Опет то, али друкчије 0001    Цар честити диван учинио, 0002    Све везире на диван позива, 0003    Све му паше на диван дођоше, 0004    Ал’ не дође паша Сеидиме. 0005    Цар пашама даде пашалуке, 0006    И агама даде агалуке. 0007    А кад царе диван разметнуо, 0008    Ал’ ето ти паше Сеидима, 0009    Онда му је царе бесједио: 0010    „Слуго моја, пашо Сеидиме! 0011    „Камо се ти прије на дивана? 0012    „Ја пашама дадо пашалуке, 0013    „И агама дадо агалуке, 0014    „Што ћеш сада, пашалука нема?” 0015    Вели њему паша Сеидиме: 0016    „О честити царе господине! 0017    „Нисам мог’о на диван ти доћи, 0018    „Јер сам иш’о доље у Дољане, 0019    „Те гледао чуда негледана, 0020    „У некога Комнен-каурина, 0021    „Каква јаше вранца од мегдана, 0022    „Онакога у свијету нема: 0023    „На челу му јарко сунце сија, 0024    „А на грлу сјајна мјесечина, 0025    „На сапима звијезда даница; 0026    „Кад га игра, зледати се не да.” 0027    Онда царе стаде бесједити: 0028    „А да чујеш, пашо Сеидиме! 0029    „Добави ми вранца Комненова, 0030    „Ја укради, ја за благо купи, 0031    „Метнућу те до себе везиром, 0032    „И даћу ти три бијела града, 0033    „Нек су твоји, докле ти је трага; 0034    „Ако л’ ми га добавити не ћеш, 0035    „Нека знадеш, осјећ’ ћу ти главу.” 0036    Кад то чуо паша Сеидиме, 0037    Све мислио, на једно смислио, 0038    Па он оде младу берберину, 0039    Те је своју обријао браду, 0040    Па се гради од Пазара Раде, 0041    Право иде Комненову двору, 0042    И Комнену Божју помоћ виче: 0043    Мало га је Комнен познавао, 0044    Па је њему био говорио: 0045    „Здраво да си, пашо Сеидиме! 0046    „Што си, море, обријао браду, 0047    „Кад ти није за невољу било?” 0048    Мудро га је паша преварио: 0049    „О Комнане, што си полудио, 0050    „Ја нијесам паша Сеидиме, 0051    „Већ сам главом од Пазара Раде; 0052    „Ја сам чуо и људи ми кажу, 0053    „Да ти имаш доста соколова, 0054    „Да ми дадеш два сокола сива, 0055    „Служићу те, колико рекнемо!” 0056    Онда вели Комнен војевода: 0057    „Ој Бога ми, Раде од Пазара! 0058    „Ја би рек’о, да си Сеидиме, 0059    „Да нијеси обријао браде, 0060    „Јер је таког струка и узраста, 0061    „И такога ода и погледа; 0062    „А ја имам доста соколова, 0063    „Даћу теби два сокола сива, 0064    „Служићеш ме три године дана.” 0065    И на то је паша пристануо. 0066    Служио га до двије године, 0067    Не мог’о му ни видити вранца, 0068    А камо ли њега да одведе; 0069    Кад настала трећа годиница, 0070    Пође Комнен у лов у планину 0071    И поведе пашу Сеидима, 0072    Да он лови утве златокриле, 0073    Не понијо стари соколова, 0074    Већ понијо тиће соколиће, 0075    Који лову научени нису. 0076    А кад Комнен у планину дође 0077    Ка ономе зелену језеру, 0078    Ђено плове утве златокриле, 0079    Он ми пусти тиће соколиће, 0080    Да ватају утве златокриле; 0081    Полетише утве под облаке, 0082    А соколи утве и не гледе, 0083    Него лете од јеле до јеле; 0084    Онда вели Комнен војвода: 0085    „Слуго моја, Раде од Пазара! 0086    „Иди брже двору бијеломе, 0087    „Донеси ми старе соколове, 0088    „Да поватам тиће соколиће.” 0089    Ал’ бесједи паша Сеидиме: 0090    „Ој Бога ми, Комнен-господару! 0091    „Твоја госпа вјеровати не ће, 0092    „Не ће мени дати соколова, 0093    „Већ дај мени каква обиљежја.” 0094    Превари се Комнане војвода, 0095    Те му даде златан прстен с руке, 0096    Лети паша Комненову двору. 0097    Пита њега љуба Комненова: 0098    „Слуго наша, од Пазара Раде! 0099    „Камо теби Комнен господару?” 0100    Онда јој је паша бесједио: 0101    „Ој Бога ми, Комненова госпо! 0102    „Ти не питај за Комнена твога! 0103    „Силна га је опколила војска, 0104    „Видиш, да сам коња уморио, 0105    „До тебе је мене оправио, 0106    „И ево ти посл’о обиљежје, 0107    „Да му пошљеш вранца од мегдана, 0108    „Не би л’ своју избавио главу.” 0109    Превари се љуба Комненова, 0110    Превари се уједе је гуја, 0111    И отвори деветера врата, 0112    И десета, па изведе вранца: 0113    А кад паша посједнуо вранца, 0114    Не даде му ђаво мировати, 0115    Већ овако стаде бесједити: 0116    „Јеси л’ чула, Комненова љубо! 0117    „Овако ми поздрави Комнена: 0118    „Да му ј’ Турчин одјахао вранца, 0119    „Ја нијесам Раде од Пазара, 0120    „Већ сам главом паша Сеидиме.” 0121    То изрече, па с коњем утече. 0122    Оста јадна госпа кукајући, 0123    Кукајући, кано кукавица, 0124    Преврћући, како ластавица; 0125    Пак изиђе на високу кулу, 0126    Те припали бојницу лубарду. 0127    А кад пуче бојница лубарда, 0128    Чини ти се, земља се потресе. 0129    То зачуо Комнен у планини, 0130    И ума се јаду осјетио, 0131    Пак се ману тића соколића, 0132    Лети брже двору бијеломе, 0133    Нађе јадну госпу кукајући: 0134    „Што је, љубо, да од Бога нађеш? 0135    „Јесу л’ жива два близанца сина?” 0136    Онда њему љуба говорила: 0137    „О Комнене, жив’ те Бог убио! 0138    „Јесу живи, не били ти живи! 0139    „Јесам ли те свагда сјетовала, 0140    „Да свакије не наимаш слуга? 0141    „А ти најми пашу Сеидима, 0142    „Превари нас, одведе нам вранца; 0143    „Што ћеш саде, јадна твоја мајка?” 0144    Онда јој је Комнен говорио: 0145    „Муч’, не бој се, драга моја љубо! 0146    „Јел’ остала сива бедевија, 0147    „Што је нашег ождр’јебила вранца?”─ 0148    „Остала је, ујели је вуци! 0149    „Али вранца стигнути не можеш, 0150    „Далеко је душман одмакао.” 0151    Узја Комнен сиву бедевију, 0152    Оде право трагом за Турчином. 0153    Што је вранац у три пута скак’о, 0154    То кобила у један пут вата. 0155    Насред га је горе сустигао; 0156    Кад кобила угледала вранца, 0157    Она врисну, гора се потресе, 0158    Кад је вранац осјетио мајку, 0159    Стаде вранац, макнути се не ће. 0160    Бије њега паша Сеидиме, 0161    Бије њега оштром бакарлијом: 0162    „Ајде, вранче, жив’ те Бог убио! 0163    „Видиш, да сам изгубио главу.” 0164    Вранац стоји, макнути се не ће. 0165    Повикује Комнене војвода: 0166    „Стан’дер, пашо, да ти најам платим, 0167    „Није право, тако да отидеш.” 0168    Достиже га, одс’јече му главу, 0169    И поврати вранца од мегдана, 0170    Оде двору и зраво и мирно.