Заручница Сењанина Ива (из Сиња) 0001    Винце пије Сењанине Иве 0002    У пунице и у заручнице, 0003    Види му се винце кроз греоце, 0004    Биле руке кроз танке рукаве; 0005    Вран му перчин били врат прикрио; 0006    Било лице, мрка наусница; 0007    Гледала га из куле дивојка, 0008    Пак је милу мајку дозивала: 0009    „Ну, старице, мил амоја мајко! 0010    „Ти изајди кули на пенџере, 0011    „Па погледај прид дворе бијеле, 0012    „Како Иве рујно вино пије: 0013    „Племенит је, мила моја мајко!” 0014    А мајка је њојзи говорила: 0015    „Мучи, ћерце, да би замукнула! 0016    „Девет и је у матере било, 0017    „Осам и је од урок’ умрло, 0018    „И Иван ће, ван да Бог не даде.” 0019    Иде Иве двору бијеломе, 0020    Пак дозивље милу мајку своју: 0021    „Ну, старице, мила моја мајко! 0022    „Ево ме је врло заболило, 0023    „Бог ће дати, да ће добро бити; 0024    „Стери мени мекане душеке; 0025    „Не стери ми дуго ни широко, 0026    „Јер ти не ћу боловат’ за дуго.” 0027    Пак се маши у џеп од доламе, 0028    И извади од злата јабуку: 0029    „На то теби, мила моја мајко! 0030    „То ми подај заручници мојој, 0031    „И реци јој, мила моја мајко! 0032    „Ако буде рода господскога 0033    „Кајаће ме годину данака; 0034    „Ако л’ буде рода орјатскога, 0035    „Не ће, мајко, ни недиљу дана.” 0036    То изусти, душицу испусти 0037    Говорећи с милом мајком својом. 0038    Када види Иванова мајка, 0039    Узимала од злата јабуку, 0040    Тер је носи његовој дивојци: 0041    „На то теби, драга душо моја! 0042    „Ово ти је Иве оставио, 0043    „И река’ је Иве дите младо: 0044    „ „Ако будеш рода господскога, 0045    „ „Кајаћеш га годиницу дана; 0046    „ „Ако л’ будеш рода орјатскога, 0047    „ „Не ћеш, душо, ни недиљу дана.” ” 0048    Дивојка је рода господскога, 0049    Кајала га три године дана: 0050    За годину лишца не умила, 0051    А за другу косу не чешљала, 0052    А за трећу била не носила; 0053    Већ кајала свеђ’ Иву млађана; 0054    Ал’ јој скоро Бог и срића даде: 0055    Испроси је бане од Будима, 0056    Испросио и прстеновао, 0057    И кићене свате сакупио: 0058    Два дивера под њом коња воде, 0059    А четири над њом сајфан носе; 0060    Кад су били двору Иванову, 0061    Говорила са коња дивојка: 0062    „Бора вами, кићени сватови! 0063    „Уставите бубње и свирале 0064    „Док прођемо дворе Иванове, 0065    „Да не види Иванова мајка, 0066    „Да у срцу не понови рана.” 0067    А вели јој бане од Будима: 0068    „Муч’, не лудуј, драга душо моја! 0069    „И још кајеш Ивана млађана!” 0070    А вели му гиздава дивојка: 0071    „Вира моја, бане од Будима! 0072    „Ја ћу бити у твом билом двору, 0073    „Још ћу кајат’ Ивана млађана.” 0074    Кад је бане ричи разумио, 0075    Он повади од бедрице ђорду, 0076    И осиче дијевојци главу, 0077    Летећ’ јој је глава говорила: 0078    „Волим, да сам сада погубљена, 0079    „Нег’ да ме је бане обљубио, 0080    „Када није мој драги драгане, 0081    „Мој’ драгане Сењанин Иване!