Мијат 0001    Вино пије Мијате хајдуче 0002    у Ромину зелену планину, 0003    служи му га сестрић Маријанко, 0004    но ујаку сестрић говорио: 0005    "Ово што би изједосмо блага, 0006    да ли ђегођ љубавника нејмаш 0007    ми ђе бисмо презимили зиму?" 0008    Но му хајдук бесједи Мијате: 0009    "Ја имадем добра побратима 0010    у пространо мјесто Сарајево, 0011    ту можемо зиму презимити." 0012    Отоле се хајдук подигнуо 0013    докле шехер Сарајеву дође 0014    у свог побре Евенди-кадије, 0015    а кад дође побратиму своме, 0016    побратим га дочекује дивно, 0017    даје доста пива и јестива, 0018    све хајдуке добро намјестио 0019    и доста им положио вина 0020    а отол’ се кадија подиг’о 0021    да он купи масло по кесиму. 0022    Кад хајдуци надробили вина 0023    неда штета њима сјеђет с миром 0024    но одоше лако попијеват. 0025    То зачуше Сарајлије Турци 0026    шушур оде низа Сарајево 0027    а отоле Босни земљи равној 0028    док зачуо Бошњак Алајбего 0029    те је Босну земљу окупио, 0030    те је њима ријеч бесједио: 0031    "А тако ви, босанлије Турци! 0032    Да л’ не’јмаде у мене јунака 0033    ко ће поћи Сарајеву граду, 0034    е сам чуо, кажују ми људи, 0035    у њему је Томићу Мијате 0036    су својијех тридесет ајдуках. 0037    Да л’ не’јмаде у мене јунака 0038    ко ће поћи Сарајеву граду 0039    од Мијата да донесе главу, 0040    ја л’ Мијата да жива доведе?" 0041    А то зачу делибаша Хусо, 0042    а јес’ чуо те је бесједио: 0043    "Алајбего,драги господаре! 0044    Ну дај мене шездесет делијах 0045    да их Босни каловитој бирам, 0046    дје је јунак и пушка дугачка, 0047    ја ћу ходит Сарајеву граду, 0048    теби жива довешћу Мијата, 0049    ал’ од њега донијети главу." 0050    Кад то зачу Бошњак Алајбего, 0051    он му даде шездесет делијах. 0052    Отоле се Хусо подигнуо, 0053    а за њиме шездесет делијах, 0054    докле граду Сарајеву дође 0055    на дворове Евенди-кадије, 0056    ал’ кадије на дворове нејма 0057    но његове двије буле младе, 0058    па их виче делибаша Хусо, 0059    кадиј’ на се була одзивала: 0060    "Што дозиваш, незнана делијо?" 0061    Но јој вели делибаша Хусо: 0062    "Је л’ у дворе Томићу Мијате?" 0063    Ну ти муке и невоље драге 0064    кад се була богом куне криво 0065    е у дворе тог Мијата нема. 0066    За то Хусо не обрће главу 0067    но је булу доватио младу 0068    а бије је бичем плетенијем. 0069    Цичи була ка и змија љута 0070    ма Мијата казат не оћаше 0071    Но то чуо Томићу Мијате, 0072    у Мијату живо срце пуче, 0073    а из грла бијелога вика: 0074    "Копиљане, делибаша Хусо" 0075    Што ми јада по Сарај’ву тражиш?" 0076    Кад то зачу делибаша Хусо, 0077    таде Хусо ријеч бесједио: 0078    "А ту ли си, Томићу Мијате! 0079    Оди, Мијат’, отвори ми врата, 0080    кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0081    да ти хиле помислити нећу!" 0082    Нути муке и невоље драге 0083    кад’ се Ибро богом куне криво, 0084    е му хилу и помислит неће. 0085    А то зачу хајдук Маријанко, 0086    скочи хајдук отвори му врата, 0087    но уљезе делибаша Хусо, 0088    а за њиме шездесет делијах, 0089    за готовом совром засједоше, 0090    доста буле наложиле вина, 0091    док се Турци накитили дивно, 0092    отидоше напијати Турци, 0093    све ми зборе Турци о јунаштву, 0094    а хајдуци о дебелу миру. 0095    То гледају двије буле младе, 0096    од одаје откључаше врата, 0097    доватише тридесет џеверданах 0098    сваком свога прислонише младе 0099    хајдуцима уз плећи јуначке, 0100    па одоше њима служит вино 0101    чашу дају делибаши Хусу, 0102    а да вели Хусо делибаша: 0103    "Здрав да си ми, Томићу Мијате" 0104    Ни у здравље моје а ни твоје 0105    но нашега на Босну везира, 0106    и у здравље нашег Алибега 0107    којино је мене оправио 0108    и теби се мило поздравио 0109    да ти пођеш Босни каловитој 0110    на његове дворе и оџаке." 0111    Оде чаша од друга до друга, 0112    докле ајдук Маријанку дође, 0113    но да вели хајдук Маријанко: 0114    "Здрав да си ми, делибаша Хусо" 0115    Ни у здравље твоје ни његово, 0116    но у моје двије пушке мале 0117    које ће ми замијенит главу, 0118    моју главу и ујака мога." 0119    Чашу бачи, а кубуру траже 0120    те он Хусу под гроце пали, 0121    пуче једна, пуче их и тридесет, 0122    обалише тридесет делијах. 0123    Кад ајдучке пушке издушише 0124    тада турске навалише пусте 0125    но им вјера не да погађати. 0126    Таде скоче тридесет хајдука, 0127    оно Турак’ поватише живе, 0128    бијеле им савезаше руке 0129    и у подрум оставише Турке, 0130    ма сво турско узеше од’јело, 0131    пр’обукоше тридесет ајдуках, 0132    појахаше до тридесет хатах, 0133    од авлије отворише врата, 0134    на хајдуке с’ наредили Турци, 0135    од шехера врата затворили, 0136    но им вели Томићу Мијате 0137    који турски језик разумљаше: 0138    "А што сте се наредили, Турци? 0139    Ја сам слуга од Босне везира, 0140    а мене је везир оправио 0141    да изгубим Томића Мијата." 0142    Још им јадан хајдук бесиђаше: 0143    "А тако ми дина и амана, 0144    опануће вас све у везира, 0145    вељу ћу ви глобу натурити!" 0146    А тада се препадоше Турци 0147    па Мијату врата отворише, 0148    отворише врата од шехера, 0149    но им Мијат турски бесјеђаше: 0150    "А тако ви, Сарајлије Турци! 0151    Нађите се до тридесет агах, 0152    да идемо на Босни везиру, 0153    да носимо главу од Мијата 0154    и његово тридесет ајдуках." 0155    Опреми се до тридесет агах 0156    на тридесет атах дебелијех, 0157    из шехера када поизмакли, 0158    кад далеко зам’кли у планину, 0159    трже Мијат сабљу од појаса 0160    а сестрића покликује свога, 0161    па у Турке јуриш учинио 0162    и то тридесет изгубио агах. 0163    Отоле се Мијат подигнуо 0164    здраво с друштвом у Ромину поша, 0165    а посјека стотину Тураках, 0166    од стотине мање ђавољега, 0167    у сред дивна шевер Сарајева, 0168    зафалио Ефенди-кадији, 0169    а највише тим Сарајлијама.