Пандури 0001    Подиже се Мехмед-капетане 0002    од Никшићах крваве крајине 0003    и отиде на Босну везиру, 0004    собом води четрнаест другах. 0005    Кад везиру на чаршију дође, 0006    пољуби му руку и кољено 0007    и његово четрнаест другах, 0008    измакли се, стали спрема њему, 0009    роне сузе низ бијела лица, 0010    па их пита босански везире: 0011    "Што је вама, моје вјерне слуге, 0012    те роните сузе низ образе, 0013    да нијесу Црногорци вама 0014    уграбили града Оногошта?" 0015    Сви су Турци овако зборили: 0016    "Наш честити цареви већиле! 0017    Још ни града нијесу узели 0018    али наше се благо узеше, 0019    бијеле нам плијенише овце, 0020    разбише ни по друму трговце, 0021    одагнаше коње и волове, 0022    раскопаше госпоцке дворове, 0023    развалише од града бедеме, 0024    ја их гледам, гледат их не могу, 0025    но пријетим да ћу купит војску; 0026    аман, везир’, за царево здравље, 0027    купи војску ал’ ми дај пандуре, 0028    ал’ оставих на крајину Никша." 0029    А кад везир њега разумио, 0030    он окупи пет стотин’ пандурах 0031    па их даде Мехмед-капетану. 0032    То зачуше млади Црногорци, 0033    да је Мехмед скупио пандуре, 0034    да их води Никшу на крајину, 0035    пак се скупе пет стотинах другах 0036    и узеше лахке брашњенике 0037    те пођоше у равне Рудине (поље), 0038    западоше у лист и у траву, 0039    ту за два дни причекаше Турке; 0040    а кад трећи био око подне, 0041    док ал’ иду никшицки пандури 0042    и пред њима Мехмед-капетане, 0043    луде пију, у тамбуре бију 0044    и пјевају пјесне свакојаке. 0045    Али виче један иза гласа: 0046    "Је л’ у гору каква Црногорца, 0047    излаз’, гледај самсвоје катиле, 0048    не смијете садар, страшивице, 0049    а ја сам бих десет вас ћерао!" 0050    Оно зачу Милутинов Симо, 0051    силно момче, како но Чевљанче, 0052    од образа ужди ђевердара 0053    те Алију добро погодио, 0054    ни земља га жива не дочека. 0055    Викну Симо још из грла свога: 0056    "Чу ли, Але, што си запјевао?" 0057    Тад пукоше пет стотин’ пушаках, 0058    а убише стотину тураках, 0059    па дугачке пушке побачише, 0060    а пламене ноже повадише, 0061    сви у Турке јуриш учинише, 0062    поклаше се по гори зеленој 0063    од по дневи до мрклога мрака. 0064    Ту Тураках двјеста погинуло, 0065    а двјеста их ране допануло 0066    а од Црне Горе погинуло 0067    седамнаест добријех јунаках 0068    каквијех се сваки дан не рађа, 0069    и шест других ране допануло, 0070    ал’ утече Мехмед-капетане, 0071    с мало друштва а су млого јада. 0072    Црногорци, ваздашњи јунаци, 0073    шићар добар и тад’ шићарише, 0074    наузеше свијетла оружја 0075    и лијепа турачког од’јела, 0076    и добријех коњах босанскијех, 0077    вратише се дома на поштење. 0078    Ал’ то чуо Муртатин-везире 0079    па увати Мехмед-капетана 0080    су његово четрнаест грађанах 0081    и свијема окинуо главе, 0082    јера од њих који не погибе, 0083    нејмала га кућа ни кадуна.