Опет то, али друкчије (комади од пјесме) 0001 Боже мили! Чуда великога ! 0002 Кад с’ опрема од Сибиња Јанко, 0003 Опрема се на бој на Косово, 0004 Све поћера кљасто и слијепо, 0005 И нејако од седам година; 0006 Свог сестрића, Бановић-Секулу, 0007 Њега млада од дванаест љета, 0008 Оста њему девет сестреница, 0009 И десета остарила мајка, 0010 Више сина нема ниједнога 0011 До дијете Бановић-Секулу, 0012 Ал’ је мајка шћерма бесједила: 0013 „Ид’ те, јадне, девет кукавица! 0014 „Те молите свог мила ујака, 0015 „Не би ли вам брата поклонио, 0016 „Да не води њега у Косово.” 0017 Подиже се девет сестреница, 0018 Замолише свог мила ујака! 0019 „Молимо те, наш мио ујаче! 0020 „Поклони нам брата јединога, 0021 „Не води га млада у Косово, 0022 „Ми немамо брата ни једнога, 0023 „Него млада Бановић-Секулу; 0024 „Не остављај девет сестреница 0025 „Свијех девет младих кукавица, 0026 „Не остављај саморану мајку.” 0027 Ал’ то Јанко ништа не слушаше, 0028 Већ опрема дијете Секулу, 0029 Избира му коња по избору, 0030 А избира пусат по избору, 0031 Подиже се војска силовита 0032 И пред војском Бановић Секула, 0033 За њим приста девет сестреница, 0034 Па су тихо брату бесједиле: 0035 „Мио брате, Бановић-Секула! 0036 „Обрни се, да т’ оке видимо, 0037 „Да препочнем’ оке на јаглуке; 0038 „Кад се сестре брата поужеле, 0039 „Да видимо оке на јаглуке.” 0040 Јест нејачак Бановић Секула, 0041 Јест нејачак, али јесте мудар; 0042 Он окрете сивога сокола, 0043 Па сестрама тихо бесједио: 0044 „Видите ли, моје сестренице! 0045 „Ја виђите оке соколове, 0046 „Оваке су оке у Секуле.” 0047 Отален се војска подгинула, 0048 Прав’ одоше у поље Косово. 0049 [─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─] 0049 „Мој ујаче, од Сибиња Јанко! 0050 „Немој дати умље за безумље, 0051 „Цара ћу ти жива донијети 0052 „У зубима гује шестокриле.” 0053 [─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─] 0053 Цар се Турски сазда у сокола, 0054 Па одлеће небу под облаке, 0055 Припази га Бановић Секула, 0056 Па се сазда у шарену гују, 0057 Па одлеће небу под облаке, 0058 Те Турскога цара уватио, 0059 Донесе га Јанку на чадора, 0060 Стоји писка цара Сулемана, 0061 Стоји писка, како љуте гује. 0062 Јанко бјеше лег’о под чадором, 0063 Бјеше лег’о санак боравити, 0064 Кад се прену и очима виђе, 0065 Он дозива бан-деспота Ђура: 0066 „Богом брате, бан-деспоте Ђуро! 0067 „Да ви’ш, брате, чуда великога 0068 „На мојему бијелу чадору: 0069 „Уватила шестокрила гуја, 0070 „Уватила сивога сокола, 0071 „Пишти соко, како гуја љута; 0072 „Ил’ ћу бити гују, ил’ сокола?” 0073 Ал’ говори бан-деспоте Ђуро: 0074 „Зар не знадеш, од Сибиња Јанко, 0075 „Да ми јесмо гн’језда соколова, 0076 „А Турци су гн’језда гујињега? 0077 „Ури гују, не удри сокола.” 0078 Кад то зачу од Сибиња Јанко, 0079 Запе стр’јелу за златну тетиву, 0080 Те удари гују шестокрилу, 0081 Писну гуја, не пусти сокола; 0082 Другом запе стр’јелу тетиву, 0083 Те удара гују шестокрилу, 0084 Писну гуја, не пусти сокола; 0085 Трећом запе стр’јелу тетиву, 0086 Те удара гују шестокрилу, 0087 Писну гуја, упусти сокола; 0088 Гуја му се гаип учинила, 0089 А соко се диже под облаке. 0090 Мало време за тим постајало, 0091 Ал’ Секулу мало жива носе, 0092 Па говори Бановић Секула: 0093 „Мој ујаче, од Сибиња Јанко! 0094 „Нисам ли ти, јадан, бесједио: 0095 „ „Немој дати умље за безумље, 0096 „ „Цара ћу ти жива донијети 0097 „ „У зубима гује шестокриле?” 0098 Вели њему од Сибиња Јанко: 0099 „Мој сестрићу Бановић-Секула! 0100 „Мореш ли ми ране пребољети, 0101 „Да ти тражим од мора ећиме, 0102 „Да ти градим мекане мелеме?” 0103 Вели њему Бановић Секула: 0104 „Не могу ти, ујко, пребољети: 0105 „Што си гују једном ударио, 0106 „Десну си ми руку саломио; 0107 „Што си гују другом ударио, 0108 „Десну си ми ногу саломио; 0109 „Што си гују трећом ударио, 0110 „То си мене у срц’ ударио; 0111 „Већ м’ укопај, ујко, подалеко, 0112 „Подалеко у гори зеленој, 0113 „Да ми Турски коњи гроб не газе.” 0114 То изусти Бановић Секула, 0115 То изусти, а душу изпусти. |