Секула се у змију претворио 0001    Оправља се војевода Јанко, 0002    Оправља се на Косово равно, 0003    И он води Секулу нећака: 0004    Ал’ беседе сестре Секулине: 0005    „Ујко Јанко, немерено благо! 0006    „Ти не води Секулу нећака, 0007    „Секула је јошт нејако дете, 0008    „Да Секула не изгуби главу: 0009    „Секула је јединац у мајке.” 0010    Кад Секула речи разабрао, 0011    Љутито је Јанку говорио, 0012    „Ујко Јанко, немерено благо! 0013    „Ти не слушај моје миле сеје, 0014    „Већ ме води на Косово равно.” 0015    Оде јанко на Косово равно 0016    И одведе Секулу нећака. 0017    Кад су били код Кучева града, 0018    Код Кучева и код Браничева, 0019    Кучевкиње бело платно беле, 0020    Кучевкиње и Браничевкиње, 0021    Беседи им војевода Јанко: 0022    „Ој Бога вам, Кучевкиње младе, 0023    „Кучевкиње и Браничевкиње! 0024    „Дајте мени три аршина платна, 0025    „Да окрпим белога шатора, 0026    „Даћу вама три дуката жута.” 0027    Ал’ беседе Кучевкиње младе, 0028    Кучевкиње и Браничевкиње: 0029    „Војевода Сибињанин-Јанко! 0030    „Дај ти нама Секулу нећака, 0031    „Даћемо ти три шатора платна.” 0032    Беседи им војевода Јанко: 0033    „Не дам вама Секуле нећака 0034    „За Кучево ни за Браничево.” 0035    Кад то рече војевода Јанко, 0036    Расрде се Кучевкиње младе, 0037    Кучевкиње и Браничевкиње, 0038    Па беседе војеводи Јанку: 0039    „Кад нам не даш Секуле нећака, 0040    „Не дамо ти три аршина платна, 0041    „Већ га води на Косово равно, 0042    „Па га подај црним гавранов’ма, 0043    „Нек му они црне очи пију, 0044    „Очи пију, бело лице грде.” 0045    Оде Јанко на Косово равно. 0046    Кад стигоше на Косово равно, 0047    Разапеше те беле шаторе, 0048    Пак беседи војевода Јанко: 0049    „Сад на ноге, моји соколови, 0050    „Те чувајте страже од Турака, 0051    „А ја идем санак боравити.” 0052    Секула је Јанку беседио: 0053    „Ујко Јанко, немерено благо! 0054    „Сад ти идеш санак боравити, 0055    „А ја идем у тај Турски табор, 0056    „Створићу се змијом шестрокрилом, 0057    „Донећу ти цара честитога 0058    „У зубима, кано и сокола. 0059    „Кад устанеш, ујко и за санка, 0060    „Немој дати умље за безумље: 0061    „Ти не стрељај змију шестокрилу, 0062    „Већ ти стрељај сивога сокола.” 0063    Оде Јанко санак боравити, 0064    А Секула у тај Турски табор, 0065    Створио се змијом шестокрилом 0066    И донео цара честитога 0067    У зубима, кано и сокола, 0068    Шњиме паде Јанку на шатора, 0069    Сви јунаци виком повикаше: 0070    „Зло си лег’о, војевода Јанко! 0071    „Зло си лег’о, а горе устао! 0072    „Какво чудо на шатору твоме!” 0073    Ђипи Јанко на ноге јуначке, 0074    Па он узе ту злаћену стрелу, 0075    Па он мисли, на једно се смисли: 0076    „Зашт’ да стрељам сивога сокола, 0077    „Кад сам и сам рода соколова? 0078    „Волим стрељат’ змију шестокрилу.” 0079    Запе стрелу за златну тетиву, 0080    Па он стреља змију шестокрилу, 0081    Писну змија, упусти сокола, 0082    Змија паде на зелену траву, 0083    А соко се диже под облаке, 0084    Па одлети у тај Турски табор. 0085    Кад то виде војевода Јанко, 0086    Од љутине цикну, као гуја, 0087    Ал’ беседи Секула нећаче: 0088    „Ујко Јанко, немерено благо! 0089    „Нисам ли ти лепо говорио 0090    „Кад си пош’о санак боравити, 0091    „Да не дајеш умље за безумље, 0092    „Да не стрељаш змију шестокрилу, 0093    „Већ да стрељаш сивога сокола?” 0094    Пита њега војевода Јанко: 0095    „Слатко дете, Секула нећаче! 0096    „Можеш ли ми ране преболети?”─ 0097    „Ујко Јанко, немерено благо, 0098    „Не могу ти ране преболети: 0099    „Већ кад мени судни часак дође, 0100    „Укопај ме на друму широку, 0101    „Да с’ наслушам трупка от коњица 0102    „И јаука од добри јунака.” 0103    То изусти, па душу испусти.