Дружина Михата хајдука 0001    Одметну се Мијате ајдуче, 0002    Одметну се у гору зелену, 0003    Од зулума бега Љубовића, 0004    Од глади је црну земљу јео, 0005    А од жеђи с листа воду пио, 0006    Док је јунак дружбу сакупио: 0007    Бојца Вука, рођена нећака, 0008    И Жегавца његова нећака, 0009    И Ивана Мокропољанина, 0010    И Нићету пред четом војводу, 0011    Жеравицу и Помамљеницу 0012    И Видоја љуту Жеравицу, 0013    И Паука старога ајдука, 0014    И онога Стрмоглеђу Луку, 0015    На коме је капа од два вука 0016    И челенка од четрест пера; 0017    И Романа друга вијернога, 0018    Љута Стегу и црна Гаврана, 0019    Стега стега, црни Гавран веже, 0020    Куд га веже, срце му се стеже, 0021    И онога Јерка чобанина, 0022    Оји носи дренову батину, 0023    Седам ока суве дреновине, 0024    Три карике пуно девет ока, 0025    Све цериће по гори посуши. 0026    Кад је Мијат дружбу сакупио, 0027    Ал’ бесједи Мијате ајдуче: 0028    „Слушајте ме, моја браћо драга! 0029    „Слушајте ме, што ћу беседити: 0030    „Да идемо, да бега арамо.” 0031    Па одоше двору беговоме, 0032    А код двора бега не бијаше, 0033    Већ кадуна млада беговица; 0034    Ал’ удара Мијате ајдуче, 0035    Он удара прстеном у врата: 0036    „Отвор’ врата, млада беговице!” 0037    Ал’ беседи млада беговица: 0038    „Ид’ одатле, незнана делијо! 0039    „Ја ти не смем отворити врата 0040    „Од проклетог Мијата ајдука.” 0041    Ал’ бесједи Мијате ајдуче: 0042    „Отвор’ врата, млада беговице! 0043    „Та давно је Мијат погинуо, 0044    „Још јесенац о Мијољу дану.” 0045    Врат’ отвара млада беговица, 0046    Мијат грли младу беговицу, 0047    Он је јунак и грли и љуби, 0048    Па шњом оде у бијеле дворе, 0049    А јунаци горе на чардаке. 0050    Док се Мијат буле наљубио, 0051    Јунаци се понасуше блага, 0052    Бели гроша и жути дуката; 0053    Па беседи Мијате ајдуче: 0054    „С Богом остај, посестримо моја! 0055    „Да с’ у здрављу опет састанемо!” 0056    Ал’ беседи млада беговица: 0057    „С Богом пош’о, Мијате ајдуче! 0058    „Да Бог даде да се разумремо, 0059    „Ал’ да једно друго не видимо!”