Ускоци 0001    Танахна је кликовала вила 0002    са Јаворја високе планине, 0003    виче вила у село Љевишта, 0004    у Љевишта, у Морачу Горњу, 0005    виче вила Бошка харамбашу: 0006    "Ај чујеш ме, Бошко четовођа! 0007    Ако пијеш, зло попио вино, 0008    ако љубиш на душеку љубу, 0009    шарена те гуја пољубила. 0010    Ал’ не чујеш, ал’ хабера нејмаш, 0011    ето на те силе од Тураках, 0012    од Никшићах и од Колашина; 0013    Од Никшићах су три стране војска, 0014    ето војска низ Чуке камене 0015    буљубаша Париповић-Зуко, 0016    калаузи Хрнковић Пауне 0017    те Турицма распутице каже; 0018    ето војска једна низ Хрзачу, 0019    а пред њоме два брата Лекића, 0020    ето једне низ Љевишке стране, 0021    а пред њоме Јуса и Авдија." 0022    Ма Бошко се с вилом разговара: 0023    "Луда ти си, од планине вило! 0024    Чим ја имам стотину хајдуках, 0025    све ускока силнога јунака, 0026    а још имам добру узданицу, 0027    узданицу пет стотин’ Ровчанах, 0028    а пред њима Реџа и Тапушко, 0029    и док ми је сва Морача Доња, 0030    а пред њоме Рашко и Радуле, 0031    и ту имам добру узданицу, 0032    и док ми је сва Морача Горња, 0033    а пред њоме Мијат и Радоје, 0034    Тураках се ја не бојим, вило!" 0035    Бошку вила опет бесједила: 0036    "А јадна ти, Бошко узданица! 0037    Издао те Реџа и Тапушко, 0038    издаде те Рашко и Радуле, 0039    издаде те Мијат и Радоје." 0040    Опет Божо вили одговара: 0041    "Ја сам мртве поставио страже, 0042    ето, рече, на Љевишке стране, 0043    два Мандића и два Вујачића." 0044    "А јадна ти, Бошко, узданица, 0045    заспала је на стражама стража." 0046    Али Бошко вили говорио: 0047    "И другу сам стражу поставио, 0048    на Хрзачи Јокановић-Марко." 0049    У ријечи у којој бијаху, 0050    док пукоше пушке на Хрзачи, 0051    а завика Јокановић-Марко: 0052    "Бјежи, Бошко, жалосна ти мајка! 0053    Ето на те силе од Тураках." 0054    Побише се Турци и ускоци 0055    од све Босне и Херцеговине, 0056    и Љевишта село упалише. 0057    А да видиш Париповић-Зука, 0058    на питомо ударио Старче, 0059    посијече Хрнковић-Радоја, 0060    и на Ратњу воду ударио 0061    и добра је роба заробио 0062    вјерну љубу Драговић-Томаша, 0063    отео јој из наручја сина, 0064    бацио га у воду Морачу, 0065    Морача га вода понијела. 0066    Цикну, писну Томашева Плана: 0067    "А да ђе си, Драговић-Томашу?" 0068    Ђе је твоја свијетла латинка, 0069    што те дичи по Морачи Горњој? 0070    Ђе премећеш по гори звјериње, 0071    а знаду те кићени јунаци, 0072    мене младу заробише Турци, 0073    увати ме Париповић-Зуко, 0074    оте мени сина из наручја, 0075    а баци га у воду Морачу, 0076    Морача га вода однијела, 0077    младу јадну уцвијели мајку!" 0078    А то Томаш и слуша и гледа, 0079    пред очима пушку заратио 0080    и мртву је пушку посестрио: 0081    "Немој мене ватром преварити, 0082    за очи те ни молити нећу!" 0083    Па је Зука с пушком саставио, 0084    лоше гледа, ма добро стријеља, 0085    устријели ког’ је погледао, 0086    све му срце однијела живо. 0087    Зуко паде, а Плана припаде 0088    те му скиде свијетло оружје, 0089    а други се Турчин залетио, 0090    по имену Хаџајлића Мујо, 0091    ал’ дочека Плана Томашева, 0092    Зуковом га пушком дочекала, 0093    мртвог Мују земља прифатила; 0094    ма трећи се Турчин залетио, 0095    дочека га Плана Томашева, 0096    малом пушком Хаџајлића Муја, 0097    те му сломи до рамена руку. 0098    Кад остали навалише Турци, 0099    таде Плана у воду скочила, 0100    прешла воду здраво и весело, 0101    и унесе свијетло оружје, 0102    у то пушка пуше од Тураках 0103    те одбрани Драговић-Томаша, 0104    ал’ се отле повратише Турци, 0105    Бошко викну к’о да љељен рикну: 0106    "Морачани, црн ви образ био! 0107    Ође боја ни јунаштва нема, 0108    већ погнајмо уз Морачу Турке, 0109    у Љевишта на огорјелишта, 0110    погледајте једну женску главу, 0111    ево доста боја и јунаштва, 0112    а бију се Турци и ускоци." 0113    Па једнако пушке оборише, 0114    а сви сложно бога поменуше, 0115    иза Зука удари нерука, 0116    иза Муја спали Турке муња, 0117    побјегоше Турци уз Морачу 0118    од жестока праха и олова, 0119    примише се уз Љевишке стране, 0120    но их стиже Малиша сердаре, 0121    с друге стране Бошко харамбаша, 0122    по сриједи Пејовића Драго, 0123    по сриједи соко Бучић-Лука, 0124    обје су их забољеле руке 0125    уж Љевишта сијекући Турке; 0126    тридесет и пет осјекоше главах, 0127    а погибе Драго Пејовића, 0128    и у том се разметнула кавга. 0129    Књигу Бошко харамбаша пише 0130    у Никшиће Осман-капетану 0131    и двадесет и четирим’ агам: 0132    "Ходте, Турци, да се састанемо, 0133    није млого ни зијана било, 0134    но да тврду вјеру уфатимо, 0135    да ми наше робје мијењамо, 0136    двадесет робах нам сте заробили, 0137    а ев’ у нас дванаес’ Тураках, 0138    и за мртве ласно ћемо своје." 0139    Така књига дође у Никшиће, 0140    и ту књигу Турци послушаше, 0141    изиђоше на Лолу планину, 0142    а одовуд стотина ускоках 0143    и пред њима Бошко четовођа, 0144    па Турцима Бошко бесједио: 0145    "О Турчине, Осман-капетане! 0146    Хоћемо ли уфатити вјеру?" 0147    Здраво збори Осман-капетане: 0148    "Млого си ми јада начинио!" 0149    А вели му Божо харамбаша: 0150    "Ја нијесам на те ударио, 0151    већ на себи дочекао Турке, 0152    пребићемо једног за другога: 0153    два Лекића за Косту Мандића, 0154    било му је стотину годинах; 0155    пребићемо Париповић Зука 0156    за нашега Хрнковић Радоја; 0157    пребићемо Драга Пејовића 0158    за Турчина Хаџалина Муја; 0159    ал’ још ваше оста тридест главах, 0160    но хиљаду оћерасте бравах, 0161    тридест главах за хиљаду бравах." 0162    Не даде им више говорити, 0163    већ упута робје мијењаше, 0164    уфатише вјеру за годину. 0165    Још се клели турци на погачу 0166    да не војште више на Морачу.