Женидба Ђурђа Смедеревца 0001    Кад се жени Смедеревац Ђуро, 0002    На далеко запроси ђевојку, 0003    У лијепу граду Дубровнику, 0004    У онога краља Мијаила, 0005    По имену Јерину ђевојку. 0006    Ђуро проси, краље му је даје. 0007    Док испроси лијепу ђевојку, 0008    Строши Ђуро три товара блага, 0009    Док дарива свасти и пунице, 0010    Он потроши хиљаду дуката. 0011    Када стаде свадбу уговарат’, 0012    Онда краље говорио Ђуру: 0013    „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро! 0014    „Када дођеш Смедереву твоме, 0015    „Те ти станеш купити сватове, 0016    „Ти не зови Срба у сватове, 0017    „Јер су Срби тешке пијанице, 0018    „А у кавзи љуте кавгаџије, 0019    „Опиће се, заметнуће кавгу, 0020    „Не ћеш кавзи џевап учинити, 0021    „А камо ли одвести ђевојку; 0022    „Већ ти зови Грке и Бугаре, 0023    „Купи свата, колико ти драго, 0024    „По ђевојку, кад је тебе драго.” 0025    Кад то зачу Смедеревац Ђуро, 0026    Опрема се двору бијеломе, 0027    Па он оде Смедереву граду, 0028    У путу га ситна књига стиже 0029    Од Јерине лијепе ђевојке: 0030    „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро! 0031    „Кад ти дођеш б’јелу Смедереву, 0032    „Те ти станеш купити сватове, 0033    „Ти не слушај старца баба мога: 0034    „Ти не зови Грка ни Бугара, 0035    „Не ћеш изић’ ни изнијет’ главе 0036    „Из нашега града Дубровника, 0037    „Ја некмоли извести ђевојке; 0038    „Веће зови Србе у сватове: 0039    „Кума куми Дебелић-Новака 0040    „А прикумка Новаковић-Груја, 0041    „Старог свата Сибињанин-Јанка, 0042    „А ђевера Краљевића Марка, 0043    „А чауша Рељу Крилатицу, 0044    „А војводу Обилић-Милоша, 0045    „Барјактара Топлицу Милана, 0046    „А привенца Косанчић-Ивана, 0047    „А остале које тебе драго; 0048    „Купи, Ђуро, хиљаду сватова, 0049    „Па ти хајде, када тебе драго.” 0050    Када Ђуро књигу разгледао, 0051    Не бјеше му мило николико, 0052    Он у мисли Смедереву дође. 0053    Далеко га мати угледала, 0054    Мало ближе пред њег’ ишетала, 0055    Руке шире, у лице се љубе, 0056    Ђуро мајку у бијелу руку, 0057    Узеше се за бијеле руке 0058    И одоше на бијелу кулу, 0059    Па сједоше за совру готову. 0060    Пита мајка Смедеревца Ђура: 0061    „А мој сине, Смедеревче Ђуро! 0062    „Јеси ли ми путовао мирно? 0063    „Јеси л’ мене снаху испросио, 0064    „Мене снаху, тебе вјерну љубу?” 0065    Вели њојзи Смедеревац Ђуро: 0066    „Ој Бога ми, моја стара мајко! 0067    „Ја сам тебе путовао мирно, 0068    „И тебе сам снаху испросио, 0069    „Тебе снаху, мене вјерну љубу, 0070    „У лијепу граду Дубровнику 0071    „У онога краља Мијаила, 0072    „По имену Јерину ђевојку. 0073    „Док испросих Јерину ђевојку, 0074    „Ја потроших три товара блага, 0075    „Док даривах свасти и пунице, 0076    „Ја потроших хиљаду дуката; 0077    „А кад стадох свадбу уговарат’, 0078    „Онда мене краљу бесједио, 0079    „Када станем купити сватове, 0080    „Да не зовем Срба у сватове: 0081    „ „У пићу су тешке пијанице, 0082    „ „А у кавзи љуте кавгаџије, 0083    „ „Опиће се, заметнуће кавгу, 0084    „ „Не ћеш кавзи џевап учинити, 0085    „ „А камо ли одвести ђевојку; 0086    „ „Веће ти зови Грке и Бугаре, 0087    „ „Па их купи, колико ти драго, 0088    „ „По ђевојку, кад је тебе драго.” ” 0089    „Ја отале пођох, стара мајко! 0090    „У путу ме ситна књига стиже 0091    „Од Јерине од моје ђевојке: 0092    „ „Чујеш мене, Смедеревче Ђуро! 0093    „ „Кад ти дођеш б’јелу Смедереву, 0094    „ „Те ти станеш купити сватове, 0095    „ „Ти не слушај старца баба мога: 0096    „ „Ти не зови Грка ни Бугара, 0097    „ „Не ћеш изић’ ни изнијет’ главе 0098    „ „Из нашега града Дубровника, 0099    „ „Ја некмоли извести ђевојке; 0100    „ „Веће зови Србе у сватове: 0101    „ „Кума куми Дебелић-Новака 0102    „ „А прикумка Новаковић-Груја, 0103    „ „Старог свата Сибињанин-Јанка, 0104    „ „А ђевера Краљевића Марка, 0105    „ „А чауша Рељу Крилатицу, 0106    „ „А војводу Обилић-Милоша, 0107    „ „Барјактара Топлицу Милана, 0108    „ „А привенца Косанчић-Ивана, 0109    „ „А остале које тебе драго; 0110    „ „Купи, Ђуро, хиљаду сватова, 0111    „ „Па ти хајде, када тебе драго.” ” 0112    „Сад ме сјетуј, моја стара мајко! 0113    „Ал’ ћу слушат’ краља таста мога, 0114    „Ал’ Јерину лијепу ђевојку?” 0115    Вели њему остарила мајка: 0116    „О мој синко, Смедеревче Ђуро! 0117    „Латини су варалице старе, 0118    „Хоће тебе, синко, преварити; 0119    „Ти не слушај краља таста свога, 0120    „Већ послушај Јерину ђевојку, 0121    „Па ти зови Србе у сватове 0122    „Ако тебе буде до невоље, 0123    „Они ће ти бити у невољи.” 0124    Кад то зачу Смедеревац Ђуро, 0125    Сједе писат’ књиге по кољену, 0126    Растури их начетири стране, 0127    Па почину неколико дана, 0128    Ал’ ево ти Старога Новка 0129    И са њиме дијете Груица; 0130    Мало за тим постајало време, 0131    Али ето од Сибиња Јанка, 0132    Води Јанко стотину сватова; 0133    Оде Јанко на бијелу кулу, 0134    Помоли се низ пољице Марко, 0135    А за Марком Реља од Пазара, 0136    А за Рељом војвода Милошу, 0137    За Милошем Топлица Милане, 0138    За Миланом Косанчић Иване. 0139    Састаше се Српске војеводе 0140    И хиљаду кићених сватова. 0141    Лијепо их дочекао Ђуро, 0142    Па је њима тихо бесједио: 0143    „Браћо моја, хијада сватова! 0144    „Ја не идем сада Дубровнику, 0145    „Веће шаљем побратима Марка; 0146    „Лијепо ми послушајте Марка 0147    „И мог кума Старину Новака.” 0148    Одатле се свати подигоше, 0149    Дубровнику путоваше мирно. 0150    Кад су дошли Дубровнику граду, 0151    Ондај рече Краљевићу Марко: 0152    „Браћо моја, хиљада сватова! 0153    „Сада ћемо на капије доћи, 0154    „Ваља проћи, моја браћо драга! 0155    „Седамдесет и седам капија, 0156    „Док се дође под бијелу кулу, 0157    „Под кулом су совре постављене, 0158    „На соврама вино и ракија 0159    „И остале сваке ђаконије; 0160    „Око соври слуге и слушкиње, 0161    „Да примају коње и оружје: 0162    „Коње дајте, оружја не дајте, 0163    „Под оружјем за совре сједајте, 0164    „Прек’ оружја мрко вино пијте; 0165    „Када дође Дубровачки краљу, 0166    „Ви шутите, ја ћу говорити.” 0167    У ријечи под кулу падоше. 0168    Слуге њима коње приватише, 0169    А слушкиње свијетло оружје; 0170    Коње даше, оружје не дају, 0171    Под оружјем за совре сједају, 0172    Прек’ оружја мрко пију вино. 0173    Ал’ ето ти Дубровачког краља, 0174    Па је њима тихо говорио: 0175    „О мој куме, Старина Новаче! 0176    „И до сад су свати долазили, 0177    „Под оружјем нису пили вина.” 0178    Новак ћути, ништа не говори, 0179    Проговори Краљевићу Марко: 0180    „Пријатељу, Дубровачки краљу! 0181    „Оваки је адет у Србаља: 0182    „Прек’ оружја пију мрко вино, 0183    „Под оружјем и санак бораве.” 0184    Краљ се врати и оде на кулу. 0185    Ту су ноћцу тавну преноћили, 0186    Кад у јутру јутро освануло, 0187    Ал’ повика с бедена Латинче: 0188    „Чујеш куме, Дебелић-Новаче! 0189    „Ето горе на бијелој кули, 0190    „Онђе има двоје Латинчади, 0191    „Зову тебе на мејдан јуначки, 0192    „Ваља њима на мејдан изићи, 0193    „Па одвести Јерину ђевојку.” 0194    Кад то зачу Старина Новаче, 0195    Он погледа на Груицу свога, 0196    А Груица не шће ни на кога, 0197    Веће скочи на ноге лагуне, 0198    Па он оде уз бијелу кулу, 0199    Кад изиђе на кулу танану, 0200    Срете њега двоје Латинчади 0201    С двије оштре сабље у рукама, 0202    На Гурицу јуриш учинише, 0203    Паде Грујо по земљици црној, 0204    Ману руком и мачем зеленим, 0205    Од двојице начини четири, 0206    Па он пође низ бијелу кулу, 0207    Јави му се Јерина ђевојка: 0208    „Стани мало, дијете Груица!” 0209    Па му баци јабуку од злата: 0210    „Нај то тебе, дијете Груица: 0211    „Ако тебе до невоље буде, 0212    „Нека знадеш, ђе Јерина сједи.” 0213    Сиђе Грујо Старији Новаку 0214    И донесе главе од Латина. 0215    Истом Грујо сједе за трпезу, 0216    А повика с бедена Латинче: 0217    „Чујеш куме, Старина Новаче! 0218    „Ето доље под бијелом кулом, 0219    „Ту имају три коња витеза, 0220    „У седлима до три бојна копља, 0221    „Врхови им небу окренути, 0222    „Да прескочиш три коња витеза, 0223    „Па да водиш Јерину ђевојку.” 0224    Кад то зачу Старина Новаче, 0225    Он погледа Краљевића Марка, 0226    Марко гледа од Сибиња Јанка, 0227    Јанко гледа Рељу Бошњанина, 0228    Реља скочи на ноге лагуне, 0229    Па он оде под бијелу кулу, 0230    И прескочи три коња витеза 0231    И на њима до три копља бојна, 0232    Па потеже сабљу оковану, 0233    Око коња дванаест катана, 0234    Све дванаест Реља погубио, 0235    Па узима три коња витеза, 0236    Одведе их Старини Новаку. 0237    Истом Реља сједе за трпезу, 0238    Али више с бедена Латинче: 0239    „Хајде куме, Старина Новаче! 0240    „Те стријељај на кули јабуку.” 0241    Гледа Новак војводу Милоша, 0242    Милош скочи на ноге лагуне, 0243    Узе стр’јелу за златну тетиву, 0244    Устријели на кули јабуку, 0245    Па донесе Старини Новаку. 0246    Ражљути се Краљевићу Марко, 0247    Па говори Старини Новаку: 0248    „Да ја знадем, ђе сједи Јерина, 0249    „Ја их не бих више ни молио.” 0250    Вели њему дијете Груица: 0251    „Хајде за мном, Краљевићу Марко, 0252    „Виђео сам, ђе сједи Јерина.” 0253    Изиђоше на кулу танану, 0254    И нађоше Јерину ђевојку, 0255    Сведоше је низ танану кулу, 0256    Ал’ повика с бедена Латинче: 0257    „Чујеш куме, Старина Новаче! 0258    „Пред вама је сада затворено 0259    „Седамдесет и седам капија.” 0260    Проговори Краљевићу Марко: 0261    „Дај ми, Грујо, Шарца од мејдана, 0262    „На њему су кључи од капија.” 0263    Грујо њему доведе Шарина, 0264    Кад се Марко довати Шарина 0265    Па потеже тешку топузину, 0266    Колико се Марко ражљутио, 0267    Како врата која удараше, 0268    На четири поле одлијећу, 0269    Док он дође на градску капију, 0270    Тврда бјеше, да је Бог убије! 0271    Кад удара тешком топузином, 0272    Сва се љуља из темеља кула, 0273    И просу се из куле камење; 0274    Ал’ повика Дубровачки краљу 0275    (На кули се оној догодио): 0276    „Немој више ударати, Марко.” 0277    Па долеће и донесе кључе, 0278    И отвори од капије врата. 0279    Стаде Марко капији на врата, 0280    Броји својих хиљаду сватова, 0281    Сватови му на број изиђоше. 0282    Онда рече Краљевићу Марко: 0283    „Ходи амо, пријатељу краљу, 0284    „Ходи краљу, да се дарујемо, 0285    „Дарујемо, и да с’ опростимо, 0286    „Што је који учинио квара.” 0287    Дође њему Дубровачки краљу, 0288    Он мишљаше и очекиваше, 0289    Да ће њега даривати Марко; 0290    Ману Марко топузином тешком, 0291    Мртав краље паде на капију, 0292    А отиде хиљада сватова, 0293    Прав’ одоше Смедереву граду, 0294    Кад су дошли граду Смедереву, 0295    Лијепо их Ђуро дочекао, 0296    И држа их петнаест данака; 0297    Оде Ђуро с Јерином на кулу, 0298    А остали сваки двору своме.