|
Опет то, мало друкчије 0001 Султан царе у Косово сиђе 0002 Са својијех сто хиљада војске, 0003 И он паде крај воде Ситнице, 0004 Царев телал по ордији хода, 0005 И продаје сабљу димишћију: 0006 Гола сабља три стотин’ дуката, 0007 Коре су јој три стотин’ дуката, 0008 А гајтани три стотин’ дуката. 0009 Ту се нико наћи не могаше, 0010 Тко би сабљу за благо купио. 0011 Намјера је намјерила Марка 0012 На Турчина царева телала, 0013 Па говори Краљевићу Марко: 0014 „Ој Турчине, цареви телале! 0015 „Дај да видим сабљу димишћију.” 0016 Даде Турчин ријечи не рече. 0017 Гледа Марко сабљу димишћију, 0018 Па говори цареву телалу: 0019 „Даћу тебе девет стотиница 0020 „Све жутијех у злату дуката; 0021 „Но чу ли ме, цареви телале! 0022 „Да гледамо мјесто заклонито, 0023 „Да с’ одавде мало уклонимо, 0024 „Да ти бројим све жуте дукате; 0025 „Мрзи ме се овђе распасиват’. 0026 „Да одпашем три ћемера злата, 0027 „Јер сам овђе Турком млого дужан, 0028 „Не ће ми дат’ сабље исплатити.” 0029 То је Турчин једва дочекао, 0030 Отидоше уз воду Ситницу 0031 Под бијелу камену ћуприју. 0032 Распаса се Краљевићу Марко, 0033 Те отпаса три ћемера злата, 0034 Па он стере зелену мавлуту, 0035 И истресе три ћемера злата; 0036 Турчин броји све жуте дукате, 0037 Марко гледа сабљу димишћију, 0038 Ал’ на сабљи три слова ришћанска: 0039 Једно слово свети Димитрије, 0040 Друго слово свети Аранђеле, 0041 Треће слово краљу Вукашине. 0042 Кад то виђе Краљевићу Марко, 0043 Он ми пита царева телала: 0044 „О Турчине, цареви телале! 0045 „А како ти Бога јединога! 0046 „Откуд тебе сабља димишћија? 0047 „Или ти је од баба остала? 0048 „Или ти је љуба донијела? 0049 „Или си је ђегођ задобио?” 0050 Стаде Турчин Марку бесједити: 0051 „Ој Бога ми, незнана делијо! 0052 „Хоћу тебе право казивати: 0053 „Није сабља од баба остала, 0054 „Нити ми је љуба донијела, 0055 „Већ чујеш ли, незнана делијо! 0056 „На мејдану сабљу сам добио: 0057 „Кад је Српско царство погинуло 0058 „И два цара пала у Косову: 0059 „Султан Мурат и царе Лазаре, 0060 „Ја сам онђе сабљу задобио: 0061 „Ја пораних рано на Ситницу, 0062 „Да напојим дора дебелога, 0063 „Намјера ме била намјерила 0064 „На зелена свилена чадора, 0065 „Под чадором лежи рањен јунак, 0066 „Та страшан је, да га Бог убије! 0067 „Брци су му по прсима пали, 0068 „Покрио се зеленом мавлутом, 0069 „Поред њега сабља димишћија. 0070 „Кад угледа мене рањен јунак, 0071 „Он је мене Богом братимио: 0072 „ „Богом брате, незнана делијо! 0073 „ „Не с’јеци ми моје русе главе, 0074 „ „Грднијех сам рана допаднуо, 0075 „ „Скоро ће ми душа излазити, 0076 „ „Причекај ме само до по сата, 0077 „ „Сарани ме крај воде Ситнице, 0078 „ „Ев’ код мене три ћемера злата, 0079 „ „И ево ти сабља димишћија, 0080 „ „Која ваља хиљаду дуката, 0081 „ „И ево ти свилена чадора.” ” 0082 „Ја му не шћех за Бога примити, 0083 „Већ извукох рањена јунака, 0084 „Тргох сабљу, одсјекох му главу, 0085 „Узех њега за бијелу руку 0086 „И баш ону за ногу десницу, 0087 „Бацих њега у воду Ситницу. 0088 „Ту сам чудан шићар задобио. 0089 „И ту сам ти сабљу задобио.” 0090 Кад то зачу Краљевићу Марко, 0091 Он говори цареву телалу: 0092 „О Турчине, да од Бога нађеш! 0093 „Оно ј’ био мој мио бабајко, 0094 „Мој бабајко, краљу Вукашине! 0095 „Да си њему душу причекао, 0096 „Да си њега онђе саранио, 0097 „Ја бих тебе љепше саранио.” 0098 Па потеже сабљу димискију, 0099 Те Турчину одсијече главу, 0100 Узе њега за бијелу руку, 0101 А за руку и за десну ногу, 0102 Баци њега у воду Ситницу: 0103 „Ид’, Турчине, тражи баба мога.” 0104 Оде Марко у војску цареву 0105 И однесе и сабљу и благо; 0106 Питају га Турци јаничари: 0107 „Ој Бога ти, Краљевићу Марко! 0108 „Камо тебе цареви телале?” 0109 А Турцима Марко одговара: 0110 „Прођите се, Турци јаничари! 0111 „Узе Туре гроше и дукате, 0112 „Пак отиде морем трговати.” 0113 Сами Турци међу собом зборе: 0114 „Тешко Турком тргујући с Марком!” |