Пипери 0001    Бијела је дозивала вила 0002    од Журима са сред Лукавицах 0003    по имену Љуцу Мушовића: 0004    "Зло ти јутро пандуроват било! 0005    Ал’ не видиш, очи ти испале, 0006    ђе се на те силна војска дигла, 0007    силна војска све седмеро Брдах, 0008    а пред војском три добра јунака, 0009    и сва три су од љутих Пиперах: 0010    једно ти је Шушовић-Павуне, 0011    а друго је Станков Радоване, 0012    а треће је Савић Радојевић; 0013    удариће у долу Штирноме, 0014    узеће ти оногошке овце." 0015    Силно Туре вили одговара: 0016    "Не страш’ мене, од планине вило! 0017    Неће они на ме ударити 0018    док су мени стотину пандурах, 0019    и чобанах триста код овацах, 0020    а торинам’ ни броја се не зна." 0021    У ријечи коју имадоше, 0022    удри Савић на торине турске 0023    и рашћера буле и ђевојке, 0024    пак одјави свеколико благо. 0025    А да ти се нагледати, побре, 0026    како турске босе буле скачу 0027    и с ногух им папуче оскачу, 0028    а за гору гаће закучују, 0029    а пиперска ђеца прискачују, 0030    тер им з грла скидају ђердане, 0031    а са руках бурме и прстене. 0032    Ту одгнаше шест стотин’ овацах, 0033    но удари јунак на јунака, 0034    ударио Станков Радоване, 0035    на Мушовић буљубашу турску, 0036    посјече му четрнаест главах, 0037    пак Пауна и овце сустиже, 0038    до уз Лолу високу планину, 0039    и дођоше здраво у Пипере, 0040    но и шићар чудан догонише, 0041    па свим тријем старјешинство дају, 0042    главе турске носе на Цетиње 0043    преко Брдах и Горице Црне, 0044    на Цетиње у Петра владике. 0045    Дивно их је владика причека, 0046    још их више грли и целива, 0047    дарова им шарене барјаке, 0048    те весело дома се вратише. 0049    То је лика што јуначка дика!