Смрт војводе Каице 0001    Подиже се господине краљу 0002    Од прекрасне од Маћедоније 0003    Из питома места Смедерева 0004    Од својега двора честитога, 0005    С’ собом води дванаест војвода; 0006    Подиже се итар лов ловити. 0007    На Ковину Дунав пребродио, 0008    Па се маши Влашке земље равне, 0009    Док с’ доити Вршачке планине, 0010    Лов ловио Вршачком планином, 0011    Лов ловио летњи дан по подне. 0012    Тако краљу Бог и срећа дала, 0013    Те од лова ништа не улови: 0014    Ни јелена, ни кошуте брзе, 0015    Нити каква од ситна звериња, 0016    Добар краља кобак сукобио, 0017    Сукоби га војвода Сибињска, 0018    С’ собом води три стотин’ Маџара 0019    И шездесет деце Каравлаа; 0020    Краљ му Божју помоћ називао: 0021    „Божја помоћ, војводо Сибињска!” 0022    Војвода му боље одазива: 0023    „Здраво, краљу од Маћедоније! 0024    „Златна круно под небом на земљи, 0025    „Јасна звездо на Маћедонији! 0026    „Звао би те, да се напијемо, 0027    „Немам овде вина ни ракије, 0028    „А да си ме затекао, краљу 0029    „Код Немеша бана Вршачкога, 0030    „Може бити, да би се напили; 0031    „Већ сам с децом игру заметнуо, 0032    „Оди, краљу, да се поиграмо.” 0033    Ал’ беседи господине краљу: 0034    „Брате Јанко, будаласта главо! 0035    „За нас није вика, ни скакање, 0036    „Већ је за нас вино и ракија, 0037    „И господство, да господујемо, 0038    „Мудра памет, да паметујемо; 0039    „У мен’ има и млађи војвода, 0040    „Који би се ради поиграти, 0041    „Своме краљу образ осветлати.” 0042    Распе краљу свилена шатора, 0043    Зелен шатор од зелене свиле, 0044    На њем’ златни дванаест крстова, 0045    Тринаеста јабука од злата, 0046    У њој сјаји бесцен камен драги; 0047    Под шатором седе пити вино, 0048    Посађује до десна колена 0049    Елчи-башу Дојчетића Вука, 0050    Па до Вука Бошка Рајчевића, 0051    Па Стојана Степојева сина, 0052    Па до њега Јовицу Ресавца, 0053    Кучајинска бојна копљеника 0054    Од Ресаве лепе воде ладне; 0055    Па до њега Големовић-Ђуру, 0056    Па до Ђуре Орловића Павла, 0057    Па до Павла Радо-бег-Мијајла, 0058    До Мијајла Грчића Манојла, 0059    До Манојла Шајновић-Дамњана, 0060    До Дамњана Облачића Рада, 0061    А до Рада Каицу Радоњу; 0062    Каицом је совру зачелио 0063    Спроћ’ честитог лица краљевога. 0064    Каква ј’ красна Каица војвода! 0065    У каквом ли господском оделу! 0066    На плећи му зелена долама 0067    Од кадиве, извезена златом, 0068    На долами токе сува злата, 0069    А покрај њи тридесет путаца, 0070    Свако му је од по литре злата, 0071    А под грлом литра и по злата, 0072    Које му се на бурму одвија, 0073    Те војвода њиме пије вино; 0074    На војводи чизме и чакшире, 0075    Чизме су му сребром потковане, 0076    А чакшире од плаве кадиве; 0077    По долами коласта аздија, 0078    Сва од сребра и од чиста злата; 0079    На војводи калпак свиле беле, 0080    За калпаком од сребра челенка, 0081    О њој златни триста трепетљика, 0082    Свака ваља два дуката златна, 0083    У челенки два камена драга, 0084    Војводи се види путовати, 0085    Кроз крајину водити војводе, 0086    У по ноћи, кано и у подне; 0087    Око врата колајна од злата, 0088    За појасом две убојне стреле; 0089    Висок јунак, танак у појасу, 0090    Бела лица, црни наусница, 0091    Црн му перчин појас премашио; 0092    Преко крила гола сабља бритка, 0093    Преко голе сабље пије вино; 0094    Покрај чизме буздован позлаћен. 0095    Кад се трипут обредише вином, 0096    Каица ти на ноге устаде, 0097    Па се своме он поклања краљу: 0098    „Краљу Ђурђу, родитељу красни! 0099    „Пусти мене међ’ Маџаре, бабо! 0100    „Да се мало поиграм с Маџари.” 0101    А краљ Ђурађ заче беседити: 0102    „О Каица, моје чедо драго! 0103    „Мој пернати од сунашца штите! 0104    „Дико моја свагда на дивану! 0105    „Сабљо бритка свагдана мејдану! 0106    „А крепости међу војводама! 0107    „Пустићу те међ’ Маџаре, сине! 0108    „Ал’, тако ти улеве од краља! 0109    „И тако ти леба царевога! 0110    „Немој, сине, заметати кавге: 0111    „Нас је мало, а млого Маџара: 0112    „Што нас има? Дванаест војвода, 0113    „Није шала три стотин’ Маџара 0114    „И шездесет деце Каравлаа!” 0115    Ал’ Каица беседио краљу: 0116    „Краљу Ђурђу, родитељу красни! 0117    „Не ћу, бабо, заметати кавге 0118    „А тако ми улеве краљеве! 0119    „И тако ми леба царевога!” 0120    Краљ га не сме отправити сама, 0121    Већ шњим посла Облачића Рада; 0122    Обе љуте змије од крајине. 0123    Војводе се међ’ Маџаре шећу, 0124    А Маџари игру започеше, 0125    Прву игру, трка пешачкога; 0126    Кад потрча Облачићу Раде, 0127    Он натрча три стотин’ Маџара 0128    И шездесет деце Каравлаа, 0129    Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. 0130    А Маџари игру започеше, 0131    Другу игру, кола Маџарскога; 0132    Кад заигра Каица Радоња, 0133    Он надигра три стотин’ Маџара 0134    И шездесет деце Каравлаа, 0135    Маџар-Јанка од Ердерљ-крајине. 0136    А Маџари игру започеше, 0137    Трећу игру, скока јуначкога; 0138    А кад скочи Облачићу Раде, 0139    Он натскочи три стотин’ Маџара 0140    И шездесет деце Каравлаа, 0141    Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. 0142    А Маџари игру започеше, 0143    Започеше камена с рамена; 0144    Камен дође Каици војводи, 0145    Кад се баци Каица војвода, 0146    Он надбаци три стотин’ Маџара 0147    И шездесет деце Каравлаа, 0148    Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. 0149    Ал’ беседи војвода Сибињска: 0150    „Мили Боже, да луда каура! 0151    „Што би снаге, камену предаде.” 0152    Кад Каица разумео речи, 0153    Он отима камен од Маџара, 0154    Да белегу своју посведочи; 0155    Кад се баци Каица војвода, 0156    Од белега даље одбацио. 0157    Расрди се војвода Сибињска, 0158    Па припаса сабљу оковану, 0159    Па се краљу под шатора шеће: 0160    „Краљу Ђурђу од Маћедоније! 0161    „Оди краљу, да се променимо: 0162    „Дај ти мени дванаест војвода, 0163    „Голе, босе, у кошуљи танкој, 0164    „Ја ћу теби три стотин’ Маџара 0165    „Све на коњма под оружјем светлим, 0166    „И даћу ти шесет Каравлаа, 0167    „И даћу ти на сваку годину 0168    „За живота три товара блага.” 0169    Славан Ђурађ заче беседити: 0170    „Брате Јанко, будаласта главо! 0171    „Јеси л’ чуо да ли запамтио: 0172    „Да је била проја за шеницу? 0173    „Да ли Маџар за Маћедонију? 0174    „Да ли Србин за Ердељ-крајину? 0175    „Не дам саме Каице војводе 0176    „За четири на крајини бана: 0177    „За Немеша бана Вршачкога, 0178    „За Гецију бана Тителскога, 0179    „За Иштвана бана Сланкаменска 0180    „И за Петра бана Варадинског, 0181    „Све од Вршца па до Варадина, 0182    „За сву земљу и четири бана; 0183    „За то не дам војводе Каице, 0184    „А камо ли остали војвода!” 0185    Расрди се војвода Сибињска, 0186    Па ишета пред шатора свил’на, 0187    Па дозива војводу Каицу: 0188    „Од’ јуначе, да с’ надстрељујемо! 0189    „Да бијемо нишан за облаком.” 0190    Гди је Маџар оком погледао, 0191    Ту Каица стрелом ударио, 0192    Зла Каици срећа приступила, 0193    Те не гледа стреле у Маџара, 0194    Већ он гледа нишан за облаком: 0195    Запе стреле од Сибиња Јанко, 0196    И устрели војводу Каицу 0197    На зло место баш под сису леву, 0198    Токе разби, срце му расече. 0199    Земљи паде војвода Каица, 0200    Врисну јунак, као соко сиви: 0201    „Краљу Ђурђу, родитељу красни! 0202    „Уби мене Маџар изненада 0203    „Брез јуначког мога огледања 0204    „Моје сабље и деснице руке!” 0205    Скочи краљу на ноге лагане, 0206    Па Каицу узима на крило, 0207    Па Каицу и грли и љуби: 0208    „Мој пернати од сунашца штите! 0209    „Дико моја свагда на дивану! 0210    „Бритка сабљо свагда на мејдану! 0211    „А крепости међу војводама! 0212    „Можеш ли ми преболети, сине? 0213    „Да те баба на лекаре даде?” 0214    „А Каица једва изговара: 0215    „Краљу Ђурђу, родитељу красни! 0216    „Ја ти, бабо, преболети не ћу; 0217    „Јер су стреле пусте отроване, 0218    „На змијину једу накаљене; 0219    „Ако можеш, освети ме, бабо!” 0220    То изрече, па се с душом раста. 0221    Краљ закука, кано кукавица: 0222    „Ј’о Каица, мој соколе сиви! 0223    „Ал’ ти баби крила одломише 0224    „И обадва ока извадише! 0225    „Како ће те преболети баба? 0226    „На Бељацу оставити сама. 0227    „Да ми чуваш брез промене стражу?” 0228    Па погледа оком на војводе, 0229    А војводе један на другога, 0230    Па се добри доитише коња, 0231    Бојна копља земљи положише, 0232    За бритке се сабље преватише, 0233    Међ’ Маџаре јуриш учинише, 0234    Погнаше се по пољу Бељацу 0235    Да је коме стати погледати, 0236    Шта војводе од Маџара раде! 0237    Тако краљу Бог и срећа даде, 0238    Од војвода нико не погибе 0239    Разма главом Каица Радоња; 0240    Од Маџара нико не остаде 0241    Разма главом од Сибиња Јанко, 0242    И он бежи Вршцу на крајини. 0243    А војводе, браћа милостива, 0244    Са сабљама сандук отесаше, 0245    Саранише војводу Каицу, 0246    Чело главе копље ударише, 0247    На копље му сокола метнуше, 0248    За копље му коња привезаше, 0249    По гробу му оружје простраше; 0250    Од Маџара унку начинише, 0251    Обрградише гроба Каичина, 0252    Од Маџара к њему не долазе, 0253    Да му мртву не претресу тело. 0254    Кука краљу, кано кукавица: 0255    „Ј’о Каица, моје чедо драго! 0256    „Дико моја свагда на дивану! 0257    „Сабљо бритка свагда на мејдану! 0258    „И крепости међу војводама! 0259    „Сува злата Смедеревски кључи! 0260    „Десно крило од Српске крајине! 0261    „Како ће те преболети баба! 0262    „Како ће те оставити сама, 0263    „Да ми чуваш на Бељацу стражу 0264    „Брез промене докле је крајине!”