Марко Краљевић и Муса кесеџија 0001    Вино пије Муса Арбанаса 0002    У Стамболу у крчми бијелој; 0003    Кад се Муса накитио вина, 0004    Онда поче пијан бесједити: 0005    „Ево има девет годиница 0006    „Како дворим цара у Стамболу, 0007    „Ни издворих коња ни оружја, 0008    „Ни доламе нове ни половне; 0009    „Ал’ тако ми моје вјере тврде! 0010    „Одврћ’ ћу се у равно приморје, 0011    „Затворићу скеле око мора 0012    „И друмове около приморја, 0013    „Начинићу кулу у приморју, 0014    „Око куле гвоздене ченгеле, 0015    „Вјешаћу му хоџе и хаџије.” 0016    Штогоћ Туре пјано говорило, 0017    То тријезно бјеше учинило: 0018    Одврже се у приморје равно, 0019    Позатвара скеле око мора, 0020    И друмове около приморја, 0021    Куд пролазе царевина благо, 0022    На годину по триста товара, 0023    Све је Муса себе уставио; 0024    У приморју кулу начинио, 0025    Око куле гвоздене ченгеле, 0026    Вјеша цару хоџе и хаџије. 0027    Када цару тужбе додијаше, 0028    Посла кањга Ћуприлијћ-везира 0029    И са њиме три хиљаде војске: 0030    Кад дођоше у равно приморје, 0031    Све поломи Муса по приморју, 0032    И увати Ћуприлијћ-везира, 0033    Савеза му руке наопако, 0034    Па га посла цару у Стамбола. 0035    Стаде царе мејданџије тражит’, 0036    Обећава небројено благо, 0037    Тко погуби Мусу кесеџију; 0038    Како који тамо одлазаше, 0039    Већ Стамболу он не долазаше. 0040    То се царе љуто забринуо; 0041    Ал’ му вели хоџа Ћуприлијћу: 0042    „Господине, царе од Стамбола! 0043    „Да је сада Краљевићу Марко, 0044    „Згубио би Мусу кесеџију.” 0045    Погледа га царе попријеко, 0046    Па он проли сузе од очију: 0047    „Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу! 0048    „Јер помињеш Каљевића Марка? 0049    „И кости су њему иструнуле; 0050    „Има пуно три године дана 0051    „Како сам га врг’о у тавницу, 0052    „Нијесам је више отворио.” 0053    Вели њему хоџа Ћуприлијћу: 0054    „На милости, царе господине! 0055    „Шта би дао ономе јунаку, 0056    „Који би ти жива каз’о Марка?” 0057    Вели њему царе господине: 0058    „Дао бих му на Босни везирство 0059    „Без промјене на девет година 0060    „Да не тражим паре ни динара.” 0061    Скочи хоџа на ноге лагане, 0062    Те отвори на тавници врата, 0063    И изведе Краљевића Марка, 0064    Изведе га пред цара честитог; 0065    Коса му је до земљице црне, 0066    Полу стере, полом се покрива; 0067    Нокти су му орати би мог’ о; 0068    Убила га мемла од камена, 0069    Поцрнио, као камен сињи, 0070    Вели царе Краљевићу Марку: 0071    „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?”─ 0072    „Јесам, царе, али у рђаву.” 0073    Сједе царе казивати Марку, 0074    Што је њему Муса починио; 0075    Па он пита Краљевића Марка: 0076    „Можеш ли се, Марко, поуздати, 0077    „Да отидеш у приморје равно, 0078    „Да погубиш Мусу кесеџију? 0079    „Даћу блага, колико ти драго.” 0080    Вели њему Краљевићу Марко: 0081    „Аја, Богме, царе господине! 0082    „Убила ме мемла од камена, 0083    „Ја не могу ни очима гледат’, 0084    „Камо л’ с Мусом мејдан дијелити! 0085    „Намјести ме ђегођ у механу, 0086    „Примакни ми вина и ракије 0087    „И дебела меса овнујскога, 0088    „И бешкота љеба бијелога; 0089    „Да посједим неколико дана, 0090    „Казаћу ти, кад сам за мејдана.” 0091    Цар добави три бербера млада: 0092    Један мије, други Марка брије, 0093    А трећи му нокте сарезује; 0094    Намјести га у нову механу, 0095    Примаче му вина и раније 0096    И дебела меса овнујскога, 0097    И бешкота љеба бијелога. 0098    Сједе Марко три мјесеца дана, 0099    Док је живот мало повратио: 0100    Пита царе Краљевића Марка: 0101    „Можеш ли се веће поуздати? 0102    „Досади ми љута сиротиња 0103    „Све тужећи на Мусу проклетог.” 0104    Вели Марко цару честитоме: 0105    „Донеси ми суве дреновине 0106    „Са тавана од девет година, 0107    „Да огледам, може ли што бити,” 0108    Донеше му суву дреновину, 0109    Стеже Марко у десницу руку, 0110    Прште дрво на двоје на троје; 0111    Ал’ из њега вода не удари: 0112    „Богме, царе, јоште није време.” 0113    Тако стаде јоште месец дана, 0114    Док се Марко мало поначини; 0115    Када виђе, да је за мејдана, 0116    Онда иште суву дреновину. 0117    Донесоше дреновину Марку; 0118    Кад је стеже у десницу руку, 0119    Прште пуста на двоје на троје, 0120    И дв’ је капље воде искочише. 0121    Тада Марко цару проговара: 0122    „Прилика је, царе, од мејдана.” 0123    Па он оде Новаку ковачу: 0124    „Куј ми сабљу, Новаче ковачу! 0125    „Какву ниси прије саковао.” 0126    Даде њему тридесет дуката, 0127    Па он оде у нову механу, 0128    Пије вино три-четири дана, 0129    Пак пошета опет до Новака: 0130    „Јеси л’, Ново, сабљу саковао?” 0131    Изнесе му сабљу саковану. 0132    Вели њему Краљевићу Марко: 0133    „Јели добра, Новаче ковачу?” 0134    Новак Марку тихо говорио: 0135    „Ето сабље, а ето наковња, 0136    „Ти огледај сабљу каква ти је.” 0137    Ману сабљом и десницом руком 0138    И удари по наковњу Марко, 0139    Наковња је пола пресјекао, 0140    Па он пита Новака ковача: 0141    „Ој Бога ти, Новаче ковачу, 0142    „Јеси л’ и кад бољу саковао?” 0143    Вели њему Новаче ковачу: 0144    „Ој Бога ми, Краљевићу Марко! 0145    „Јесам једну бољу саковао, 0146    „Бољу сабљу, а бољем јунаку: 0147    „Кад с’ одврже Муса у приморје, 0148    „Што сам њему сабљу саковао, 0149    „Кад удари њоме по наковњу, 0150    „Ни трупина здрава не остаде.” 0151    Ражљути се Краљевићу Марко, 0152    Па говори Новаку ковачу: 0153    „Пружи руку, Новаче ковачу! 0154    „Пружи руку, да ти сабљу платим.” 0155    Превари се, уједе га гуја, 0156    Превари се, пружи десну руку, 0157    Ману сабљом Краљевићу Марко, 0158    Одс’јече му руку до рамена: 0159    „Ето сада, Новаче ковачу! 0160    „Да не кујеш ни боље ни горе; 0161    „А нај тебе стотину дуката, 0162    „Те се рани за живота твога.” 0163    Даде њему стотину дуката, 0164    Пак посједе Шарца од мејдана, 0165    Оде право у приморје равно, 0166    Све се скита, а за Мусу пита. 0167    Једно јутро бјеше поранио 0168    Уз Клисуру тврда Качаника, 0169    Ал’ ето ти Мусе кесеџије, 0170    На вранчићу ноге прекрстио, 0171    Топузину баца у облаке, 0172    Дочекује у бијеле руке. 0173    Кад се један другом прикучише, 0174    Рече Марко Муси кесеџији: 0175    „Дели Муса! Уклон’ ми се с пута, 0176    „Ил’ с’ уклони, ил’ ми се поклони.” 0177    Ал’ говори Муса Арбанаса: 0178    „Прођи, Марко, не замећи кавге, 0179    „Ил’ одјаши, да пијемо вино; 0180    „А ја ти се уклонити не ћу 0181    „Ако т’ и јест родила краљица 0182    „На чардаку на меку душеку, 0183    „У чисту те свилу завијала, 0184    „А злаћеном жицом повијала, 0185    „Одранила медом и шећером; 0186    „А мене је љута Арнаутка 0187    „Код оваца на плочи студеној, 0188    „У црну ме струку завијала, 0189    „А купином лозом повијала, 0190    „Одранила скробом овсенијем; 0191    „И још ме је често заклињала, 0192    „Да се ником не уклањам с пута.” 0193    Кад то зачу од Прилипа Марко, 0194    Он тад’ пушћа своје бојно копље 0195    Своме Шарцу између ушију 0196    Дели-Муси у прси јуначке, 0197    На топуз га Муса дочекао. 0198    Преко себе копље претурио, 0199    Пак потеже своје бојно копље, 0200    Да удари Краљевића Марка, 0201    На топуз га Марко дочекао, 0202    Пребио га на три половине. 0203    Потегоше сабље оковане, 0204    Један другом јуриш учинише: 0205    Ману сабљом Краљевићу Марко, 0206    Дели Муса буздован подбаци, 0207    Преби му је у три половине, 0208    Пак потеже своју сабљу нагло, 0209    Да удари Марка Краљевића, 0210    Ал’ подбаци топузину Марко, 0211    И изби му сабљу из балчака. 0212    Потегоше перне буздоване, 0213    Стадоше се њима ударати; 0214    Буздован’ма пера обломише, 0215    Бацише их у зелену траву, 0216    Од добријех коња одскочише, 0217    Шчепаше се у кости јуначке 0218    И погнаше по зеленој трави. 0219    Намјери се јунак на јунака, 0220    Дели Муса на Краљевића Марка; 0221    Нити може да обори Марка, 0222    Нит’ се даде Муса оборити. 0223    Носише се љетни дан до подне; 0224    Мусу б’јела пјена попанула, 0225    Крљевића б’јела и крвава. 0226    Проговара Муса кесеџија: 0227    „Мани, Марко, јали да оманем.” 0228    Омахује Краљевићу Марко, 0229    Ал’ не може ништа да учини, 0230    Тад’ оману Муса кесеџија, 0231    Уд’ри Марка у зелену траву, 0232    Пак му сједа на прси јуначке. 0233    Ал’ процвиље Краљевићу Марко: 0234    „Ђе си данас, посестримо вило? 0235    „Ђе си данас? Ниђе те не било? 0236    „Еда си се криво заклињала, 0237    „Ђегођ мене до невоље буде, 0238    „Да ћеш мене бити у невољи?” 0239    Јави му се из облака вила: 0240    „За што брате, Краљевићу Марко! 0241    „Јесам ли ти, болан, говорила, 0242    „Да не чиниш у неђељу кавге? 0243    „Срамота је двоме на једнога; 0244    „Ђе су тебе гује из потаје?” 0245    Гледну Муса брду и облаку, 0246    Откуд оно вила проговара; 0247    Маче Марко ноже из потаје, 0248    Те распори Мусу кесеџију 0249    Од учкура до бијела грла; 0250    Мртав Муса притиснуо Марка, 0251    И једва се ископао Марко. 0252    А кад стаде Марко преметати, 0253    Ал’ у Муси три срца јуначка, 0254    Троја ребра једна по другијем; 0255    Једно му се срце уморило, 0256    А друго се јако разиграло, 0257    На трећему љута гуја спава; 0258    Када се је гуја пробудила, 0259    Мртав Муса по ледини скаче, 0260    Још је Марку гуја говорила: 0261    „Моли Бога, Краљевићу Марко! 0262    „Ђе се нисам пробудила била 0263    „Док је Муса у животу био, 0264    „Од тебе би триста јада било.” 0265    Кад то виђе Краљевићу Марко, 0266    Проли сузе низ бијело лице: 0267    „Јаох мене до Бога милога! 0268    „Ђе погубих од себе бољега.” 0269    Па он Муси одсијече главу, 0270    И баци је Шарцу у зобницу, 0271    Однесе је бијелу Стамболу; 0272    Кад је баци пред цара честитог, 0273    Цар је од стра’ на ноге скочио, 0274    Вели њему Краљевићу Марко: 0275    „Не бој ми се, царе господине! 0276    „Како би га жива дочекао, 0277    „Кад од мртве главе поиграваш?” 0278    Цар му даде три товара блага. 0279    Оде Марко бијелу Прилипу, 0280    Оста Муса уврх Качаника.