Марко Краљевић и Арапин 0001 Кулу гради црни Арапине, 0002 Кулу гради од двадест тавана, 0003 Украј сињег мора дебелога; 0004 Кад је Арап кулу начинио, 0005 Ударио стакла у пенџере, 0006 Простро је свилом и кадифом, 0007 Па је онда кули говорио: 0008 „Што ћеш пуста у приморју, куло? 0009 „Кад по тебе нитко шетат’ нема: 0010 „Мајке немам, а сестрице немам, 0011 „А јоште се оженио нисам, 0012 „Да по тебе љуба моја шеће; 0013 „Ал’ тако ме не родила мајка, 0014 „Већ кобила, која бедевију, 0015 „Запросићу у цара ђевојку; 0016 „Јал’ ће ми је царе поклонити, 0017 „Јали ће ми на мејдан изићи.” 0018 То је Арап кулу изрекао, 0019 Па он одмах ситну књигу пише, 0020 Те је шаље цару у Стамбола: 0021 „Господине, царе од Стамбола! 0022 „Код мора сам кулу начинио, 0023 „По њојзи ми нитко шетат’ нема, 0024 „А јоште се оженио нисам; 0025 „Поклони ми шћерцу за љубовцу; 0026 „Ако л’ ми је поклонити не ћеш, 0027 „А ти хајде на мејдан јуначки.” 0028 Дође књига цару честитоме, 0029 Када виђе, што му књига каже, 0030 Стаде царе тражит’ мејданџије, 0031 Обећава благо небројено, 0032 Ко погуби црног Арапина. 0033 Мејданџије млоге одлазише, 0034 Ал’ Стамболу ни један не дође. 0035 Нуто цару велике невоље! 0036 Веће њему неста мејданџија, 0037 Све погуби црни Арапине 0038 Ни ту није големе невоље 0039 Ал’ с’ опреми црни Арапине 0040 Из приморја са бијеле куле: 0041 Он с’ обуче у рухо господско, 0042 А припаса сабљу оковану, 0043 Па опреми сиву бедевију: 0044 Потеже јој седмере колане, 0045 Заузда је уздом позлаћеном, 0046 Па привеза чадор у теркију, 0047 И са стране тешку топузину; 0048 Кобили се на рамена баци, 0049 Па упрти копље убојито, 0050 Оде право бијелу Стамболу. 0051 Кад је дош’о пред Стамболска врата, 0052 Пред вратима копље ударио, 0053 А за копље свез’о бедевију, 0054 Пак разапе бијела чадора, 0055 И на Стамбол он наметну намет: 0056 Све на ноћцу по јалову овцу 0057 И фуруну љеба бијелога, 0058 Један чабар жежене ракије, 0059 По два чабра црвенога вина, 0060 И по једну лијепу ђевојку, 0061 Те му служи црвенику вино, 0062 А ноћи јој б’јело лице љуби, 0063 Дневи даје у земљу Талију, 0064 Те узима небројено благо. 0065 Тако држа три месеца дана; 0066 Ни ту није голема зулума; 0067 Арап узја танку бедевију, 0068 Наћера је кроз Стамбол бијели, 0069 Дође право под цареве дворе, 0070 Виче цара из грла бијела: 0071 „Море царе! Изводи ђевојку.” 0072 Па потеже тешку топузину, 0073 Њоме лупа цареве дворове, 0074 Сасу њему стакла у пенџере. 0075 Кад се царе виђе на невољи, 0076 Даде њему цуру на срамоту. 0077 Сједе Арап свадбу уговарат’: 0078 „До петнаест бијелијех дана, 0079 „Док отидем у приморје равно, 0080 „И сакупим киту и сватове.” 0081 Пак посједе танку бедевију, 0082 И отиде у приморје равно, 0083 Да он купи кићене сватове. 0084 Кад то зачу царева ђевојка, 0085 Цвили јадна, како љута гуја: 0086 „Јаох мене до Бога милога! 0087 „За кога сам лице одгајила! 0088 „Да га љуби црни Арапине!” 0089 У то доба и ноћ омркнула; 0090 Сан уснила госпођа царица, 0091 Ђе јој на сну чоек говорио: 0092 „Има, госпо, у држави нашој 0093 „Равно поље широко Косово, 0094 „И град Прилип у пољу Косову 0095 „У Прилипу Краљевићу Марко; 0096 „Вале Марка, да је добар јунак; 0097 „Пошљи књигу Марку Краљевићу, 0098 „Посини га Богом истинијем, 0099 „Обреци му благо небројено, 0100 „Нек ти отме шћерцу од Арапа.” 0101 Кад у јутру јутро освануло, 0102 Она трчи цару господару, 0103 Те казује, шта је у сну снила. 0104 Кад је царе р’јечи разумијо, 0105 Брже пише сићана фермана, 0106 Те га шаље бијелу Прилипу, 0107 На кољено Марку Краљевићу: 0108 „Богом синко, Краљевићу Марко! 0109 „Ходи мене бијелу Стамболу, 0110 „Погуби ми црног Арапина, 0111 „Да ми Арап не води ђевојку, 0112 „Даћу тебе три товара блага.” 0113 Ферман оде Краљевићу Марку, 0114 Када Марко сићан ферман прими, 0115 И кад виђе, шта с’ у њему пише, 0116 Он говори царском татарину: 0117 „Иди с Богом, царев татарине! 0118 „Поздрави ми цара поочима: 0119 „Ја не смијем на Арапа доћи; 0120 „Арапин је јунак на мејдану; 0121 „Кад ми узме са рамена главу, 0122 „Што ће мени три товара блага?” 0123 Оде татар цару честитоме, 0124 Те казује, шта је рек’о Марко, 0125 Кад то чула царица госпођа, 0126 Она гради другу ситну књигу, 0127 Те је шаље Краљевићу Марку: 0128 „Богом синко, Краљевићу Марко! 0129 „Не дај мене шћерцу Арапину, 0130 „Ево тебе пет товара блага.” 0131 Књигу прими Краљевићу Марко, 0132 Када виђе, што се у њој пише, 0133 Он говори царском татарину: 0134 „Иди натраг, царев татарине! 0135 „Иди кажи мојој поматери: 0136 „Ја не смијем на Арапа доћи; 0137 „Арапин је јунак на мејдану, 0138 „Скинуће ми главу са рамена; 0139 „А ја волим моју русу главу, 0140 „Нег’ све благо цара честитога.” 0141 Оде татар и каза царици, 0142 Што је рек’о Краљевићу Марко. 0143 Кад то зачу царева ђевојка, 0144 Скочи млада на ноге лагане, 0145 Пак довати перо и хартију, 0146 У лице је пером ударила, 0147 Од образа крви отворила, 0148 Марку ситну књигу написала: 0149 „Богом брате, Краљевићу Марко! 0150 „Братимим те Богом истинијем, 0151 „И кумим те Богом истинијем 0152 „И вашијем светијем Јованом, 0153 „Не дај мене црну Арапину, 0154 „Ево тебе седам товар’ блага, 0155 „И ево ти седам бошчалука, 0156 „Нит’ су ткани, нити су предени, 0157 „Ни у ситно брдо увођени, 0158 „Већ од чиста злата саљевани: 0159 „И даћу ти од злата синију, 0160 „На синији оплетена гуја, 0161 „Повисоко главу издигнула, 0162 „У зубима држи драги камен, 0163 „Поред ког се види вечерати 0164 „У по ноћи, као у по дана; 0165 „И даћу ти сабљу оковану, 0166 „На којој су три балчака златна 0167 „И у њима три драга камена 0168 „(Ваља сабља три царева града), 0169 „Још ћу царев печат ударити, 0170 „Да те везир погубит’ не може, 0171 „Док честитог цара не запита.” 0172 Посла књигу Марку по татару; 0173 Када Марку ситна књига дође, 0174 Те он виђе, што му књига каже, 0175 Онда стаде Марко говорити: 0176 „Јаох мене, моја посестримо! 0177 „Зло је доћи, а горе не поћи; 0178 „Да с’ не бојим цара и царице, 0179 „Ја се бојим Бога и Јована; 0180 „Баш ћу поћи, да не ћу ни доћи.” 0181 Он опреми натраг татарина, 0182 Нит’ му рече доћи, ни не доћи, 0183 А он оде на танану кулу, 0184 Те облачи на се одијело: 0185 А на плећи ћурак од курјака, 0186 А на главу капу од курјака; 0187 Па припаса сабљу оковану, 0188 Јоште узе копље убојито; 0189 И он сиђе у подруме Шарцу, 0190 Потеже му седмере колане; 0191 Па наточи један мијех вина, 0192 Објеси га Шарцу с десне стране, 0193 А с лијеве тешку топузину, 0194 Да не крива ни тамо ни амо; 0195 Тад’ се баци Шарцу на рамена, 0196 Оде право бијелу Стамболу. 0197 Када дође бијелу Стамболу, 0198 Он не иде цару ни везиру, 0199 Веће иде у Новога хана, 0200 У хану је конак учинио. 0201 Кад је било испред тавне ноћи, 0202 Он поведе Шарца на језеро, 0203 Да га ладне напоји водице, 0204 Ал’ му Шарац воде пити не ће, 0205 Већ погледа често око себе, 0206 Ал’ ето ти Туркиње ђевојке, 0207 Покрила се злаћеном марамом; 0208 Како дође на језеро млада, 0209 Поклони се зелену језеру, 0210 Пак језеру стаде бесједити: 0211 „Божја помоћ, зелено језеро! 0212 „Божја помоћ, моја кућо вјечна! 0213 „У тебе ћу вијек вјековати, 0214 „Удаћу се за тебе, језеро, 0215 „Волим за те, него за Арапа.” 0216 Јави јој се Краљевићу Марко: 0217 „Ој госпођо, Туркињо ђевојко! 0218 „Што нагони тебе у језеро? 0219 „За што л’ ћеш се удат’ за језеро? 0220 „Каква ти је голема невоља?” 0221 Проговара Туркиња ђевојка: 0222 „Прођи ме се, гола дервишино! 0223 „Што ме питаш, кад помоћ’ не можеш?” 0224 Све му каза од краја до конца, 0225 Од шта млада бјежи у језеро: 0226 „Најпослије казаше ми Марка 0227 „У Прилипу граду бијеломе, 0228 „И казаше, да је јунак Марко, 0229 „Да би мог’о Арапа згубити; 0230 „Ја сам њега Богом братимила, 0231 „И кумила светијем Јованом, 0232 „И даре му млоге обрицала; 0233 „Но залуду! Не шће доћи Марко, 0234 „Не шће доћи, не дошао мајци!” 0235 Ал’ говори Краљевићу Марко: 0236 „Не куни ме, моја посестримо! 0237 „Ја сам главом Краљевићу Марко.” 0238 Кад то зачу лијепа ђевојка, 0239 Објеси се Марку око врата: 0240 „Богом брате, Краљевићу Марко! 0241 „Не дај мене црну Арапину.” 0242 Рече њојзи Краљевићу Марко: 0243 „Посестримо, Туркињо ђевојко! 0244 „Док је мене и на мене главе, 0245 „Не дам тебе црном Арапину; 0246 „Немој другом казивати за ме, 0247 „Веће кажи цару и царици, 0248 „Нек ми штогођ за вечеру спреме, 0249 „Ал’ нека ми вина не омале, 0250 „Нек ми пошљу у Новога хана; 0251 „Кад Арапин са сватови дође, 0252 „Нека њега л’јепо дочекају, 0253 „И нек тебе даду Арапину, 0254 „Да у двору не замеће кавге, 0255 „А ја знадем, ђе ћу те отети, 0256 „Ако Бог да и срећа јуначка.” 0257 Оде Марко у хана Новога, 0258 А ђевојка у цареве дворе, 0259 Па казује цару и царици, 0260 Да је дош’о Краљевићу Марко; 0261 Кад то зачу царе и царица, 0262 Спремише му господску вечеру, 0263 И спремише црвенога вина, 0264 И послаше у Новога хана. 0265 Сједе Марко пити рујно вино, 0266 А Стамбол се стаде затворати; 0267 Дођ’ ханџија, да затвори врата, 0268 Пита њега Краљевићу Марко: 0269 „Што се тако рано затворате?” 0270 Ханџија му право казиваше: 0271 „Ој Бога ми, незнани јуначе! 0272 „Арапин је шћерцу испросио 0273 „На срамоту у цара нашега, 0274 „Вечерас ће доћи по ђевојку; 0275 „Од његова страха великога 0276 „Ми се тако рано затворамо.” 0277 Не да Марко затворити врата, 0278 Већ он стаде, да види Арапа 0279 И његове кићене сватове. 0280 Стаде јека бијела Стамбола, 0281 Ал’ ето ти црна Арапина 0282 На кобили танкој бедевији, 0283 И за њиме пет стотина свата, 0284 Пет стотина црнијех Арапа; 0285 Арап ђевер, стари сват Арапин, 0286 А Арапин црни младожења; 0287 Скаче пуста под њим бедевија, 0288 Испод ногу камен излијеће, 0289 Те разбија хане и дућане! 0290 Кад су били испред Новог хана, 0291 Онда Арап сам себе говори: 0292 „Боже мили! Чуда великога! 0293 „Цијел Стамбол јесте позатворан 0294 „Од мојега страха великога, 0295 „Осим врата од Новога хана! 0296 „Да л’ у њему ниђе никог нема? 0297 „Да л’ је како лудо и манито, 0298 „Које јоште за мој страх не знаде?” 0299 Оде Арап пред цареве дворе, 0300 И ту тавну ноћцу преноћише. 0301 Кад у јутру јутро освануло, 0302 Цар изведе Арапу ђевојку, 0303 И опреми рухо ђевојачко: 0304 Натовари дванаест товара. 0305 Пође Арап кроз Стамбол бијели 0306 Са ђевојком и са сватовима; 0307 Кад су били испред Нова хана, 0308 Опет ханска врата отворена; 0309 Арап нагна танку бедевију, 0310 Да погледа, тко има у хану; 0311 Марко сједи насред Новог хана, 0312 Те он пије црвенику вино, 0313 Не пије га чим се вино пије, 0314 Већ леђеном од дванаест ока, 0315 Пола пије, пола Шарцу даје; 0316 Шћаше Арап да заметне кавгу, 0317 Али Шарац свезан на вратима, 0318 Не даде му унутра уићи, 0319 Већ кобилу бије по ребрима. 0320 Арапин се у сватове врати, 0321 Па одоше низ Стамбол-чаршију. 0322 Тада уста Краљевићу Марко, 0323 Он изврати ћурак од курјака, 0324 И изврати капу од курјака; 0325 Своме Шарцу потеже колане, 0326 Па објеси мјешину са вином, 0327 С друге стране тешку топузину, 0328 Да не крива ни тамо ни амо; 0329 Он узима копље убојито, 0330 Пак се скаче Шарцу на рамена, 0331 Ишћера га на Стамбол-чаршију. 0332 Када стиже Арапске сватове, 0333 Одмах стаде заметати кавгу 0334 И прогонит’ стражње мимо прве; 0335 Кад доћера Шарца до ђевојке, 0336 Он погуби кума и ђевера. 0337 Глас допаде црном Арапину: 0338 „Зла ти срећа, црни Арапине! 0339 „Стиже јунак у твоје сватове; 0340 „Коњ му није коњи каквино су, 0341 „Веће шарен, како и говече; 0342 „Нит’ је јунак к’о што су јунаци; 0343 „На њему је ћурак од курјака, 0344 „На глави му капа од курјака, 0345 „Нешто му се у зубима црни 0346 „Као јагње од пола године; 0347 „Како стиже, он заметну кавгу, 0348 „И прогони стражње мимо прве, 0349 „Погуби ти кума и ђевера.” 0350 Врати Арап сиву бедевију, 0351 Па говори Краљевићу Марку: 0352 „Зла ти срећа, незнани јуначе! 0353 „Који те је ђаво навратио, 0354 „Да ти дођеш у моје сватове, 0355 „Да погубиш кума и ђевера? 0356 „Или си луд и ништа не знадеш? 0357 „Ил’ си силан, пак си полудио? 0358 „Или ти је живот омрзнуо? 0359 „А тако ми моје вјере тврде! 0360 „Потегнућу дизген бедевији, 0361 „Седам ћу те пута прескочити, 0362 „Седам отуд, а седам одовуд, 0363 „Пак ћу онда тебе одсјећ главу.” 0364 Ал’ говори Краљевићу Марко: 0365 „Бре не лажи, црни Арапине! 0366 „Ако бог да и срећа јуначка, 0367 „Ти до мене ни доскочит’ не ћеш, 0368 „А камо ли мене прескочити!” 0369 Ал’ да видиш црног Арапина! 0370 Кад покупи дизган бедевији, 0371 Пак је уд’ри оштром бакрачлијом, 0372 Доиста га прескочити шћаше; 0373 Ал’ не даде Шарац од мејдана, 0374 Већ се пропе он на ноге стражње, 0375 И кобилу на предње дочека, 0376 И мало је довати зубима, 0377 Те јој уво десно одадрије, 0378 Сва кобила у крви огрезну. 0379 Да је коме стати, те виђети, 0380 Кад удари јунак на јунака: 0381 Црни Арап на Краљевића Марка! 0382 Нити може погубити Марка, 0383 Нит’ се даде Арап погубити; 0384 Стоји звека бриткијех сабаља. 0385 Ћераше се четири сахата; 0386 Када виђе црни Арапине, 0387 Да ће њега освојити Марко, 0388 Он окрену танку бедевију, 0389 Па побјеже кроз Стамбол-чаршију. 0390 За њиме се натурио Марко; 0391 Ал’ је брза пуста бедевија, 0392 Брза му је, као горска вила, 0393 И тијаше да утече Шарцу; 0394 Паде Марку на ум топузина, 0395 Пак заљуља покрај себе њоме, 0396 Стиж’ Арапа међу плећи живе, 0397 Арап паде, а Марко допаде, 0398 Одсијече од Арапа главу, 0399 И увати танку бедевију; 0400 Он се врати кроз Стамбол-чаршију, 0401 Ал’ од свата нигђе никог нема, 0402 Сама стоји лијепа ђевојка, 0403 И око ње дванаест товара 0404 Лијепога руха ђевојачког. 0405 Врати Марко лијепу ђевојку, 0406 Одведе је у цареве дворе, 0407 Па говори цару честитоме: 0408 „Ето, царе, лијепе ђевојке, 0409 „А ето ти од Арапа главе, 0410 „А ето ти дванаест товара 0411 „Што с’ спремио руха уз ђевојку.” 0412 Па он врати својега Шарина, 0413 Оде право бијелу Прилипу. 0414 Кад у јутру јутро освануло, 0415 Спрема царе седам товар’ блага, 0416 А ђевојка седам бошчалука, 0417 Нит’ су ткани, нити су предени, 0418 Ни у ситно брдо увођени, 0419 Већ од чиста злата саљевани; 0420 Послаше му од злата синију, 0421 На синији исплетена гуја, 0422 Повисоко главу издигнула, 0423 У зубима држи драги камен, 0424 Код кога се види вечерати 0425 У по ноћи, као у по дана; 0426 Послаше му сабљу оковану, 0427 На којој су три балчака златна, 0428 И у њима три драга камена, 0429 И међ’ њима царев печат стоји, 0430 Да га везир погубит’ не може, 0431 Док честитог цара не запита; 0432 Све послаше Краљевићу Марку: 0433 „Ето, Марко, блага неколико; 0434 „Ако л’ тебе понестане блага, 0435 „Опет дођи поочиму твоме.” |