Марко Краљевић у Азачкој тамници (комад од пјесме) 0001    Боже мили! На свем’ тебе вала! 0002    Какав бјеше делибаша Марко! 0003    Какав ли је данас у тамници, 0004    У тамници Азачкој проклетој! 0005    Тамница је кућа необична: 0006    У тамници вода до кољена, 0007    Од јунака кости до појаса; 0008    Туде иду змије и јакрепи, 0009    Хоће змије очи да попију, 0010    А јакрепи лице да нагрде, 0011    Да отпадну ноге до кољена 0012    И јунаку руке до рамена. 0013    Пишти јадан по тамници Марко, 0014    Пишти Марко, до Бога се чује, 0015    Гледа Марко Азачкој чаршији, 0016    Не ће л’ кога угледати свога; 0017    Ни ког свога, до Бога једнога, 0018    Но угледа лијепу ђевојку, 0019    Милу шћерцу краља од Азака, 0020    Ђевојку је Богом сестримио: 0021    „Богом сестро, краљева ђевојко! 0022    „Дођи мене тамници на пенџер.” 0023    Ђевојка је за Бога примила, 0024    И за Бога и за брата свога, 0025    Она дође тамници на пенџер, 0026    Марко њојзи тихо проговара: 0027    „Богом сестро, краљева ђевојко! 0028    „Иди бабу од Азака краљу, 0029    „Од мене му поклон и поздравље: 0030    „Кумим њега Богом истинијем, 0031    „Нек ме пусти из тамнице клете 0032    „А на вјеру и на вересију 0033    „И на јемца Бога истинога, 0034    „Да ја идем до Прилипа града, 0035    „Да донесем за откупа благо, 0036    „Вјера моја, двадесет товара; 0037    „Ако ли ми вјеровати не ће, 0038    „Нек ме пусти из тамнице клете, 0039    „Па нека ме у гвожђе окује, 0040    „Ја ћу ситну књигу оправити 0041    „Мајци мојој у Прилипа града, 0042    „За откуп ће донијети благо; 0043    „У тамници живити не могу.” 0044    Кад ђевојка р’јечи разумјела, 0045    Она оде краљу на дивана, 0046    Када бабу на диван изиђе, 0047    Питао је од Азака краљу: 0048    „Ој бога ти, мила ћери моја! 0049    „Шта је тебе тамо нестануло? 0050    „Ил’ ти мало свиле и кадиве, 0051    „Или злата, ил’ бијела платна? 0052    „Ал’ лијепе чохе Парагуна 0053    „И резане, па и нерезане?” 0054    Бесједи му лијепа ђевојка: 0055    „О мој бабо, од Азака краљу! 0056    „Свашта доста у двору твојему, 0057    „Ништа мене није нестануло; 0058    „Но ево ти поклон и поздравље 0059    „А од сужња Краљевића Марка, 0060    „Да га пустиш из тамнице, бабо, 0061    „А на вјеру и на вересију 0062    „И на јемца Бога истинога, 0063    „Док отиде до Прилипа града, 0064    „За откуп ће донијети благо, 0065    „Донијети двадесет товара; 0066    „Ако ли му вјеровати не ћеш, 0067    „Пусти њега из тамнице, бабо, 0068    „У жељез га гвожђе окуј тешко, 0069    „Он ће ситну књигу оправити 0070    „Мајци својој у Прилипа града, 0071    „За откуп ће донијети благо.” 0072    Кад то зачу од Азака краљу, 0073    Он ђевојци пр’јеке р’јечи каже: 0074    „Кучко једна, а не ћери моја! 0075    „Шњиме си се, кучко, сјаранила! 0076    „А тако ми Бога великога! 0077    „Не ћу пустит’ из тамнице Марка, 0078    „Држаћу га за девет година, 0079    „Док му змије очи не попију, 0080    „А јакрепи не нагрде лице; 0081    „Док м’ отпадну ноге до кољена 0082    „У јунаку руке до рамена; 0083    „Кад допадне таке муке Марко, 0084    „Јаћ у пустит’ сужња без динара, 0085    „Изнијећу туц’ка на сокаке, 0086    „Нека проси, нек се љебом рани.” 0087    Кад ђевојка р’јечи разумјела, 0088    Она оде на тамницу Марку, 0089    Све му каза, како краљу каже. 0090    Када зачу Краљевићу Марко, 0091    Пишти Марко, до Бога се чује, 0092    Па ђевојци био говорио: 0093    „Богом сестро, краљева ђевојко! 0094    „Донеси ми дивит и хартије, 0095    „Да ја китим једну ситну књигу, 0096    „Да је пратим у Прилипа к мајци, 0097    „Нек продаје земље и градове, 0098    „Нек продаје, нек за душу даје, 0099    „Нек се рани и ода зла брани; 0100    „Вјерној љуби, нек се преудаје; 0101    „Милој сеји, да с’ не куне мноме; 0102    „Мане вође кости иструнуше 0103    „У тамници Азачкој проклетој.” 0104    Донесе му дивит и хартију, 0105    Те је ситну књигу накитио, 0106    Не кити је, куд је њојзи каже, 0107    Но је кити преко мора сињег, 0108    Преко мора до града Солуна, 0109    До Дојчила Богом побратима: 0110    „О Дојчило, Богом побратиме! 0111    „Тешке сам ти муке допаднуо, 0112    „Тешке муке, у Арапске руке, 0113    „Допаднуо ропства и тамнице, 0114    „А проклете Азачке тамнице; 0115    „У тамници живити не могу, 0116    „Тамница је кућа необична; 0117    „Избави ме ако Бога знадеш!” 0118    Па дозивље сивога сокола: 0119    „О соколе, пуст ми не остао! 0120    „Носи књигу ка граду Солуну, 0121    „Ка Дојчилу Богом побратиму, 0122    „Нек избави мене из тамнице.” 0123    Узе соко ону ситну књигу, 0124    Па се изви небу под облаке, 0125    Право оде ка Солуну граду 0126    Баш у јутру у свету неђељу, 0127    Ал’ бијаше господа Солунска, 0128    Ал’ бијаше у бијелој цркви 0129    На јутарњи и на летурђији, 0130    Паде соко на бијелу цркву, 0131    Пишти соко, до Бога се чује, 0132    Познаде га Дојчило војвода, 0133    Па ишета из бијеле цркве, 0134    Те он сједе у сребрна стола, 0135    К њему дође сив-зелен соколе, 0136    Испод крила ситну књигу пушти. 0137    Узе Дојчил ону ситну књигу, 0138    Кад он виђе, што му књига каже, 0139    Удари се по кољену руком, 0140    Нова чоха прште на кољену 0141    И од злата бурма на рукама, 0142    Сузе рони низ бијело лице: 0143    „Ала! Брате, Краљевићу Марко! 0144    „Тешке ти си муке допануо! 0145    „Без јада се избавити не ћеш.” 0146    Па он мисли, што ће и како ће, 0147    Све мислио, на једно смислио, 0148    Па узимље боју карабоју, 0149    Бијело је обојио лице, 0150    Начини се црни Арапине, 0151    Па изведе добра коња дора, 0152    На добра се дора дохитио, 0153    Право оде ка Азаку граду. 0154    Кад је био низ поље Азачко, 0155    Тешко био наљутио дора, 0156    Добар доро на колаче скаче, 0157    У пријеко дванаест аршина, 0158    У дужину двадест и четири, 0159    У висину три копља јуначка, 0160    [─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─ ─]