Бој Црногорацах с Французима у Боки 0001    Књигу пише Петровић владика, 0002    а шиље је на Његуше равне, 0003    а на руке гувернадур Вуку: 0004    "Ој ме чујеш, гувернадур Вуко! 0005    Ходи купи све Његуше редом, 0006    све Његуше и Ђеклиће мале, 0007    ш њима хајде ка Котору граду 0008    и затишни бијела Котора, 0009    затишни му скале и путове 0010    да при њему нитко не прилази." 0011    Када Вуку танка књига дође 0012    и кад виђе што владика пише, 0013    он окупи силновиту војску, 0014    с њом отиде пут Котора града, 0015    док на воду, на Горажду, дође. 0016    На воду је шатор поперио, 0017    а Петар се подиже владика, 0018    собом води младе Црногорце, 0019    ш њима сиде под Маине равне, 0020    ту састави двије бановине - 0021    Црну Гору и Приморје равно, 0022    ту је нојцу једну коначио, 0023    а у јутро рано уранио 0024    и овако војсци бесједио: 0025    "Црногорци браћо, и Приморци! 0026    Може ли се који домислити 0027    како ћемо Будву освојити?" 0028    Него Петар Ђурашковић бјеше 0029    те владици поклони се дивно 0030    и стидно му руку пољубио 0031    па је тихо пред њима бесједио: 0032    "О владико, мио господару! 0033    Ја се добро могу домислити 0034    како ћемо Будву освојити: 0035    ми пишимо лист књиге бијеле, 0036    шиљимо је Будви на крајину, 0037    а на руке Крстићевић Вуку 0038    да он скупи од Будве пандуре, 0039    да предаде Будву на крајину, 0040    а погуби господу францешку, 0041    а силно им обећајмо мито, 0042    од Мошкова лафу и господство." 0043    Кад владика Петра разумио, 0044    он је танку књигу направио, 0045    а шиље је Крстићевић Вуку. 0046    А кад Вука књига допанула, 0047    он дружину своју окупио, 0048    јес’ сокола Прибиловић станка, 0049    јоште Зеца Јова из Поборах, 0050    све им каже што владика пише 0051    и овако њима бесједио: 0052    "Оћете ли вјеру да ватамо 0053    да издамо пребијелу Будву?" 0054    Али њему они бесједише: 0055    "Чуј не добро, Вуче побратиме! 0056    Да предамо Будву на крајину, 0057    погубимо господу францешку." 0058    Кадек Вуко бјеше разумио, 0059    он овако дружби бесједио: 0060    "Ја ћу шјутра рано уранити 0061    и удрићу Франу капетану." 0062    Тако вели Прибиловић Станко 0063    да ће удрит на Кршћановића, 0064    вели Зече Јово из Поборах 0065    да ће удрит попу Матковићу, 0066    па владици књигу отпишују: 0067    "О владико, мио господаре! 0068    Шјутра ћемо рано уранити 0069    погубити господу францешку, 0070    теби дати пребијелу Будву, 0071    но кад бисмо кавгу учињели 0072    ти долети пред бијелом Будвом 0073    јер ћемо ти кључе поклонити." 0074    Кад владици танка књига дође, 0075    добро се је књизи ограшио, 0076    Црногорце браћу слободио. 0077    А кад шјутра јутро освануло, 0078    приђе нег’ је сунце огријало, 0079    рано ране од Будве пандури 0080    да обиду страже на крајину, 0081    те сретоше господу францешку, 0082    пушку пали Крстићевић Вуко 0083    и погоди Франа капетана, 0084    с црном га је земљом саставио, 0085    како му се бјеше зафалио. 0086    Пушку пали Прибиловић Станко, 0087    опали је на Кршћановића, 0088    и он га је земљи положио, 0089    па Зец Јово пали џевердара 0090    и погоди попа Матковића, 0091    добром га је раном обранио, 0092    дешну му је руку саломио, 0093    ал’ га срећа бјеше нанијела 0094    на сокола попа брајицкога 0095    те га носи на плећи јуначке, 0096    а побјеже Роза низ улице. 0097    То владика бјеше разумио, 0098    на дебела хата окрочио 0099    па полеће кано соко сиви 0100    и долеће пред бијелом Будвом, 0101    ту су њему поклонили кључе, 0102    тере узе Будву у Приморју. 0103    Кад владика Будву освојио 0104    он је танку књигу направио, 0105    и шиље је Вуку на Горажди: 0106    "Ој ме чујеш, мој сиви соколе"! 0107    Ја се шјутра хоћу подигнути 0108    и равни ћу Грбаљ прегазити, 0109    на Солило поље починути, 0110    на лијепој царевој ливади 0111    ту да, Вуко, смијешамо војске, 0112    ма што ће ти војска кажевати 0113    кадек стане кажевати моја 0114    што је било на бијелу Будву? 0115    Сваки носи бјелог од Францеза, 0116    сваки јунак води по солдата." 0117    Кадек Вуку танка књига дође, 0118    и кад виђе што владика пише, 0119    он дружини својој бесједио: 0120    "Од срамоте живјет не можемо, 0121    него шјутра рано уранимо. 0122    на Тројицу кулу ударимо, 0123    на палату од Котора града." 0124    Кадек јутро бјеше освануло, 0125    но је Вуко рано уранио 0126    и дружину своју покликнуо, 0127    на Тројицу кавгу учинио, 0128    но нека се момчад одабраше, 0129    фортици се близу примакоше, 0130    у лубарде бацају камење, 0131    оно гледа силан ђенерале 0132    с врх бедема бијела Котора, 0133    шетајући бјеше бесједио: 0134    "Фала да је богу јединому, 0135    да ну гледај козе Црногорце 0136    како ломе цареве фортице, 0137    како нејма голема јунака 0138    ко ће горе до Тројице поћи 0139    да раждене плахе Црногорце." 0140    Ма бесједи силан капетане 0141    по имену витез Кампањоле:! 0142    "Ој ме чујеш,мио ђенерале" 0143    Отвори ми од Шурања врата, 0144    одвој мени војске неколико, 0145    ја ћу горе до Тројице поћи 0146    да ражденем мише Црногорце, 0147    двадест ћу ти ја довести живе 0148    да их тураш, бане, проз тавнице." 0149    Отвори му од Шурања врата, 0150    изброји му војске пет стотинах, 0151    пред њом иде силан Кампањоле, 0152    а кад горе у Шкаљаре дође, 0153    собом узе шкаљерскога кнеза. 0154    Кад се ближе примаче Тројици, 0155    угледа га црногорска стража 0156    тере она Вуку кажеваше: 0157    "Ево иде од Котора војска!" 0158    Ал’ се нека момчад покликоше, 0159    тере спријед’ орла дочекаше 0160    не даду му ходит пут Тројица, 0161    још озад’ га неки заминуше, 0162    не даду му бјежат пут Котора. 0163    Узмучи се силан Кампањоле 0164    па побјеже Врнцем широкијем, 0165    Врнцем бјежи, а огњем се брани. 0166    А кад Врнцу на ширину дође, 0167    ту је шупље коло направио, 0168    пуче једна пушка црногорска 0169    те погоди силна Кампањола, 0170    паде орле на зеленој трави, 0171    али друга пуца у дружини 0172    и погоди шклаљарскога кнеза - 0173    ни жива га земља не дочека. 0174    Али трећа пуца од Францеза 0175    и једно је обалила момче, 0176    од барјака било ћеклићскога, 0177    побјегоше јадовни Францези 0178    ка и пуста стока без чобана, 0179    а за њима млади Црногорци, 0180    ћераше их до врата Шурања, 0181    ни једнога жива не пушташе 0182    но двадесет живе уватише 0183    па их живе воде на Тројицу. 0184    То видјеше с Тројице Францези, 0185    преврнуше пушке наопако, 0186    препадоше Тројицу фортицу, 0187    Црногорци кулу похараше, 0188    Похараше пак је изгорјеше. 0189    Ал’ се Петар подиже владика 0190    и равни је Грбаљ прегазио, 0191    а ’во к Вуку на Тројицу дође, 0192    ту му Вуко шенлук учинио, 0193    не чини му шенлук из пушаках, 0194    него пали францешко оружје 0195    и жеже му зелене топове 0196    којено су момчад уграбила 0197    из фортице францешке Тројице. 0198    Богу фала и богородици, 0199    а правијех свуда помоћници.