Марко Краљевић и 12 Арапа 0001    Шатор пење Краљевићу Марко 0002    На Арапској покрајини љутој, 0003    Под шатором седе пити вино. 0004    Јоште Марко чаше не попио, 0005    Ал’ допаде робиња девојка 0006    Под шатора Краљевића Марка, 0007    Стаде Марка Богом братимити: 0008    „Богом брате Краљевићу Марко! 0009    „Вишњим Богом и светим Јованом! 0010    „Опрости ме данас од Арапа, 0011    „У троје сам допадала руке, 0012    „Ево, данас, брате, у четврте, 0013    „Међ’ дванаест браће Арапчади; 0014    „Не држе ме, к’о се држи робље, 0015    „Већ ме бију троструком канџијом, 0016    „Нагоне ме, да им лице љубим; 0017    „Не могу и јадна ни гледати, 0018    „А камо ли, да им лице љубим.” 0019    А Марко је привати за руку, 0020    Посади је до десна колена, 0021    Огрте је коластом аздијом, 0022    А у руке даде чашу вина: 0023    „На, девојко, те се напиј вина, 0024    „Данас те је огрејало сунце, 0025    „Кад си дошла к мене под шатора.” 0026    Тек девојка чашу приватила, 0027    И приниче, да с’ напије вина, 0028    Ал’ допаде дванаест Арапа 0029    На дванаест ата Арапскије, 0030    Сташе Марка називати курвом: 0031    „Курво једна, Краљевићу Марко! 0032    „Ти ли поста други цар на земљи, 0033    „Да отимљеш робље од Арапа?” 0034    А смеје се Краљевићу Марко: 0035    „Ид’т’ одатле, децо Арапчади! 0036    „Да ја о вас не огрешим душе.” 0037    Ал’ срдити дванаест Арапа, 0038    Сви дванаест сабље потргоше, 0039    Те над Марком шатор оборише, 0040    На шатору исекли конопце, 0041    Паде шатор на сокола Марка 0042    И на његов крсташ алај-барјак 0043    И на Шарца коња великога. 0044    Каде виде Краљевићу Марко 0045    Оборена свилена шатора, 0046    Плану Марко као ватра жива, 0047    Пак он скочи на ноге лагане, 0048    Довати се Шарца великога, 0049    За се баци Богом посестриму, 0050    Три пута је опаса појасом, 0051    А четвртом од сабље кајасом, 0052    Пак потрже сабљу оковану, 0053    Те потера дванаест Арапа; 0054    Не сече и по грлу бијелу, 0055    Већ и сече по свилену пасу; 0056    Од једнога двојица падају, 0057    Од дванаест Марко начинио, 0058    Од дванаест двадест и четири. 0059    Пак се ману преко поља равна, 0060    Кано звезда преко ведра неба, 0061    Оде право ка Прилипу граду, 0062    Ка својему двору бијеломе, 0063    Пак дозивље Јевросиму мајку: 0064    „Јевросима, моја стара мајко! 0065    „Моја, мајко, моја слатка рано! 0066    „Ево, мати, Богом посестриме, 0067    „Ран’ је, мајко, мене каконо си, 0068    „Удоми је, кано чедо своје, 0069    „Да би, мајко, стекли пријатеље.” 0070    Ранила је Јевросима стара, 0071    Ранила је, и удомила је 0072    У Рудника града бијелога 0073    У велику кућу Диздарића 0074    Међу мили девет братенаца. 0075    Отуд Марко стече пријатеље; 0076    Одлазио често посестрими; 0077    Као својој сестрици рођеној, 0078    И често се вина напијао.