 „Црне горе и Бјелопавлића, 0166 „Ломна Куча и Братоножића, 0167 „И лијепе варош-Подгорице, 0168 „И Жабљака твоје постојбине, 0169 „И Жабљака, и око Жабљака; 0170 „Да ожениш јединога сина, 0171 „И да нађеш за сина ђевојку, 0172 „Проћу себе главна пријатеља; 0173 „Но те сила сломи преко мора.” 0174 Кад то зачу Црнојевић Иво, 0175 Плану Иво, како огањ живи: 0176 „Ни сам био, ни сам је просио; 0177 „Ко ми дође, да ми је честита, 0178 „Живу ћу му очи извадити.” 0179 Хабер оде од уста до уста, 0180 То зачуше мали и велики, 0181 И зачула сва господа Српска, 0182 Те о томе нитко не бесједи. 0183 Тако стаде од године једне, 0184 Од године за девет пунијех 0185 Не помиње нитко за ђевојку; 0186 У десетој мезил књига стиже 0187 Од његова нова пријатеља, 0188 Пријатеља дужда од Млетака, 0189 Нов је био, па је постарио, 0190 Давно ј’ било то девет година! 0191 Књига Иву на кољено паде, 0192 Ал’ му књига доста грдно каже: 0193 „Пријатељу, Црнојевић-Иво! 0194 „Кад забраниш у пољу ливаду, 0195 „Јал’ је коси, ја другоме даји, 0196 „Да не бију слане ни шњегови 0197 „По ливади цвијет расцавтио; 0198 „Кад запросиш лијепу ђевојку, 0199 „Јал’ је води, јали је не проси: 0200 „Ти ми проси милу шћеру моју, 0201 „Ти је проси, и ја ти је дадох, 0202 „И ми онда свадбу устовасмо, 0203 „И ти каза до прве године, 0204 „Док ти роди вино и вшеница, 0205 „И сакупиш хиљаду сватова; 0206 „Ево прође и девет година, 0207 „Нити има тебе, ни сватова. 0208 „Брже пиши лист књиге бијеле, 0209 „Прати књигу милој шћери мојој, 0210 „Шћери мојој, а тој снаси твојој, 0211 „Да се твоја снаха преудаје, 0212 „Да ми слику тражи према себе, 0213 „А ти рђу тражи према тебе.” 0214 Ја кад виђе Црнојевић Иво, 0215 Књигу учи, а љуто се мучи. 0216 Код њега се нитко не придеси, 0217 Не придеси мудрога јунака, 0218 Ком’ би своје дерте исказао, 0219 Но од дерта погледује љубу: 0220 „Љубо моја! Ну ме сјетуј саде, 0221 „Ал’ ћу снаси књигу оправити, 0222 „Да се наша снаха преудаје; 0223 „Ал’ ћу слати, али слати не ћу?” 0224 Женска страна мудро проговара: 0225 „Господару, Црнојевић-Иво! 0226 „Ког’ су љубе досле сјетовале, 0227 „Кога досле, кога ли ћ’ одселе, 0228 „С дугом косом, а памећу кратком? 0229 „Ал’ ти хоћу ријеч проговорит’: 0230 „Од Бога је велика гријота, 0231 „А од људи зазор и срамота, 0232 „Ђевојачку срећу затомити 0233 „И у њену роду узаптити. 0234 „Послушај ме, драги господаре! 0235 „Од шта си се данас препануо? 0236 „Ако су га красте иштетиле, 0237 „Ако бидну главни пријатељи, 0238 „За то ријеч проговорит’ не ће: 0239 „Свак се боји муке и невоље. 0240 „Господару! Још бесједим тебе: 0241 „Ако с’ кавге преко мора бојиш, 0242 „Имаш данас пуну кулу блага, 0243 „У подруме трољетнога вина, 0244 „У амбаре бијеле вшенице; 0245 „Имаш на што свате покупити, 0246 „Рекао си хиљаду сватова, 0247 „Данас купи и хиљаде двије, 0248 „По избору коње и јунаке, 0249 „Ја кад виде тамо у Латина, 0250 „Прегледају силу и сватове, 0251 „Да је Максим слијепо дијете, 0252 „Не смију ти кавгу заметнути, 0253 „Купи свате, те води ђевојку, 0254 „Господаре! Више не премишљај.” 0255 Грохотом се Иван насмијао, 0256 Књигу пише, даде татарину, 0257 Те је прати дужду од Млетака: 0258 „Пријатељу, дужде од Млетака! 0259 „Ну ослушкуј и ноћи и дневи, 0260 „Запалићу на граду топове, 0261 „Запалићу тридесет топова, 0262 „Па запалит’ Крња и Зеленка, 0263 „Нека оде јека под облаке; 0264 „Пријатељу! Часа не почаси, 0265 „Но ми прати низ море ђемије, 0266 „Да ми сратеш не мору сватове.” 0267 А кад Иво књигу оправио, 0268 Он призивље к себи јазиџију, 0269 Па довати један табак књиге, 0270 Искидаше књигу на комате, 0271 Па пустише по књизи јазију, 0272 Те позивље кићене сватове. 0273 Прву књигу Иван оправио, 0274 Прати књигу Бару и Улћину 0275 На Милоша Обренбеговића: 0276 „О Милошу Обренбеговићу! 0277 „Позивљем те у моје сватове, 0278 „Стари свате да си пред сватове; 0279 „Но ми немој инокосан поћи, 0280 „Купи свата штогођ можеш веће, 0281 „Нек се знаду свати старосватски.” 0282 Другу Иван књигу оправио 0283 Покрај мора ломној гори Црној 0284 На сестрића Јован-капетана: 0285 „Бре, сестрићу, Јован-капетане, 0286 „Виђи књигу, часа не почаси, 0287 „Позивље те ујак у сватове, 0288 „Да си ђевер уз танку Латинку 0289 „Ти сестрићу, Јован-капетане; 0290 „Но ми немој инокосан поћи, 0291 „Купи свате ломну гору Црну, 0292 „Гору Црну и Бјелопавлиће, 0293 „Нека биде барем пет стотина, 0294 „Пет стотина ђеверскијех свата, 0295 „Нек је фала и мене и тебе. 0296 „Кад сакупиш кићене сватове, 0297 „Ти, сестрићу, да си под Жабљака, 0298 „Под Жабљака у поље широко.” 0299 Трећу Иван ситну књигу пишу 0300 Ломну Кучу и Братоножићу 0301 На војводу Ликовић-Илију: 0302 „О Илија, Брдској земљи главо! 0303 „Виђи књигу, не почаси часа, 0304 „Ти војводо да си у сватове, 0305 „Под Жабљака у широко поље, 0306 „Но, војводо, не пођ’ инокосан; 0307 „Поведи ми листом Брђанију.” 0308 А четврту књигу оправио, 0309 Прати књигу у Дрекаловиће 0310 На Милића Шереметовића: 0311 „Бре, Милићу Шереметовићу! 0312 „Купи свате све Дрекаловиће, 0313 „Викни ђецу све Васојевиће, 0314 „Крени ђецу до зелена Лима; 0315 „Што је веће, то је боље за те.” 0316 Пету Иван књигу оправио, 0317 Прати књигу варош-Подгорици, 0318 Подгорици, бутун породици, 0319 На рођака главнога јунака, 0320 На сокола, Кујунџића Ђура: 0321 „Ти соколе, Ђуро Кујунџија! 0322 „Виђи књигу, не почаси часа, 0323 „Но ти купи кићене сватове, 0324 „Купи браћу све Подгоричане, 0325 „Па ођени коње и јунаке: 0326 „Удри коњма седла османлије, 0327 „И злаћане рате до копита, 0328 „А на прси сјајна силембета, 0329 „Нек с’ јуначки коњи окићени; 0330 „На јунаке дибу и кадифу, 0331 „И црвену чоху сајалију, 0332 „Што од воде чоха црвенија, 0333 „А од сунца чоха руменија, 0334 „А на главе калпак и челенке, 0335 „На јунаке меневиш доламе, 0336 „А на ноге ковче и чакшире; 0337 „Нек су наша ђеца окићена, 0338 „Нек су наша ђеца ођевена 0339 „Са онијем рухом господскијем, 0340 „Да сватове моје зачините, 0341 „Да љепоте ни тог руха нема, 0342 „Да им нема лица ни облика 0343 „У сву Српску земљу и Латинску: 0344 „Латини се хоће зачудити 0345 „А ономе Српском одијелу, 0346 „У Латина свашта на свијету, 0347 „Они могу сребро поковати, 0348 „Поковати и сребро и злато, 0349 „Сајалију чоху порезати; 0350 „Не могу се довити Латини 0351 „Господскоме на образу лицу, 0352 „И господском оку јуначкоме, 0353 „Што су ђеца ти Подгоричани.” 0354 Пету књигу Ђуру оправио, 0355 И по књигам’ позвао сватове, 0356 А Жабљака и без књиге зовну, 0357 И Жабљака и око Жабљака 0358 Ја да можеш оком погледати 0359 И ушима јеку послушати, 0360 Кад се ситне књиге растурише 0361 Од тог мора до зелена Лима, 0362 Те пођоше Српске поглавице 0363 И војводе, што су за сватове, 0364 И делије све главни јунаци! 0365 Кад виђеше старци и тежаци, 0366 Потурише рала и волове, 0367 Све се на јад сломи у сватове 0368 У широко поље под Жабљака; 0369 А чобани стада оставише, 0370 Девет стада оста на једноме, 0371 Све се сломи у широко поље 0372 Господару јутрос на весеље. 0373 Од Жабљака до воде Цетиње 0374 Све широко поље притискоше: 0375 Коњ до коња, јунак до јунака, 0376 Бојна копља како чарна гора, 0377 А барјаци како и облаци, 0378 Разапе се чадор до чадора, 0379 Под чадоре красне поглавице; 0380 Дан данише пак и заноћише: 0381 Но да видиш јутру на уранку 0382 Прије данка и јаснога сунца 0383 Подранила једна поглавица, 0384 Што је једној земљи старјешина, 0385 По имену Јован капетане, 0386 Што бијаше ђевер уз ђевојку, 0387 Подранио, поље оставио, 0388 И у поље кићене сватове, 0389 А дошао граду на бедене, 0390 Нико шњиме није полазио, 0391 С господаром цигле двије слуге, 0392 Двије слуге иду назорице, 0393 А господар шњима не бесједи, 0394 Но је чело грдно намрдио, 0395 А пониско брке објесио, 0396 Мрки брци пали на рамена; 0397 Он ми шета граду по бедену, 0398 Прегледује на граду топове, 0399 Прегледује своју госпоштину, 0400 Прегледујте, брате, царевину, 0401 Највише се очи отимаху 0402 На кићене у пољу сватове: 0403 Није шала, није шуркулија, 0404 Од Жабљака до Цетиње воде 0405 Ударен је чадор до чадора, 0406 Коњ до коња, јунак до јунака, 0407 Бојна копља како гора чарна, 0408 А барјаци како и облаци. 0409 Тако Јован бјеше уранио, 0410 Те он шета граду по бедену, 0411 А виђе га Црнојевић Иво, 0412 Па Ивану врло мучно било, 0413 На јутру му назва добро јутро: 0414 „Добро јутро, Јован-капетане! 0415 „Што с’, сестрићу, јутрос уранио? 0416 „Што с’ у пољу чадор оставио, 0417 „И у пољу кићене сватове? 0418 „Што ли си се, сине, намрдио? 0419 „У образ си сјетно невесело: 0420 „Каж’ ујаку јутрос на уранку?” 0421 Проговара Јован-капетане: 0422 „Прођи ме се, мој ујаче Иво! 0423 „Коју бих ти ријеч бесједио, 0424 „Ти ми ријеч послушати не ћеш: 0425 „А кад би ме, ујо, послушао, 0426 „Да отвориш те подруме твоје, 0427 „Да даш доста издобила вина, 0428 „Да напојиш у пољу сватове, 0429 „Па да пустиш те хитре телале, 0430 „Нек телали кроз сватове викну, 0431 „Нек сватови сваки дому иде. 0432 „Ну растури то весеље твоје, 0433 „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! 0434 „Е смо нашу земљу опустили, 0435 „Сломила се земља у сватове, 0436 „Оста земља пуста на крајини, 0437 „Земља наша страшна од Турака, 0438 „Од Турака преко воде сиње. 0439 „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! 0440 „И прије су вођене ђевојке, 0441 „И прије су момци ожењени, 0442 „И прије су весеља бивала 0443 „У свој земљи, у свој краљевини; 0444 „Твога јада ниђе није било, 0445 „Да подигнеш земљу у сватове! 0446 „А далеко кости занијети 0447 „Браћи нашој преко мора сиња, 0448 „Преко мора четрест конака, 0449 „Ђе нам тамо своје вјере нема, 0450 „Нит’ имамо красна пријатеља, 0451 „Но је нама белћи земља жедна, 0452 „Па кад виде преко мора сиња, 0453 „Када виде све Српске јунаке, 0454 „Ја се бојим кавге међу браћом, 0455 „Може јада бити на весељу, 0456 „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! 0457 „Да ја тебе једне јаде кажем: 0458 „Синоћ пољу легох под чадором, 0459 „Допадоше двије моје слуге, 0460 „На перо ме ћурком покриваше 0461 „И господско лице завијаше; 0462 „Очи склопих, грдан санак виђех, 0463 „Грдан санак, да га Бог убије! 0464 „Ђе у сану гледам на небеса, 0465 „На небу се, ујо, наоблачи, 0466 „Па се облак небом окреташе, 0467 „Облак дође баш више Жабљака, 0468 „Више твога поносита града, 0469 „Од облака пукоше громови, 0470 „Гром удари тебе у Жабљака, 0471 „Баш у твоју красну краљевину, 0472 „У дворове твоју постојбину, 0473 „Жабљака ти огањ оборио 0474 „И најдоњи камен растурио; 0475 „Што бијаше један ћошак бијел, 0476 „Ћошак паде на Максима твога, 0477 „Под ћошком му ништа не бијаше, 0478 „Испод ћошка здраво изишао. ─ 0479 „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! 0480 „Не смијем ти санак исказати, 0481 „Тек ако је сану вјеровати, 0482 „Вјеровати сану и биљези, 0483 „Ја ти, ујо, хоћу погинути, 0484 „Погинути у твоје сватове, 0485 „Јал’ погинут’ јали рана допаст’. 0486 „Мој’ ујаче, да од Бога нађеш! 0487 „Ако мене штогођ биде тамо, 0488 „Каква мука у весељу твоме, 0489 „Јал’ погинем, јал’ допаднем рана, 0490 „Чекај, ујо, онда јаде грдне: 0491 „Ел’ ја водим ђеце под барјаке 0492 „Породице љута Црногорца, 0493 „Под барјаке ђеце пет стотина: 0494 „Ђе јаокнем сви ће јаокнути, 0495 „Ђе погинем, сви ће погинути. 0496 „Но ти с’ молим јутрос на подранку, 0497 „Молим ти се, а љубим ти руку, 0498 „Да растуриш у пољу сватове, 0499 „Нек сватови сваки дому иде. 0500 „Прођ’ с’ ђевојке, да је Бог убије!” 0501 Кад то чуо Црнојевић Иво, 0502 Плану Иво, како огањ живи, 0503 Те он кара сестрића Јована, 0504 Њега кара и љуто га куне: 0505 „Зао санак, сестрићу Јоване! 0506 „Бог годио и Бог догодио, 0507 „На тебе се таки санак збио! 0508 „Кад га виђе, рашта оповиђе, 0509 „Оповиђе јутрос на подранку, 0510 „Кад сватови мисле да полазе? ─ 0511 „Мој сестрићу, Јован-капетане! 0512 „Сан је лажа, а Бог је истина; 0513 „Ружно си се главом наслонио, 0514 „А мучно си нешто помислио. ─ 0515 „Знаш, сестрићу, не знали те људи! 0516 „Доста ми је и муке и руге: 0517 „Насмија се сва господа наша, 0518 „А шапатом збори сиротиња, 0519 „Ђе ми сједи снаха испрошена 0520 „И код баба и код старе мајке, 0521 „А ђе сједи за девет година? 0522 „Знаш, сестрићу, не знали те људи! 0523 „Да ћу тамо јунак погинути, 0524 „Не ћу моју снаху оставити 0525 „Ни весеље јутрос растурити. 0526 „Но како си мене старјешина 0527 „И пошао ђевер уз ђевојку, 0528 „Ну набрекни на камену граду, 0529 „Ну набрекни, призови тобџије, 0530 „Нека топе пуне и напуне, 0531 „Нек напуне тридесет топова; 0532 „Па призови старца Недијељка, 0533 „Што му б’јела прошла појас брада, 0534 „Који чува тоне баљемезе, 0535 „Чува топе Крња и Зеленка, 0536 „А којијех у свој земљи није 0537 „У влашкијех седам краљевина, 0538 „У Турскога Отмановић-цара; 0539 „Ну призови старца Недијељка, 0540 „Нека топе пуни па препуни, 0541 „Нека прида праха и олова, 0542 „Нек подигне небу под облаке, 0543 „Нека пукну стари баљемези; 0544 „Хабер подај пољу у сватове, 0545 „Нек се наша браћа ослободе, 0546 „Нек одмакну коње од обале 0547 „Од студенте од воде Цетиње, 0548 „Е се могу коњи покидати, 0549 „У Цетињу воду поскакати, 0550 „Браћу наше кићене сватове 0551 „Из убаха ватити грозница: 0552 „Ну објави и свој браћи кажи, 0553 „Ђе ће пући тридесет топова, 0554 „Хоће пући Крњо и Зеленко. 0555 „Па закажи, мој мили сестрићу! 0556 „Нек чауши у то поље викну, 0557 „Нека крену низ поља сватове; 0558 „Ево ћемо преко мора сиња.” 0559 Послуша га Јован капетане, 0560 Те привикну на граду тобџије, 0561 И призива стара Недијељка, 0562 Напунише тридесет топова, 0563 Напунише Крња и Зеленка, 0564 Напунише, па их препунише, 0565 Придадоше праха и олова, 0566 Дигоше их небу под облаке, 0567 Па им живи огањ придадоше. 0568 Да се можеш, брате, придесити 0569 У ушима јеку послушати, 0570 И очима сеир погледати, 0571 Ја кад пуче тридесет топова, 0572 Па кад пуче Крњо и Зеленко, 0573 Поље тутњи, а планина јечи, 0574 Цетиња се вода успљускује, 0575 Попадоше коњи на кољена, 0576 А јунаци млоги потрбушке: 0577 Није шала на граду топови! 0578 Није шала Крњо и Зеленко! 0579 Чауш викну, куцну далбулана, 0580 Кренуше се из поља сватови, 0581 Отидоше и здраво и мирно. 0582 Како који конак у напредак, 0583 Све гаирет бољи међу браћом. 0584 Преходише поља и планине, 0585 Спустише се у приморје равно 0586 У широко поље покрај мора, 0587 Те сватови поље притискоше, 0588 Угледаше у море ђемије, 0589 Пријатеље у сретаоштину; 0590 Сватови се рахат учинише 0591 У широку пољу покрај мора: 0592 Ко имаше коња од мегдана, 0593 Окреће га по пољу џилита; 0594 Ко л’бекрија, нагиње чутуром, 0595 Те он пије оно рујно вино; 0596 Ко имаше грло поуздано, 0597 Попијева сватске поскочице; 0598 Међу њима Црнојевић Иво 0599 Јаше ждрала коња од мегдана, 0600 Око њега два сокола сива: 0601 С десне стране дијете Максиме, 0602 Што је Максим красан ђувеглија, 0603 На његову од мегдана вранцу; 0604 А с лијеве Милош Обреновић 0605 На дорату коњу од мегдана, 0606 Иван гледа ђецу око себе, 0607 Гледа ђецу, паке проговара: 0608 „Браћо моја, кићени сватови! 0609 „И ви браћо, све војводе младе! 0610 „Ја бих стио проговорит’ ријеч, 0611 „Кад би сте ме, браћо, послушали: 0612 „Ми хоћемо преко мора сиња, 0613 „Преко мора четрест конака, 0614 „А водимо мила сина мога, 0615 „Сина мога хитра ђувеглију, 0616 „Ал’ су њега красте нагрдиле, 0617 „И сина ми мука оборила, 0618 „Грднијега у сватове нема; 0619 „А ја, браћо, јесам говорио 0620 „На просидби, кад снаху испросих, 0621 „Што доведем кићенијех свата, 0622 „И у Млетку што биде Латина, 0623 „Да љепшега не ће бит’ јунака 0624 „Од Максима од сина мојега; 0625 „Јутрос, браћо, нема грднијега! 0626 „И ја сам се љути раздертио, 0627 „Да кад дођем нову пријатељу, 0628 „Пријатељ ће мене застиђети, 0629 „И турити кавгу у сватове; 0630 „Него, браћо, кићени сватови! 0631 „Десио се данас међу нама 0632 „Главан јунак војвода Милошу, 0633 „Та Милошу Обреновићу, 0634 „Љепоте му у сватове нема, 0635 „Ни ће бити тамо у Латина; 0636 „Кад бисте ме, браћо, послушали, 0637 „Да скинемо перје и челенку, 0638 „Са Максима мила сина мога 0639 „На Милоша Обренбеговића, 0640 „Да Милоша зетом учинимо, 0641 „Док ђевојку отуд изведемо.” 0642 Кад то чуше кићени сватови, 0643 Нема брата ни кићена свата, 0644 Нема брата, томе да кметује; 0645 Не смијаху кићени сватови, 0646 Ел је Максим крвничко кољено, 0647 Могу њему жао начинити, 0648 Може неком главу укинути: 0649 Нема кмета, да кметује томе; 0650 Проговори војвода Милошу: 0651 „О Иване, наша поглавице! 0652 „Што дозивљеш и браћу сазивљеш, 0653 „Но ми пружи десну твоју руку, 0654 „И задај ми Божу вјеру тврду 0655 „За Максима за твојега сина, 0656 „Да Максиму жао не учиниш, 0657 „На весељу ђе га сад потураш, 0658 „Од мене ти Божа вјера тврда, 0659 „Превешћу ти схану преко мора 0660 „И без кавге и без муке какве; 0661 „Тек, Иване, не ће тевећели: 0662 „Штогод биде дара зетовскога, 0663 „Да ми дара нитко не дијели.” 0664 Кад то зачу Црнојевић Иво, 0665 Грохотом се, брате, осмјенуо: 0666 „О Милошу, Српска поглавице! 0667 „Шта помињеш дара зетовскога? 0668 „Тврђа вјера, брате, од камена, 0669 „Нитко т’ дара дијелити не ће, 0670 „Преведи ми снаху преко мора, 0671 „Доведи је у бијели Жабљак, 0672 „И ја ћу те, брате, даривати: 0673 „Даћу тебе двије чизме блага, 0674 „И даћу ти моју купу златну, 0675 „Која бере девет литар’ вина, 0676 „Што ј’ од сува саливена злата; 0677 „И још ћу те, брате, даривати: 0678 „Даћу тебе суру бедевију, 0679 „Бедевију, што ждријеби ждрале, 0680 „Што ждријеби коње огњевите; 0681 „Објесићу т’ сабљу о појасу, 0682 „Која ваља тридест ћеса блага.” 0683 И тако се браћа подигоше, 0684 И скидоше перје са Максима, 0685 Златно перје, чекркли челенку, 0686 На Милоша Обренбеговића, 0687 Те Максима јандал оћушнуше, 0688 А Милоша зетом учинише. 0689 У то доба мору ударише, 0690 У сиње се море навезоше. 0691 Бог им даде и од Бога срећа, 0692 Из мора се здраво извезоше 0693 А под Млетке града ударише, 0694 Те Млетачко поље притискоше. 0695 На граду се отвори капија, 0696 А навали и мушко и женско, 0697 Но да срету у пољу сватове, 0698 Да учине сеир од сватова, 0699 И да виде, јел’ истина тако, 0700 Да познају зета дуждевога, 0701 Јел’ истина, како људи кажу, 0702 Да м’ љепоте у далеко нема, 0703 У сватове ни пак у Латине. 0704 Ласно зета познавати бјеше 0705 По његову перју и челенци, 0706 По његову стасу и образу. 0707 Кад виђеше, да ј’ истина тако, 0708 Допадоше два дуждева сина, 0709 Те сретоше мила зета свога, 0710 Грле зета и отуд и отуд, 0711 Па га воде на танке чардаке, 0712 А на конак свате растурише 0713 По тројицу и по четворицу, 0714 Како ће им бити понајбоље. 0715 Чудан адет бјеше у Латина, 0716 Свадбовати роду ђевојачком 0717 И одморит’ коње и јунаке; 0718 Посиђеше три-четири дана, 0719 Кад четврто освануло јутро, 0720 Те пукоше на граду топови, 0721 Чауш викну, куцну далбулана, 0722 Нек су хазур кићени сватови, 0723 Земан дође, да ти дома пођу. 0724 Сватови се на број искупише 0725 У шарену камену авлију, 0726 Затворена врата на капију, 0727 Затворена и пак заклопљена, 0728 На капији четири џелата, 0729 Два Арапа и два Латинина, 0730 Крваве им руке до рамена 0731 И острице сабље до балчака, 0732 Сватови се мало препадоше; 0733 Но да видиш још повеће биде: 0734 Нема њима два најбоља друга, 0735 Нема друга војводе Милоша, 0736 Што су њега зетом учинили, 0737 И нема им Латинке ђевојке, 0738 А ђевојке, око шта су дошли! 0739 Ал’ сватови мало причекаше, 0740 Стаде звека камена сокака, 0741 Стаде звека, стаде отуд јека, 0742 Ал’ ето ти војводе Милоша 0743 На његову од мегдана дору, 0744 Уставља га ђемом од челика, 0745 А довата мало бакрачлијом, 0746 А доро му ситно подиграва, 0747 Те весело у дружину дође, 0748 На јутру им назва добро јутро, 0749 Сва дружина једну ријеч кажу: 0750 „Добре дође, дијете Максиме!” 0751 За Милошем одмах пристадоше 0752 Двије шуре, зета пристигоше, 0753 Донијеше господскога дара, 0754 Да дарују зета код сватова: 0755 Један шура један пешкеш даје: 0756 Доведе му без биљеге вранца, 0757 И на вранцу Латинку ђевојку, 0758 Но се пусник к земљи увијаше, 0759 Од чистога и сребра и злата, 0760 У злато су коња опковали, 0761 Златни рати бију по копити, 0762 А на прси дивна силембета; 0763 И на руци сивога сокола, 0764 Те Максима зета дозиваше: 0765 „На поклон ти коњиц и ђевојка 0766 „И на коњу и сребро и злато, 0767 „И на поклон сива тица соко, 0768 „Кад си тако виђен међу браћом.” 0769 А Милош се с коња поклањаше, 0770 Те лијепо дара приваташе. 0771 Други шура сабљу донесао 0772 Саливену од сувога злата, 0773 Сабља ваља млого била блага, 0774 Опаса је зету о појасу: 0775 „Носи, зете, те ми се поноси.” 0776 Ал’ ето ти пунца и пунице, 0777 Ја каква ли дара донијеше! 0778 Пунац носи калпак и челенку, 0779 У челенци алем камен драги, 0780 Који сјаје како јарко сунце, 0781 Погледати не да у јунака, 0782 Те Максима зета дозиваше: 0783 „На поклон ти калпак и челенка.” 0784 Милош дара давно приваташе. 0785 А да видиш злосретне пунице! 0786 Она носи од злата кошуљу, 0787 Која није кроз прсте предена, 0788 Ни у ситно брдо увођена, 0789 Ни на разбој она ударана, 0790 Но кошуља на прсте плетена, 0791 У колијер уплетена гуја, 0792 А под грлом изведена глава, 0793 Баш се чини, као да је жива, 0794 Љута гуја (гуја ће га уд’рит’), 0795 На глави јој алем камен драги, 0796 Каде иде момак са ђевојком 0797 У ложницу, да не носи св’јеће, 0798 Нек свијетли алем камен драги, 0799 Те Максима зета дозиваше: 0800 „На поклон ти од злата кошуља.” 0801 Но се чуде кићени сватови, 0802 Но се чуде дару Латинскоме. 0803 Но да видиш дара изненада: 0804 Ал’ ето ти старца Јездимира, 0805 Мила брата дужда од Млетака, 0806 Бијела му прошла појас брада, 0807 На златну се штаку наслонио, 0808 Рони сузе низ господско лице, 0809 Рони сузе, и невоља му је: 0810 Седам жена мијенио био, 0811 А од срца не им’о порода, 0812 Па узео к себе синовицу, 0813 Синовицу, њему особницу, 0814 Меште кћери и меште синова, 0815 Пак се старцу саде ражалило, 0816 Ел је спрема преко мора сиња; 0817 Неко чудо бјеше сагучио 0818 И турио под пазухо своје, 0819 А кад дође к браћи сватовима, 0820 По имену зета дозиваше, 0821 Дозиваше, па га огрташе, 0822 Огрну га коластом аздијом, 0823 Саврх главе до зелене траве 0824 Покри зета и коња дората; 0825 Ја каква је, јада допанула! 0826 У јуначке очи ударила, 0827 И причају и казују људи, 0828 Док изнутра уд’рио поставу, 0829 Отишло је тридест ћеса блага, 0830 А с лица јој ни хесапа нема: 0831 „На поклон ти, ти мој мили зете! 0832 „На поклон ти коласта аздија, 0833 „Које данас у свијету није 0834 „У нашега ни једног краља, 0835 „Ни ће бити у цара Турскога; 0836 „Носи, зете, те ми се поноси!” 0837 Максим гледа јаде испријека, 0838 Испријека, али попријеко. 0839 Ја кад тако зета дариваше, 0840 На капиј’ се отворише врата, 0841 Па стадоше слуге и слушкиње 0842 На капију свате даривати: 0843 О коњима везе јаглуке, 0844 Јунацима танке бошчалуке; 0845 Дариваше, пољу испратише, 0846 На ђемије води натурише, 0847 Из ђемија зраво истурише, 0848 Отидоше здраво и весело. 0849 Ја кад бише пољу под Жабљака, 0850 Ђено су се браћа састанула, 0851 Ђено ће се с јадом растанути; 0852 Но да видиш јаду започетка: 0853 Похитао дијете Максиме 0854 На његову без биљеге вранцу 0855 И скупио десетину друга, 0856 Хоће к својој на муштулак мајци; 0857 А кад виђе војвода Милошу, 0858 Те дората коња подиграва, 0859 А догна га билзу до ђевера, 0860 До ђевера Јован-капетана, 0861 Ђевојке се руком дофатио; 0862 Ал’ да видиш проклете ђевојке! 0863 На очи јој златали мараме, 0864 Ријетке су, те кроз њих виђаше, 0865 Ја кад виђе коња и јунака, 0866 Превари се, занесе је памет, 0867 Те устури златали мараме, 0868 А открива очи обадвије, 0869 А пружи му руке обадвије; 0870 Но ко виђе, чини с’ не видио, 0871 Виђе свекар Црнојевић Иво, 0872 Виђе свекар, и за јад му било, 0873 Те Латинци снаси проговара: 0874 „К себе руке, мила снахо моја! 0875 „К себе руке, обје ти отпале! 0876 „Покри очи, обје ти испале! 0877 „Рашта гледаш на јунака туђа, 0878 „На Милоша Обренбеговића? 0879 „Но погледај, мила снахо моја! 0880 „Но погледај пољем пред сватове, 0881 „Штоно јунак на коњу вранчићу, 0882 „Бојно копље носи у рукама, 0883 „Златан сјаје на плећима штитник, 0884 „А красте му лице нагрдиле, 0885 „Иза краста лице поцрњело, 0886 „Оно ти је дијете Максиме; 0887 „А ја сам се тамо пофалио, 0888 „Кад сам тебе у баба просио, 0889 „Штогођ биде кићенијех свата, 0890 „Да не биде љепшега јунака 0891 „Од Максима од сина мојега; 0892 „У том сам се, снахо, препануо, 0893 „Милоша смо зетом учинили, 0894 „И Милошу даре поклонили, 0895 „Да преведе тебе преко мора, 0896 „И без кавге и без муке наше.” 0897 Кад јој рече, ка’ да посијече, 0898 Те под собом коња уставила, 0899 Напријед му ни крочити не ће, 0900 Па Латинка свекру проговара: 0901 „Мио свекре, Црнојевић-Иво! 0902 „Максиму си срећу изгубио, 0903 „Како с’ другог зетом учинио. 0904 „Рашта, свекре? Да од Бога нађеш! 0905 „Ако су га красте иштетиле, 0906 „Ко је мудар’ и ко је паметан, 0907 „Томе, свекре, ваља разумјети, 0908 „И свак може муке допанути; 0909 „Ако су га красте нашарале, 0910 „Здраве су му очи обадвије, 0911 „Срце му је баш које је било: 0912 „Ако л’ си се, свекре, препануо, 0913 „Ђе је Максим још танко дијете, 0914 „Њега чеках за девет година, 0915 „Њега чеках у бабову двору, 0916 „И још бих га за девет чекала 0917 „У Жабљаку у вашему граду, 0918 „Ником не бих образ застидела, 0919 „Ни ја роду, ни ја дому моме. 0920 „Но ти, свекре, Богом ти се кунем! 0921 „Ја ти враћај благо са јабане, 0922 „Са вашега војводе Милоша, 0923 „Те удари на Максима твога, 0924 „Јал’ напријед ни крочити не ћу, 0925 „Баш да ћеш ми очи извадити.” 0926 Но се Иван љуто узмучио, 0927 Призва браћу и неке војводе: 0928 „Браћо моја, ако Бога знате! 0929 „Ну кметујте мене и Милошу 0930 „За нашега дара из Латина.” 0931 Нема кмета ни добра јунака, 0932 Ја који ће томе кметовати, 0933 Ел су биле руке уфатили, 0934 И задали Божу вјеру тврду, 0935 Да му дара нитко не дијели, 0936 Но још Иван да га подарује, 0937 Не могоше браћа да кметују, 0938 Ел се једном утврдило било. 0939 Ја кад зачу војвода Милошу, 0940 Те пригони од мегдана дора, 0941 А Ивану ријеч проговара: 0942 „О Иване, наша поглавице! 0943 „Камо вјера? Стигла те невјера! 0944 „Нијесмо ли вјеру учинили, 0945 „Да ми дара нитко не дијели? 0946 „А сад сте се томе присјетили! 0947 „Кад си мучан и кад си невјеран, 0948 „Море! Ћу ти дара поклонити 0949 „Рад’ хатара наше браће красне, 0950 „Прва ћу ти дара поклонити, 0951 „На поклон ти вранац и ђевојка, 0952 „Да је пута и правога суда, 0953 „Ђевојка је мене поклоњена, 0954 „Поклонио и отац и мајка, 0955 „Поклонила оба брата њена; 0956 „Ал’ о томе не ћу говорити, 0957 „Већ ти хоћу дара поклонити, 0958 „И на коњу и сребро и злато, 0959 „И поклонит’ сивога сокола, 0960 „И на поклон сабља од појаса; 0961 „Свега ћу ти дара поклонити, 0962 „Већ ја не дам цигле до три марве: 0963 „Не дам с главе тастове челенке, 0964 „Са рамена коласте аздије, 0965 „И ја не дам од злата кошуље, 0966 „Хоћу носит’ мојој земљи дивној, 0967 „Нек пофала мојој браћи биде; 0968 „Кунем ви се и Богом и вјером, 0969 „Не дам тако три комата дара.” 0970 Кад зачуше кићени сватови, 0971 Те сватови једну ријеч кажу: 0972 „Фала тебе, војводо Милошу! 0973 „Фала тебе, господско кољено! 0974 „Кад си таки виђен међу браћом, 0975 „Кад си виђен и кад си погодан.” 0976 Сви сватови једну ријеч кажу; 0977 Сватови се браћа погодише, 0978 Но имају непогодна друга, 0979 А на коњу несретну ђевојку, 0980 Ђевојци је врло жао дара, 0981 А највише од злата кошуље, 0982 Те привикну из бијела грла 0983 По имену дијете Максима; 0984 Препаде се Црнојевић Иво, 0985 Те Латинци снаси проговара: 0986 „Снахо моја, Латинко ђевојко! 0987 „Немој викат’ дијете Максима, 0988 „Ели смо му жао учинили, 0989 „А Максим је хитар кавгаџија, 0990 „Хоће, снахо, заметнути кавгу 0991 „На весељу у сватове своје; 0992 „Снахо моја, Богом ти се кунем! 0993 „У Жабљаку пуна кула блага, 0994 „Све ћу благо тебе поклонити, 0995 „Чин’ од блага, што је тебе драго.” 0996 Ал’ не слуша злосретна ђевојка, 0997 Викну једном, па га не довикну, 0998 Другом викну, доке га довикну; 0999 Максим врана коња поврнуо, 1000 Ослушкује, шта ће бесједити, 1001 А ђевојка грдно проговара: 1002 „О Максиме, немала те мајка! 1003 „Мајка нема до тебе једнога, 1004 „А по данас ни тебе не било! 1005 „Од копља ти градили носила! 1006 „А од штита гробу поклопнице! 1007 „Црн ти образ на Божем дивану! 1008 „Како ти је данас на мегдану 1009 „Са вашијем војводом Милошем; 1010 „За што благо дадосте другоме? 1011 „А није ми ни тог жао блага, 1012 „Нека носи, вода г’ однијела! 1013 „Но ми жао од злата кошуље, 1014 „Којуно сам плела три године 1015 „А са моје до три другарице, 1016 „Док су моје очи искапале 1017 „Све плетући од злата кошуљу, 1018 „Мислила сам, да љубим јунака 1019 „У кошуљи од самога злата, 1020 „А ви данас дадосте другоме; 1021 „Но ме чу ли, ђувеглија Максо! 1022 „Брже враћај са јабане благо, 1023 „Ако л’ благо повратити не ћеш, 1024 „Кунем ти се Богом истинијем! 1025 „Напријед ти ни крочити не ћу, 1026 „Но ћу добра коња окренути, 1027 „Догнаћу га мору до обале, 1028 „Па ћу ватит’ листак шемишљиков, 1029 „А моје ћу лице нагрдити, 1030 „Док покапље крвца од образа, 1031 „По листу ћу писати јазију, 1032 „Додаћу је сивоме соколу, 1033 „Нека носи стару бабу моме, 1034 „Нека купи сву Латинску силу, 1035 „Нек ти хара бијела Жабљака, 1036 „Нек ти враћа жалост за срамоту.” 1037 Кад то зачу дијете Максиме, 1038 То Максиму врло за јад било, 1039 Врана коња натраг приповрну, 1040 Опаса га троструком канџијом, 1041 Пуче кожа коњу по сапима, 1042 А покапа крвца по копити, 1043 Но му љуто пусник поскочио, 1044 По три копља у небо скочио, 1045 По четири земље прескочио. 1046 Не деси се доброга јунака, 1047 Да увати грдна злосретника, 1048 Но му сокак пољем учинише, 1049 А нико се јаду не досјети, 1050 Порашта је коња повратио. 1051 А кад виђе војвода Милоше, 1052 Грохотом се јунак насмијао: 1053 „Фала Богу! Фала истиноме! 1054 „Куд се оно Максим затрчао?” 1055 А не види јаде изненада. 1056 Кад допаде дијете Максиме, 1057 На Милоша бојно копље пушти, 1058 Бојнијем га копљем ударио 1059 Под челенку међу очи црне, 1060 На затиљак очи искочише, 1061 Мртав паде под коња дората, 1062 Милош паде, а Максим допаде, 1063 Колико му крвце жедан бјеше, 1064 Ману сабљом, одс’јече му главу, 1065 Пак је вранцу баци у зобницу, 1066 А ђевојку оте у ђевера, 1067 Пак побјеже на муштулук мајци. 1068 Мили Боже, на свем тебе фала! 1069 Да се коме онда придесити 1070 И очима јаде прегледати, 1071 Каде паде красна поглавица, 1072 А згледа се млога породица, 1073 У јунаке крвца узаврела, 1074 Па се сташе даривати даром, 1075 А њинијем даром немилијем: 1076 Из пушака црнијех крушака, 1077 Доке дуге пушке истурише, 1078 Док то поље магла притиснула 1079 Од хитрога праха и олова, 1080 Тад’ с’ у тами мачи повадише, 1081 Те се њине мајке ојадише, 1082 А сестрице у црно завише, 1083 А љубовце осташ’ удовице, 1084 А огрезну крвца до кољена, 1085 А по крви један гази јунак, 1086 Јунак бјеше Црнојевић Иво, 1087 Црно њему срце до вијека! 1088 Крвцу гази, а Богу се моли: 1089 „Дај ми, Боже, вјетар од планине, 1090 „Да раждене ову маглу клету, 1091 „Да погледам и горе и доље, 1092 „Ко погибе, ко л’ остаде данас.” 1093 Бог му даде, вјетар ударио, 1094 Те разагна и разведри поље, 1095 Иван гледа и горе и доље, 1096 Ал’ не знаде ништа, куд је горе: 1097 Поломљени коњи и јунаци, 1098 Но по пољу крче рањеници. 1099 Ја кад виђе Црнојевић Иво, 1100 Он преврће те лешеве мртве 1101 И крваве огледује главе, 1102 Све тражаше дијете Максима, 1103 Ал’ га Иван наћи не могаше, 1104 Но он нађе сестрића Јована, 1105 Што је ђевер био код ђевојке, 1106 Што ујаку санак казивао 1107 У Жабљаку јутру на походу; 1108 Залуду га Иван находио, 1109 У крви га познат’ не могаше, 1110 Мимо њега јунак пролазаше; 1111 А виђе га Јован-капетане, 1112 Те ујаку Иву проговара: 1113 „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! 1114 „Чим си ми се тако понесао: 1115 „Или снахом, или сватовима, 1116 „Ил’ господским даром пријатељским, 1117 „Те не питаш несретна сестрића, 1118 „Јесу ли му ране досадиле?” 1119 Виђе Иван, па сузе просипље, 1120 Из крви га мало исправио: 1121 „Мој сестрићу, Јован-капетане! 1122 „Јесу л’ твоје ране за видање, 1123 „Да те носим у несрећан Жабљак, 1124 „Да ти тражим од мора ећиме?” 1125 А Јован му онда проговори: 1126 „Прођи ме се, мој ујаче Иво! 1127 „Камо очи? Њима не гледао! 1128 „Оваке се ране не видају: 1129 „Лијева је нога саломљена, 1130 „Саломљена на двоје, на троје, 1131 „А десна је рука осјечена, 1132 „Осјечена рука по рамену, 1133 „А по срцу сабље доватиле, 1134 „Испале су црне џигерице.” 1135 Ја кад виђе Црнојевић Иво, 1136 Брже пита сестрића својега: 1137 „Мој сестрићу! Док си у ријечи, 1138 „Како ђевер бјеше код ђевојке, 1139 „А допаде дијете Максиме, 1140 „Еда виђе, ђе погибе Максим? 1141 „И знаде ли, шта би од ђевојке?”─ 1142 „Прођи ме се, мој ујаче Иво! 1143 „Није тебе Максим погинуо, 1144 „Но кад дође на коњу помамну, 1145 „Те изгуби војводу Милоша, 1146 „Пак ђевојку оте у ђевера, 1147 „Он побјеже ка несрећној мајци?” 1148 То изусти, лаку пусти душу. 1149 Побаци га Црнојевић Иван, 1150 А похити у бијели Жабљак; 1151 Ја кад дође пред градску капију, 1152 А пред градом копље побијено, 1153 А за копље вранац коњиц свезан, 1154 Ситна му је звонца устакнута, 1155 Пред њим сједи дијете Максиме, 1156 На кољену ситну књигу пише 1157 Своме тасту дужду од Млетака, 1158 А двори га злосретна ђевојка; 1159 На мезиле књигу оправио: 1160 „О мој тасте, дужде од Млетака! 1161 „Купи војску, сву Латинску земљу, 1162 „Те ми харај бијела Жабљака, 1163 „И ти води милу твоју шћеру 1164 „Ни љубљену, ни омиловану: 1165 „Мене прође моја госпоштина, 1166 „И држава моја краљевина: 1167 „Хоћу бјежат’ преко земље дуге, 1168 „Хоћу бјежат’ цару у Стамбола, 1169 „Како дођем, хоћу с’ потурчити.” 1170 Зло се зачу по свој земљи њиној, 1171 Кад зачуше ти Обреновићи, 1172 Зачу нетко Обреновић Јован, 1173 Мио братац војводе Милоша, 1174 Нешто мисли, па на једно смисли, 1175 Брже коња свога доватио, 1176 Седла коња, што га љепше може, 1177 Опасује, што га тврђе може, 1178 Пак се коњу фати на рамена, 1179 Халали се и опрости јунак, 1180 Каже роду, каже браћи својој: 1181 „Хоћу, браћо, и ја у Стамбола, 1182 „Одох, браћо, браћу да сачувам 1183 „Ко дорасте у тој земљи нашој: 1184 „Тамо оде крвничко кољено. 1185 „Он ће дворит’ цара у Стамболу, 1186 „Издвориће каку војску силну, 1187 „Те ће земљу нашу погазити. 1188 „Браћо моја и пак породице! 1189 „Док чујете мене у животу, 1190 „У животу, у Стамболу билу, 1191 „Немојте се, ђецо, препанути, 1192 „Он не смије војску подигнути: 1193 „Он ће на вас, а ја ћу на њега.” 1194 Тако рече, па у Стамбол оде; 1195 Каде био близу до Стамбола, 1196 У путу се оба пристигоше, 1197 Те прд цара иду упоредо, 1198 А цар знаде, ко су и како су, 1199 Па их царе једва дочекао, 1200 Дочекао, оба потурчио, 1201 И Турска им имена нађео: 1202 Јовану су име нађенули: 1203 Мамут-беже Обренбеговићу; 1204 А Максиму име нађедоше: 1205 Скендер-беже Иванбеговићу. 1206 Дворе цара за девет година, 1207 Издворише девет зијамета, 1208 Свијех девет даше за пашалук, 1209 Цар им даде бијеле тугове 1210 И везирство на те земље двије 1211 Без промјене вазда до вијека: 1212 Мамут-бегу Обренбеговићу 1213 Даде земљу равна Дукађина, 1214 Ђено роди издобила вина, 1215 Доста вина, више урметина, 1216 Доста има бијеле вшенице, 1217 Красну земљу, што је љепше нема; 1218 А он даде сину Иванову 1219 Грдну земљу Скадар на Бојани, 1220 А у коме никад ништа нема, 1221 Но се легу жабе и биволи, 1222 И имаше соли суторине. 1223 Како таде, тако и данаске, 1224 Нијесу се нигда умирили, 1225 Нити могу крвцу да умире, 1226 Но и данас ту просипљу крвцу. |