Маркова слава 0001    Славу слави Краљевићу Марко 0002    од године честит данак Ђурђев, 0003    на славу му гости долажаху: 0004    тридесет попах, чет’рес калуђерах, 0005    а толико ђаках њеховијех, 0006    и остало големо народа. 0007    Све се купи у Краљића Марка, 0008    све по гласу ђе је доста вина. 0009    Таман Марко совру поставио 0010    док ево ти делибаше Муја, 0011    од Стамбола града бијелога, 0012    а од стола цара честитога, 0013    и уза њ’га тридесет делијах, 0014    и он бану на Маркову славу, 0015    неће л’ Марку зулум учинити, 0016    да му не да славе помињати, 0017    ни у славу божју напијати, 0018    напијати вино и ракију. 0019    Кад се Марко вина натрошио, 0020    о’ма Марко черу промјени (лице) 0021    а гледа га делибаша Мујо, 0022    а гледа га пак се препануо, 0023    једва јутра зоре ишчекао, 0024    пак је зором турски бесједио, 0025    бесједио Мујо делијама: 0026    "Ћела кардаш, дома да идемо!" 0027    А Марко им турски одговара: 0028    "Отур џанум, куд си усхитало, 0029    нијеси ми слугу даровало!" 0030    Тад’ се Мујо на јаду видио, 0031    сваки даде по двадесет цекинах, 0032    делибаша двадесет и четири, 0033    пак је опет турски бесједио: 0034    "Ајте, Турци, дома да идемо!" 0035    А Марко им турски одговара: 0036    "Отур џанум, куђ сте усхитали, 0037    нијесте ми љубу даровали!" 0038    Кад се Мујо на јаду видио, 0039    сваки даде по тридесет цекинах, 0040    делибаша тридесет и четири, 0041    пак је опет турски бесједио: 0042    "Хајмо, Турци, дома да идемо!" 0043    А Краљић му Марко одговара: 0044    "Докле моју мајку дарујете!" 0045    Кад се Мујо на чуду видио, 0046    стадоше му дариват мајку 0047    и делије коње пропадоше 0048    док му стару дариваше мајку. 0049    Ал’ је опет Мујо бесједио: 0050    "Хајте, Турци, дома да идемо!" 0051    Но Марко им опет одговара: 0052    "Док ми оштру сабљу целивате, 0053    баш у балчак ђе је рука држи, 0054    држи рука Краљевића Марка, 0055    и док сабљу благом дарујете!" 0056    Кад се Турци вид’ли на белају, 0057    они своје рухо продадоше 0058    те узеше дост’ лијепа блага, 0059    све дадоше, сабљу дариваше, 0060    сваки оста у танкој кошуљи, 0061    кад у танкој осташе кошуљи 0062    таде Марко сабљу поднесао 0063    те му сваки сабљу целивао, 0064    целивао и два и три пута, 0065    зној самртни сваког пропануо; 0066    страховит је Марко и виђети 0067    камоли му сабљи подступити, 0068    пак им таде Марко бесједио: 0069    "Ајте, Турци, куд је вама драго, 0070    кад ми опет крсно име дође, 0071    ви дођите на славу Маркову." 0072    Таде Мујо Марку бесједио: 0073    "Далеко ме срећа однијела 0074    од твојега двора бијелога, 0075    однијела, нигда нанијела, 0076    и фала ти те не живе пушта!"